Title
Мешовити политички облик у Полибијевој политичкој теорији
Creator
Smiljanić, Iva M., 1979-
Copyright date
2016
Object Links
Select license
Autorstvo-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, bez promena, preoblikovanja ili upotrebe dela u svom delu, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence. Ova licenca dozvoljava komercijalnu upotrebu dela. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Committee report
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 28.9.2016.
Other responsibilities
mentor
Vujačić, Ilija,1953-
član komisije
Simendić, Marko, 1985-
član komisije
Molnar, Aleksandar, 1963-
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Fakultet političkih nauka
Alternative title
The mixed constitution in political theory of Polybius
Publisher
[И. М. Смиљанић]
Format
213 листова
description
Политичке науке - Историја политичких теорија / Political sciences - History of political theory
Abstract (sr)
Идеја мешовитог политичког облика једна је од креација грчке политичке филозофије која је имала фундаменталан утицај на модерну политичку теорију али и на модерне политичке системе и институције. Овај концепт има дугу историју и многе варијације код различитих аутора и филозофских школа. Када ју је најзад преузела, нововековна европска мисао је ову идеју реинтерпретирала на начин који је одговарао потребама и дилемима новог времена.
Ова дисертација нема амбицију да исцрпно обради питање мешовитог облика у античкој филозофији. Уместо тога она је фоксурана на једног значајног аутора који се налази на средини њеног развојног пута. Полибије из Мегалепоља (рођен пре 200. п.н.е., умро после 120. п.н.е.), државник, књижевник и историчар представља, уз Диодора са Сицилије, јединог хеленистичког прозног писца који нам је сачуван у већем обиму. Његова мања дела су изгубљена а од главног рада, Историја, сачувано је мање од једне трећине текста. Само првих пет књига од укупно четрдесет постоје у целини. То је војна и политичка историја медитеранског света која обухвата период између 264. (почетак пунских ратова) и 146. године п.н.е (пад Картагине и Ахајске лиге). Основна тема његовог дела је успон римске државе до надмоћног положаја у античког свету. Ради објашњења римске изузетности Полибије је морао да се окрене политичкој филозофији. У VI књизи Историја, он користи грчку политичку теорију да скицира римску државу и њене институције, и да покуша да објасни њену чудесну успешност. Иако ни она није сачувана у целини (процењено је да је изгубљено око половине првобитног текста), Полибијева VI књига представља најдужи текст из области политичке филозофије који је преживео из хеленистичког доба.
Основни аргумент који Полибије износи је да римски успон није резултат среће, случаја или простих чинилаца као што су величина војске, бројност становништва или материјално богатство, мада признаје да су и они били на страни Рима. У корену римског успеха лежи специфично устројство римске државе, коју он, као и други антички писци, не раздваја од друштва у целини. Полибије брани став да римска држава не припада ни једном од простих облика владавине које познаје грчка политичка теорија, као што су краљевство, аристократска или демократска република, већ да припада нарочитом типу који обухвата све њих – мешовитом облику. Као мешовита државна форма (μικτή πολιτεία), Рим преузима све квалитете три основна облика, остављајући по страни њихове бројне недостатке...
Abstract (en)
The idea of the mixed constitution is one of the creations of Greek political philosophy that had fundamental influence on both modern political theory and modern political systems and institutions. This concept had a very long history and many variations in works of different authors and philosophical schools. Once it was finally taken over by the early modern European theoreticians, the idea was reinterpreted in a way that suited the needs and dilemmas of the current age.
