Title
Архитектура класицизма у Србији XIX и XX века
Creator
Polovina, Goran D., 1965-
Copyright date
2012
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Датум одбране: 07.12.2012.
Other responsibilities
mentor
Kadijević, Aleksandar, 1963-
član komisije
Roter-Blagojević, Mirjana, 1957-
član komisije
Ignjatović, Aleksandar, 1969-
član komisije
Dragojević, Predrag, 1962-
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filozofski fakultet
Alternative title
Architecture of classicism in Serbia in 19th and 20th century
Publisher
[Г. Д. Половина]
Format
PDF/A (260 listova)
description
Историја уметности и архитектуре - Историја архитектуре / History of art and architecture - History of architecture
Abstract (sr)
У историјско – социолошком смислу, крај 18. и прва половина 19. века је време
стварања великих царстава (француско Наполеоново, британско, немачко, руско,
аустријско) и нових или обновљених држава (Италија, Грчка, Србија). Ове државе
граде своје велике репрезентативне објекте у класицистичком стилу који је својом
монументалношћу, строгошћу и античким елементима на најпогоднији начин
репрезентовао тежње за приказивањем државне моћи и нових демократских
стремљења народа.
Класицизам је у Србији потекао из Аустрије, преко градитеља који су
деловали у градовима Аустријског царства, затим преко архитеката који су из
западних земаља долазили да граде у Србији и коначно, преко српских архитеката
који су се школовали у Аустрији, па то знање пренели у Србију.
У Војводини се класицизам често појављује на црквама, у виду
класицистички обрађеног брода и портала цркве у комбинацији са барокним
звоником, затим на јавним репрезентативним грађевинама (зграде државне
управе, позоришта) и летњиковцима богатих грађана. У централној Србији се
појављује и на краљевским палатама и јавним објектима. Релативно мали број
класицистичких објеката прве половине 19. века проузрокован је недовољном
економском развијеношћу тек ослобођене земље. Наиме, земља је из феудалног
ниско-акумулативног привредног система, карактеристичног за Отоманску
империју, тек прелазила у нижи степен капитализма и то углавном захваљујући
слободној трговини и занатству. Такве околности су омогућиле да се озида само
понеки репрезентативни јавни објекат.
Као и у западној Европи, класицизам оживљава крајем 19. и почетком 20.
века, мање или више обогаћен формама везаним за академизам. Привредни
потенцијал земље је омогућио виши степен акумулације и већи грађевински
замах. Осим тога, нова држава Краљевина Југославија је имала потребу за
изградњом објеката државне управе. Политичка инкорпорираност у
западноевропске структуре (снажна веза са савезницима из Првог светског рата и
6
потпуна изолованост од СССР-а) допринели су да се пренесу токови западне
уметности на домаћу архитектонску сцену (академизам, модернизам, прелазне
форме). У овом периоду је, поред изузетних домаћих стваралаца, веома утицајна
група руских архитеката, настањених у Краљевини Југославији, после избијања
Октобарске револуције, који су оставили у наслеђе реализоване пројекте веома
репрезентативних јавних објеката.
Abstract (en)
From the historical and sociological aspect, the end of 18th and first half of 19th century
is the period of creating new great empires (French Napoleon’s, British, German,
Russian and Austrian) and new or renewed states (Italy, Greece, Serbia). These states
erect their big representative buildings in the style of classicism, as these buildings
represented in the most convenient manner tendencies for showing the state’s power and
new, democratic aspirations of people due to their monumentality, severity and antic
elements.
Classicism in Serbia origins from Austria, and has been introduced in Serbia by builders
who operated in Vojvodina (which formed part of the Austrian Empire in the 19th
century), architects coming from western countries to practice in Serbia, and finally, by
Serbian architects educated in the Austrian Empire, who brought their knowledge to
Serbia.
In Vojvodina, Classicism is often seen in churches, in classically treated nave and
portico, combined with baroque tower, in public representative buildings (municipal
buildings, theatres). In central Serbia, it appears in royal palaces and public buildings.
