Title
Настанак хришћанске сакралне топографије урбаних простора централног Балкана : од Миланског едикта до почетка 7. века
Creator
Špehar, Olga Z., 1978-
Copyright date
2012
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Датум одбране: 06.02.2013.
Other responsibilities
mentor
Erdeljan, Jelena, 1965-
član komisije
Šuput, Marica, 1943-
član komisije
Stevović, Ivan, 1965-
član komisije
Stanković, Vlada, 1973-
član komisije
Ivanišević, Vujadin, 1958-
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filozofski fakultet
Group
Odeljenje za istoriju umetnosti
Alternative title
The making of christian sacred topography of the urban spaces on Central Balkans: from the Edict of Milan to the beginning of the 7th century
Publisher
Београд : [О. З. Шпехар]
Format
PDF/A (304 lista)
description
Историја уметности - Историја средњовековне уметности / History of Art - History of Medieval Art
Abstract (sr)
Хришћанство је на територију централног Балкана доспело
вероватно посредством војника, било да је реч о активним припадницима
легија или о ветеранима, који су се након одслуженог војног рока
насељавали у неком од многих градова Царста, па и у већим градовима на
централном Балкану. Премда је познато да хришћанска заједница и
организована Црква постоје свакако пре почетка 4. века, хришћанска
сакрална топографија на поменутој територији може да се прати тек
након што је проглашењем Миланског едикта 313. године припадницима
ове религије, некада сматране опасном по Царство, омогућено да граде
храмове у којима би се вршила богослужења или којима би обележавали
место на коме су похрањене мошти страдалника за веру. Процес настанка
хришћанске сакралне топографије у градовима централног Балкана био
је дуготрајан, будући да су бројни сукоби, које су Римљани водили са
неримским народима и племенима током 4. и 5. века, неретко за собом
остављали пустош. Стога о потпуно формираном хришћанском граду на
поменутој територији можемо говорити тек након Јустинијанове обнове у
6. веку.
Радом су обухваћени познати урбани центри у којима се на основу
сачуваних остатака архитектуре може пратити процес њихове
трансформације, попут Сирмијума, Виминацијума, Наисуса, Ремесијане и
Улпијане. Такође, биће речи и о Ромулијани и Медијани које, упркос томе
што нису имале званичан статус града, пружају значајне информације о
христијанизацији урбаних простора. Велики рани хришћански центри
неговали су култове мученика, а њихови су епископи град окружили
мартиријумима и меморијама, стварајући неку врсту симболичног
прстена који је у име Христово штитио град. Временом су се усталиле
градска црква и гробљанске цркве, а оваква топографска слика постала је
уочљива још пре 6. века. Врхунац развијене ране хришћанске сакралне
топографије представљају шестовековни локалитети Градина на Јелици и
Царичин град, којима је у раду посвећена и посебна пажња. У сваком од
поменутих градова може се уочити постојање више градских цркава intra
muros и најмање један храм extra muros (in cimiterio). Наглашена је и
вероватна убикација архиепископског седишта Iustiniana Prima на
локалитету Царичин град, а тиме и значајно место овог некада утицајног
града и његове топографије у читавом Царству.
Abstract (en)
Christianity on the territory of the central Balkans was most probably
brought by soldiers, whether active members of legions, or the veterans who,
after leaving the army, settled in one of the many large urban centers of
Empire, as well as on the central Balkans. Although it is known that Christian
community and organized Church already existed before the beginning of the
4th century, the Christian sacred topography can be observed only after the
Peace of the Church declared in Milan in 313, when to the followers of this
religion, once held dangerous for the Empire, was given the possibility to build
temples for celebrating Mass or for commemorating the burial places of their
martyrs. The process of creating the Christian sacred topography in towns and
cities on the central Balkans lasted long, because of numerous wars that roman
army led with non-roman nations and tribes during the 4th and 5th centuries,
which often left settlements desolated. That is why the completely formed
Christian city on the mentioned territory can be observed only after the
rebuilding carried out by the emperor Justinian I in the 6th century.
This study deals with known urban centers, in which the transformation
can be observed, based on the remains of architecture, such as Sirmium,
Viminacium, Naissus, Remesiana and Ulpiana. Despite the fact that they never
had an official status of roman city, the settlements of Romuliana and Mediana
are also included, because they offer important data about the Christianization
of urban spaces. Large early Christian centres cherished the cults of local
martyrs, and their bishops surrounded cities with martyriums and memories,
thus creating simbolical „ring“ which protects the city in the name of Christ.
Town and cemetery churches were established during time, and this
topographical picture became visible before the 6th century. Special attention is
dedicated to the sites of Gradina on mountain Jelica and Caričin grad, as the
highlights of completely developed early Christian sacred topography in the 6th
century. In each of above mentioned cities the existence of more than one
intramural churches, and at least one extramural Christian temple (in cimiterio),
can be detected. The probable identification of site Caričin grad as
archbishopric seat Iustiniana Prima is also emphasized, as well as the
important place of once influential city and its topography in the whole
Empire.
Authors Key words
централни Балкан, сакрални простор, сакрална
топографија, урбанизација, христијанизација, епископска црква,
мартиријум
Authors Key words
central Balkans, sacred space, sacred topography, urbanization,
Christianization, Episcopal church, martyrium
Classification
726.5(497-014)"03/06"(043.3)
Coverage
4-7v
Type
Tekst
Abstract (sr)
Хришћанство је на територију централног Балкана доспело
вероватно посредством војника, било да је реч о активним припадницима
легија или о ветеранима, који су се након одслуженог војног рока
насељавали у неком од многих градова Царста, па и у већим градовима на
централном Балкану. Премда је познато да хришћанска заједница и
организована Црква постоје свакако пре почетка 4. века, хришћанска
сакрална топографија на поменутој територији може да се прати тек
након што је проглашењем Миланског едикта 313. године припадницима
ове религије, некада сматране опасном по Царство, омогућено да граде
храмове у којима би се вршила богослужења или којима би обележавали
место на коме су похрањене мошти страдалника за веру. Процес настанка
хришћанске сакралне топографије у градовима централног Балкана био
је дуготрајан, будући да су бројни сукоби, које су Римљани водили са
неримским народима и племенима током 4. и 5. века, неретко за собом
остављали пустош. Стога о потпуно формираном хришћанском граду на
поменутој територији можемо говорити тек након Јустинијанове обнове у
6. веку.
Радом су обухваћени познати урбани центри у којима се на основу
сачуваних остатака архитектуре може пратити процес њихове
трансформације, попут Сирмијума, Виминацијума, Наисуса, Ремесијане и
Улпијане. Такође, биће речи и о Ромулијани и Медијани које, упркос томе
што нису имале званичан статус града, пружају значајне информације о
христијанизацији урбаних простора. Велики рани хришћански центри
неговали су култове мученика, а њихови су епископи град окружили
мартиријумима и меморијама, стварајући неку врсту симболичног
прстена који је у име Христово штитио град. Временом су се усталиле
градска црква и гробљанске цркве, а оваква топографска слика постала је
уочљива још пре 6. века. Врхунац развијене ране хришћанске сакралне
топографије представљају шестовековни локалитети Градина на Јелици и
Царичин град, којима је у раду посвећена и посебна пажња. У сваком од
поменутих градова може се уочити постојање више градских цркава intra
muros и најмање један храм extra muros (in cimiterio). Наглашена је и
вероватна убикација архиепископског седишта Iustiniana Prima на
локалитету Царичин град, а тиме и значајно место овог некада утицајног
града и његове топографије у читавом Царству.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.