Title
Принципи и историја односа архитектуре и акустике
Creator
Đorđević, Zorana Z. 1983-
Copyright date
2016
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Committee report
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 08.09.2016.
Other responsibilities
mentor
Petrović, Aleksandar
mentor
Šumarac Pavlović, Dragana
član komisije
Marković, Predrag
član komisije
Milin, Melita
član komisije
Nikezić, Ana
Academic Expertise
Multidisciplinarne i interdisciplinarne naučne oblasti
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Centar za multidisciplinarne studije
Alternative title
Principles and history of the relatedness of architecture and acoustics.
Publisher
[ З. З. Ђорђевић]
Format
356 листова
description
Историја и филозофија природних наука и технологије - Историја архитектуре, теорија пропорција, филозофија природе, археоакустика, заштита наслеђа / History and philosophy of natural sciences and technology - History of architecture, theory of proportions, philosophy of nature, archaeoacoustics, heritage protection
Abstract (sr)
Истраживање звука у историји архитектуре често је неправедно занемарено у сенци визуелних аспеката градитељства. Поред тога што има суштински значај за опажање окружења и орјентацију у простору, звук је кроз историју културе схватан и као веза материјалног и духовног плана, те је заузимао посебно место у сакралној архитектури, том најузвишенијем градитељском изразу који одсликава космолошку симболику ̶ аналогију макрокосмоса и микрокосмоса. Полазиште овог рада јесте да општи однос архитектуре и звука не почива искључиво на техничком знању, већ да је развијан и у контексту духа времена у коме је градитељство стварано. Сходно томе, његово разматрање изискује мултидисциплинарни приступ који омогућава истраживање архитектонског дела као слојевите просторно-временске структуре. Сагледавањем античке аналошке мисли дубоко уткане у европску културу и историје разумевања звука која је била од значаја за архитектуру, са једне стране, и археоакустичких истраживања, са друге стране, у раду је звук посматран двојако: (1) као хармонијски звук који је нашао своје место у примени музичке аналогије у градитељству и (2) као импулсни одзив који служи за квантификовање показатеља звучног поља и омогућава међусобно поређење различитих простора, те се претежно користи у савременим археоакустичким истраживањима. Ова два комплементарна приступа обједињена су у студији случаја у оквиру које је истраживан однос звука и архитектуре у моравској стилској групи (крај XIV – почетак XV века). Циљ овог истраживања јесте да укаже на релевантност ширег културолошког контекста и понуди досад неистражени угао у сагледавању динамике општег односа архитектуре и акустике кроз историју, као и да покаже да градитељско наслеђе средњовековне Србије чини основ за спровођење археоакустичких истраживања, упркос ограничености постојеће теоријске и емпиријске грађе.
Abstract (en)
The research of sound in history of architecture is unjustly neglected on behalf of its visual aspects. Besides the signicicance for perception of environment and orientation in space, through the cultural history the sound is comperhended as a connetion between material and spiritual worlds. Therefore, it had a special place in sacral architecture, the most sofisticated expression of building culture that represents the cosmological symbolism (macrocosmos–microcosmos analogy). Statring point of this research is that the general relatedness of architecture and sound does not exlusevely rest on technical knowledge, but it is also developed in context of the spirit of building period. Consequently, the research requires multidisciplinary approach to architectural piece as a complex space-time structure. Due to the antique analogical thinking deeply interweaved with European culture and history of understanding the sound, relevant for the development of architecture, as well as the contemporary archeoacoustic researches, the aspect of sound in this dessertation is considered as (1) harmonic sound which has found its place in the application of musical analogy in architecture, as well as (2) impulse response which provides acoustical parameters – quantifiers that enable the comparison of various spaces’ acoustics. Those two complementary approaches are combined in the case study that research the relatedness of sound and medieval Serbian architecture of moravian style (end of XIV – begining of XV century). The overall goal of this research is to point out the relevance of wide cultural context and offer so far unexplored aspect of historical dynamics between architecture and acoustics. Moreover, it strives to show that architectural heritage of medieval Serbia is the base for archeoacoustical research despite the limitations of the existing theoretical and empirical material.
Authors Key words
историја архитектуре, археоакустика, звук у архитектури, музичка аналогија, моравска стилска група, аналошка мисао
Authors Key words
history of architecture, archaeoacoustics, sound in architecture, musical analogy, moravian building style, analogical thinking
Type
Tekst
Abstract (sr)
Истраживање звука у историји архитектуре често је неправедно занемарено у сенци визуелних аспеката градитељства. Поред тога што има суштински значај за опажање окружења и орјентацију у простору, звук је кроз историју културе схватан и као веза материјалног и духовног плана, те је заузимао посебно место у сакралној архитектури, том најузвишенијем градитељском изразу који одсликава космолошку симболику ̶ аналогију макрокосмоса и микрокосмоса. Полазиште овог рада јесте да општи однос архитектуре и звука не почива искључиво на техничком знању, већ да је развијан и у контексту духа времена у коме је градитељство стварано. Сходно томе, његово разматрање изискује мултидисциплинарни приступ који омогућава истраживање архитектонског дела као слојевите просторно-временске структуре. Сагледавањем античке аналошке мисли дубоко уткане у европску културу и историје разумевања звука која је била од значаја за архитектуру, са једне стране, и археоакустичких истраживања, са друге стране, у раду је звук посматран двојако: (1) као хармонијски звук који је нашао своје место у примени музичке аналогије у градитељству и (2) као импулсни одзив који служи за квантификовање показатеља звучног поља и омогућава међусобно поређење различитих простора, те се претежно користи у савременим археоакустичким истраживањима. Ова два комплементарна приступа обједињена су у студији случаја у оквиру које је истраживан однос звука и архитектуре у моравској стилској групи (крај XIV – почетак XV века). Циљ овог истраживања јесте да укаже на релевантност ширег културолошког контекста и понуди досад неистражени угао у сагледавању динамике општег односа архитектуре и акустике кроз историју, као и да покаже да градитељско наслеђе средњовековне Србије чини основ за спровођење археоакустичких истраживања, упркос ограничености постојеће теоријске и емпиријске грађе.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.