The relatively low number of Classical buildings in the first half of 19th century is
caused by insufficient economic development in the country that has just been liberated.
The country was developing from feudal low-accumulated economy, typical for the
Ottoman Empire, and just stepped into lower-degree capitalism, mostly relying on free
trade and handcraft. Such conditions allowed the erection of only a few representative
buildings.
As in the Western Europe, Classicism revives at the end of the 19th and beginning of
20th century, this time in a, less or more, enriched form linked to academism. At this
stage, economic potentials of the country allowed a higher degree of accumulation,
which resulted in a bigger number of constructed buildings and a higher level of style’s
expression. Besides, the newly established Kingdom of Yugoslavia needed new
8
government buildings. The political incorporation of Yugoslavia in the western
structures (strong connection with Allies from WWI and total isolation from USSR)
contributed to the introduction of western art in the domestic architectural scene
(academism, modernism, transitional forms). In this period, beside outstanding domestic
creators, a group of Russian architects, settled in the Kingdom of Yugoslavia after the
breakout of the October revolution and civil war, was very influential, and left as a
heritage realized designs of very representative public buildings.
Authors Key words
aрхитектура, рационализам, демократија, протокласицизам,
класицизам, oбнова, ампир, центар, осовина, субординација
Authors Key words
Architecture, Rationalism, Democracy, Proto-classicism,
Classicism, Renew, Empire style, Center, Axis, Subordination
Classification
72
Subject
Arhitektura
Coverage
Srbija
Type
Tekst
Abstract (sr)
У историјско – социолошком смислу, крај 18. и прва половина 19. века је време
стварања великих царстава (француско Наполеоново, британско, немачко, руско,
аустријско) и нових или обновљених држава (Италија, Грчка, Србија). Ове државе
граде своје велике репрезентативне објекте у класицистичком стилу који је својом
монументалношћу, строгошћу и античким елементима на најпогоднији начин
репрезентовао тежње за приказивањем државне моћи и нових демократских
стремљења народа.
Класицизам је у Србији потекао из Аустрије, преко градитеља који су
деловали у градовима Аустријског царства, затим преко архитеката који су из
западних земаља долазили да граде у Србији и коначно, преко српских архитеката
који су се школовали у Аустрији, па то знање пренели у Србију.
У Војводини се класицизам често појављује на црквама, у виду
класицистички обрађеног брода и портала цркве у комбинацији са барокним
звоником, затим на јавним репрезентативним грађевинама (зграде државне
управе, позоришта) и летњиковцима богатих грађана. У централној Србији се
појављује и на краљевским палатама и јавним објектима. Релативно мали број
класицистичких објеката прве половине 19. века проузрокован је недовољном
економском развијеношћу тек ослобођене земље. Наиме, земља је из феудалног
ниско-акумулативног привредног система, карактеристичног за Отоманску
империју, тек прелазила у нижи степен капитализма и то углавном захваљујући
слободној трговини и занатству. Такве околности су омогућиле да се озида само
понеки репрезентативни јавни објекат.
Као и у западној Европи, класицизам оживљава крајем 19. и почетком 20.
века, мање или више обогаћен формама везаним за академизам. Привредни
потенцијал земље је омогућио виши степен акумулације и већи грађевински
замах. Осим тога, нова држава Краљевина Југославија је имала потребу за
изградњом објеката државне управе. Политичка инкорпорираност у
западноевропске структуре (снажна веза са савезницима из Првог светског рата и
6
потпуна изолованост од СССР-а) допринели су да се пренесу токови западне
уметности на домаћу архитектонску сцену (академизам, модернизам, прелазне
форме). У овом периоду је, поред изузетних домаћих стваралаца, веома утицајна
група руских архитеката, настањених у Краљевини Југославији, после избијања
Октобарске револуције, који су оставили у наслеђе реализоване пројекте веома
репрезентативних јавних објеката.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.