Title
Етнички стереотипи у програмима цивилне и политичке деснице у Војводини : 2000-2012.
Creator
Kaluđerović, Goran Lj.
Copyright date
2016
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Committee report
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 29.9.2016.
Other responsibilities
mentor
Stojiljković, Zoran, 1953-
član komisije
Atlagić, Siniša, 1976-
član komisije
Čupić, Čedomir, 1947-
član komisije
Komšić, Jovan
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Fakultet političkih nauka
Alternative title
Ethnic stereotypes in programs of the civil and political right wing in Vojvodina : 2000-2012
Publisher
[Г. Љ. Калуђеровић]
Format
270 листова
description
Политичке науке Политиколошко–социолошке студије / Political Science - Political-sociological сtudies
Abstract (sr)
Политички простор Србије и Војводине је у бити конзервативан простор, где су носиоци конзервативне идеологије политичке и цивилне десне организације, које смо поделили на умерене и крајње десне. Чак и оне организације које су сопствену легитимацију градиле на другим идеолошким премисама, у свом политичком понашању често су биле на конзервативним позицијама, баш због тога што су конзервативне идеје биле прагматичне за простор Војводине. Ту убрајамо, пре свега, СПС, која је од свог оснивања у првој години последње деценије XX века, на основу сопствене националистичке оријетнације, заузимала битно конзервативну позицију. У време истраживања, у Војводини, десничарске политичке и цивилне организације добијале су онолико гласова који су сам регион одређивали у битно конзервативним димензијама, јер је „социјални и политичко-културни профил бирачког тела“ уз отпоре прихватао демократске вредности и стандарде цивилног друштва и само захваљујући партијском инжењерингу у том периоду нису заузимале улогу у власти. Дисконтинуитет у односу на еру Слободана Милошевића учињен је 2000. године, када је ДОС од 120 посланичких места у Скупштини АПВ добио 117, али дисконтинуитет није учињен и у односу на политичке погледе у самом подручју Војводине, јер је политичко поље било детерминисано пољем државне политике и власти. Иако у том првом наврату десничарске организације нису заступљене у броју као на изборима из 2004. и 2008. године, и на оним последњим из 2012. године, Демократска странка као стожерна странка у организацији власти у Војводини ''кокетирала'' је с политичким конзервативним мишљењем. Амбиција оваквог опредељења била је остваривање еволутивних друштвених и политичких промена, које би простор Војводине преобразиле у подручје модерних демократских региона. У истом периоду екстремне политичке организације и већинског народа и националних мањина, нису заступљене у Покрајинској скупштини, али њихове активности све време су уперене према оним етничким заједницама које циљају као непријатељске. Сва политичка збивања у Србији рефлектовала су се и на догађаје у Војводини, и та збивања као да су била ''окидач'' за деловање екстремних политичких организација, тако што су своје непријатељство усмериле према другим етничким групама, уколико је политичко збивање на државном нивоу било, по њиховом мишљењу, на штету српског народа. Ту се, пре свега, мисли на кључне политичке догађаје, какви су нестанак државне заједнице Србије и Црне Горе, као и формирање независне државе Косово или хапшење
4
Радована Караџића најзнаменитијег представника српског етничког корпуса из деведесетих година у БиХ. Предрасуде и стереотипи инхерентни су програмима цивилне и политичке деснице, с тим што се они могу посматрати барем на два дисциплинарна нивоа, социјално-психолошком и социолошком. У основи, приступ у разумевању предрасуда и стереотипа, када је реч о политичким поступцима и реакцијама цивилне и политичке деснице на политичке датости био је са социјално-психолошког нивоа, а када се говорило о програмима цивилне и политичке деснице приступ је био социолошки. При томе, предрасуде смо битно одређивали као тврдње које нису поткрепљене чињеницама, па смо на основу свега тога, и стереотипе одређивали као квалитативне карактеристике које су придаване другим етничким скупинама, без чињеница које би исте потврђивале. Социолошке стереотипе разумели смо као „планску идеологизацију, коју спроводи неки од центара друштвене моћи“, с циљем остваривања друштвених интереса, где се, као препрека, појављују друге етничке скупине. У односу на разврставање политичких и цивилних организација на десном политичком спектру, оне крајње десне пре су се користиле стереотипима, схваћеним у социјално-психолошком смислу, јер су кроз непријатељства према другим етничким скупинама испољавали и јасне ставове према њима. Десне цивилне и политичке организације смештене на умереном крилу, стереотипе испољавају кроз њихове политичке програме, а много мање кроз њихове политичке акције усмерене према другим етничким групама у истраживаном периоду. Сваки стереотип испољен у политичкој акцији непријатељски настројеној према другој етничкој скупини, имао је спиралу одговора у сличној политичкој акцији десничарске организације друге етничке скупине. Тиме се непријатељство између етничких скупина на нивоу крајње десних политичких и цивилних организација перманентно одржавало...