This dissertation is written without the ambition to examine the question of mixed constitution in antiquity in its fullness. Instead, the focus lies on a significant author who is situated midway in the history of its development. Polybius of Megalopolis (born before 200 BC, died after 120 BC), a statesman, writer and historian, is, alongside Diodorus of Sicily, the only Hellenistic prose writer whose work is preserved in any length. His minor works are lost, and of the main one, The Histories, we now posses less than one third. Only first five books out of the original forty are preserved in their entirety. It is a military and political history of Mediterranean world between 264 (the beginning of Punic wars) and 146 AD (the collapse of Carthage and Achaean League). The primary subject of the book is the rise of Roman state to the primacy in the Ancient world. To explain this exceptional Roman quality, Polybius engaged political philosophy. In the 6th book of The Histories he relies on Greek political theory to create a sketch of the Roman state and its institutions and to illuminate its unprecedented success. Although this book is also incompletely preserved (a moderate estimate says that roughly half of the original text is lost), it still represents the longest essay in political philosophy preserved from the Hellenistic age.
The basic argument adduced by Polybius is that the Roman ascendency is not due to luck, accident or any of the mundane factor such as size of the army, population figure or material wealth, although he acknowledges that these too were favorable to Rome. But the root of Roman success is a specific organization of the state, which he, in accordance with other ancient writers, does not separate from society as a whole. Polybius defends the position that the Roman consitution doesn’t belong to any of the basic types of state that are recognized by Greek political theory, such as kingdom, aristocratic or democratic republic. Instead, it belongs to a special kind that envelops all of them – the mixed constitution. Being a mixed form of government (μικτή πολιτεία), Rome posses all the qualities of the three basic types, leaving aside any of their numerous deficiencies...
Authors Key words
мешовити политички облик, мешовити устав, Полибије, Платон, Аристотел, Цицерон, анакиклоза, грчка политичка теорија, хеленистичко доба, антички Рим
Authors Key words
mixed form of government, mixed constitution, Polybius, Plato, Aristotle, Cicero, anacyclosis, Greek political theory, Hellenistic age, ancient Rome
Classification
929 Polybius(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Идеја мешовитог политичког облика једна је од креација грчке политичке филозофије која је имала фундаменталан утицај на модерну политичку теорију али и на модерне политичке системе и институције. Овај концепт има дугу историју и многе варијације код различитих аутора и филозофских школа. Када ју је најзад преузела, нововековна европска мисао је ову идеју реинтерпретирала на начин који је одговарао потребама и дилемима новог времена.
Ова дисертација нема амбицију да исцрпно обради питање мешовитог облика у античкој филозофији. Уместо тога она је фоксурана на једног значајног аутора који се налази на средини њеног развојног пута. Полибије из Мегалепоља (рођен пре 200. п.н.е., умро после 120. п.н.е.), државник, књижевник и историчар представља, уз Диодора са Сицилије, јединог хеленистичког прозног писца који нам је сачуван у већем обиму. Његова мања дела су изгубљена а од главног рада, Историја, сачувано је мање од једне трећине текста. Само првих пет књига од укупно четрдесет постоје у целини. То је војна и политичка историја медитеранског света која обухвата период између 264. (почетак пунских ратова) и 146. године п.н.е (пад Картагине и Ахајске лиге). Основна тема његовог дела је успон римске државе до надмоћног положаја у античког свету. Ради објашњења римске изузетности Полибије је морао да се окрене политичкој филозофији. У VI књизи Историја, он користи грчку политичку теорију да скицира римску државу и њене институције, и да покуша да објасни њену чудесну успешност. Иако ни она није сачувана у целини (процењено је да је изгубљено око половине првобитног текста), Полибијева VI књига представља најдужи текст из области политичке филозофије који је преживео из хеленистичког доба.
Основни аргумент који Полибије износи је да римски успон није резултат среће, случаја или простих чинилаца као што су величина војске, бројност становништва или материјално богатство, мада признаје да су и они били на страни Рима. У корену римског успеха лежи специфично устројство римске државе, коју он, као и други антички писци, не раздваја од друштва у целини. Полибије брани став да римска држава не припада ни једном од простих облика владавине које познаје грчка политичка теорија, као што су краљевство, аристократска или демократска република, већ да припада нарочитом типу који обухвата све њих – мешовитом облику. Као мешовита државна форма (μικτή πολιτεία), Рим преузима све квалитете три основна облика, остављајући по страни њихове бројне недостатке...
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.