Title
Војнополитички односи Југославије и САД 1964-1974
Creator
Milošević, Tatjana M., 1974-
Copyright date
2016
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Committee report
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 28.9.2016.
Other responsibilities
mentor
Visković, Ivo, 1949-
član komisije
Simić, Dragan, 1961-
član komisije
Bjelajac, Mile, 1955-
član komisije
Trgovčević-Mitrović, Ljubinka, 1948-
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Fakultet političkih nauka
Alternative title
Military-political relations between Yugoslavia and USA 1964-1974
Publisher
[Т. M. Милошевић]
Format
618 листова
description
Међународне студије - Спољна политика Југославије / International Relations studies - Foreign policy of Yugoslavia
Abstract (sr)
Рад је заснован на необјављеној грађи Дипломатског архива Министарства
иностраних послова, Архива Југославије и Војног архива у Београду, као и на
основу објављених докумената, мемоара, релевантне литературе, штампе и
периодике.
Основни циљ аутора је био да свеобухватно реконструише војно-политички
сегмент односа две земље у периоду од доласка на власт председника Л.
Џонсона 1964. године до оставке председника Никсона 1974. године, као и све
релевантне факторе од утицаја на ту врсту односa. Тема је обрађена
хронолошко-тематским истраживачким приступом.
У раду је посебна пажња посвећена утицају америчке спољне политике на
односе са Југославијом. Кроз једанаест поглавља је на систематичан начин
изложен преглед и развој југословенско-америчких односа у наведеном
периоду. Анализирани су сви међународни фактори који су утицали на ток,
континуитет и квалитет њихове билатералне сарадње. Детаљно су образложени
односи између Великих сила, последице бројних хладноратовских криза, утицај
антијугословенске емиграције у САД и односи суперсила према Покрету
несврстаних земаља као фактори од пресудног утицаја на изградњу
југословенско-америчких односа.
У периоду од доласка на власт председника Џонсона (1964) и увођења америчке
политике интервенционизма па све до краја првог Никсоновог мандата (1971)
југословенско-амерички односи су осцилирали што се могло увидети кроз
сталну смену успона и падова у међусобним односима. Такво стање је било
неизбежно с обзиром да су се две државе руководиле супротним идеолошким и
политичким императивима. Да би се стало у крај таквим осцилацијама у
југословенско-америчким односима у циљу њиховог постављања на стабилнију
основу две државе су усвојиле 1971. документ под називом Вашингтонска
декларација. Њиме је била дефинисана платформа узајманих развоја односа у
перспективи. Две земље ослобођене идеолошких оптерећења а руковођене
прагматичним интересима су донеле сагласност о унапређењу билатералне
економске сарадње, проширењу трговине, заједничких улагања, индустријске
кооперације, сарадње на трећим тржиштима, израде програма, научне,
образовне и културне сарадње...
Abstract (en)
The thesis is based on unpublished documents of Diplomatic Archive of the Ministry
of Foreign Affairs, Archive of Yugoslavia and Military Archive in Belgrade, as well
as on the published documents, memoirs, relevant literature and from the press.
Author's key objective was to comprehensively reconstruct military-political aspects
of relations between two countries within the period covering the start of president L.
Johnson's presidency to the resignation of the president Nixon in 1974, including all
relevant influential factors on their relations. The topic is processed by using
chronological and thematic research approach.
The thesis' special attention was dedicated to the American foreign policy influence
on the relations with Yugoslavia. Review and development of Yugoslav-American
relations in the listed period had been exposed in systematic way through eleven
chapters. All relevant international factors that had influenced on the continuity and
quality of their bilateral cooperation were analyzed. The relations between Great
Powers were covered in details as well as the consequences of numerous Cold War
Crisis, influence of anti-Yugoslav immigration in the USA and relations of the Great
Powers towards Non Alignment Movement, all being factors of crucial influence on
Yugoslav-American relations.
Within the period of president Johnson presidency in 1964 and introducing of
American intervention policy and all by the end of the first Nixon mandate in 1971,
Yugoslav-American relations varied which could be seen through constant ups and
downs in their relations. This was inevitable considering that the two states were
guided by opposite ideological and political agenda. Two states, in order to end these
amplitudes and enable stability, had adopted the Washington Declaration in 1971. The
document defined the platform of development of mutual relations. Putting aside
ideological burden, two states guided exclusively by pragmatic interest, had concurred
to improve bilateral relations in the area of economy, trade, joint investments,
industrial cooperation, program development and scientific, educational and cultural
cooperation...
Authors Key words
Југославија, Сједињене Америчке Државе, Хладни рат, Велике
силе,Покрет несврстаних
Authors Key words
Yugoslavia, USA, Cold War, Great Powers, Non Alignment Movement
Classification
327(497.1:73)"1964/1974"(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Рад је заснован на необјављеној грађи Дипломатског архива Министарства
иностраних послова, Архива Југославије и Војног архива у Београду, као и на
основу објављених докумената, мемоара, релевантне литературе, штампе и
периодике.
Основни циљ аутора је био да свеобухватно реконструише војно-политички
сегмент односа две земље у периоду од доласка на власт председника Л.
Џонсона 1964. године до оставке председника Никсона 1974. године, као и све
релевантне факторе од утицаја на ту врсту односa. Тема је обрађена
хронолошко-тематским истраживачким приступом.
У раду је посебна пажња посвећена утицају америчке спољне политике на
односе са Југославијом. Кроз једанаест поглавља је на систематичан начин
изложен преглед и развој југословенско-америчких односа у наведеном
периоду. Анализирани су сви међународни фактори који су утицали на ток,
континуитет и квалитет њихове билатералне сарадње. Детаљно су образложени
односи између Великих сила, последице бројних хладноратовских криза, утицај
антијугословенске емиграције у САД и односи суперсила према Покрету
несврстаних земаља као фактори од пресудног утицаја на изградњу
југословенско-америчких односа.
У периоду од доласка на власт председника Џонсона (1964) и увођења америчке
политике интервенционизма па све до краја првог Никсоновог мандата (1971)
југословенско-амерички односи су осцилирали што се могло увидети кроз
сталну смену успона и падова у међусобним односима. Такво стање је било
неизбежно с обзиром да су се две државе руководиле супротним идеолошким и
политичким императивима. Да би се стало у крај таквим осцилацијама у
југословенско-америчким односима у циљу њиховог постављања на стабилнију
основу две државе су усвојиле 1971. документ под називом Вашингтонска
декларација. Њиме је била дефинисана платформа узајманих развоја односа у
перспективи. Две земље ослобођене идеолошких оптерећења а руковођене
прагматичним интересима су донеле сагласност о унапређењу билатералне
економске сарадње, проширењу трговине, заједничких улагања, индустријске
кооперације, сарадње на трећим тржиштима, израде програма, научне,
образовне и културне сарадње...
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.