Authors Key words
конзервативизам, политичка и цивилна десница, предрасуде и стереотипи, етничке заједнице
Authors Key words
conservatism, political and civil right wing, prejudices and stereotypes, ethnic communities
Classification
316.647.82:329.055.2(497.113)"2000/2012"(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Политички простор Србије и Војводине је у бити конзервативан простор, где су носиоци конзервативне идеологије политичке и цивилне десне организације, које смо поделили на умерене и крајње десне. Чак и оне организације које су сопствену легитимацију градиле на другим идеолошким премисама, у свом политичком понашању често су биле на конзервативним позицијама, баш због тога што су конзервативне идеје биле прагматичне за простор Војводине. Ту убрајамо, пре свега, СПС, која је од свог оснивања у првој години последње деценије XX века, на основу сопствене националистичке оријетнације, заузимала битно конзервативну позицију. У време истраживања, у Војводини, десничарске политичке и цивилне организације добијале су онолико гласова који су сам регион одређивали у битно конзервативним димензијама, јер је „социјални и политичко-културни профил бирачког тела“ уз отпоре прихватао демократске вредности и стандарде цивилног друштва и само захваљујући партијском инжењерингу у том периоду нису заузимале улогу у власти. Дисконтинуитет у односу на еру Слободана Милошевића учињен је 2000. године, када је ДОС од 120 посланичких места у Скупштини АПВ добио 117, али дисконтинуитет није учињен и у односу на политичке погледе у самом подручју Војводине, јер је политичко поље било детерминисано пољем државне политике и власти. Иако у том првом наврату десничарске организације нису заступљене у броју као на изборима из 2004. и 2008. године, и на оним последњим из 2012. године, Демократска странка као стожерна странка у организацији власти у Војводини ''кокетирала'' је с политичким конзервативним мишљењем. Амбиција оваквог опредељења била је остваривање еволутивних друштвених и политичких промена, које би простор Војводине преобразиле у подручје модерних демократских региона. У истом периоду екстремне политичке организације и већинског народа и националних мањина, нису заступљене у Покрајинској скупштини, али њихове активности све време су уперене према оним етничким заједницама које циљају као непријатељске. Сва политичка збивања у Србији рефлектовала су се и на догађаје у Војводини, и та збивања као да су била ''окидач'' за деловање екстремних политичких организација, тако што су своје непријатељство усмериле према другим етничким групама, уколико је политичко збивање на државном нивоу било, по њиховом мишљењу, на штету српског народа. Ту се, пре свега, мисли на кључне политичке догађаје, какви су нестанак државне заједнице Србије и Црне Горе, као и формирање независне државе Косово или хапшење
4
Радована Караџића најзнаменитијег представника српског етничког корпуса из деведесетих година у БиХ. Предрасуде и стереотипи инхерентни су програмима цивилне и политичке деснице, с тим што се они могу посматрати барем на два дисциплинарна нивоа, социјално-психолошком и социолошком. У основи, приступ у разумевању предрасуда и стереотипа, када је реч о политичким поступцима и реакцијама цивилне и политичке деснице на политичке датости био је са социјално-психолошког нивоа, а када се говорило о програмима цивилне и политичке деснице приступ је био социолошки. При томе, предрасуде смо битно одређивали као тврдње које нису поткрепљене чињеницама, па смо на основу свега тога, и стереотипе одређивали као квалитативне карактеристике које су придаване другим етничким скупинама, без чињеница које би исте потврђивале. Социолошке стереотипе разумели смо као „планску идеологизацију, коју спроводи неки од центара друштвене моћи“, с циљем остваривања друштвених интереса, где се, као препрека, појављују друге етничке скупине. У односу на разврставање политичких и цивилних организација на десном политичком спектру, оне крајње десне пре су се користиле стереотипима, схваћеним у социјално-психолошком смислу, јер су кроз непријатељства према другим етничким скупинама испољавали и јасне ставове према њима. Десне цивилне и политичке организације смештене на умереном крилу, стереотипе испољавају кроз њихове политичке програме, а много мање кроз њихове политичке акције усмерене према другим етничким групама у истраживаном периоду. Сваки стереотип испољен у политичкој акцији непријатељски настројеној према другој етничкој скупини, имао је спиралу одговора у сличној политичкој акцији десничарске организације друге етничке скупине. Тиме се непријатељство између етничких скупина на нивоу крајње десних политичких и цивилних организација перманентно одржавало...
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.