Title
Правни положај крајева присаједињених Србији после Балканских ратова 1912-1913
Creator
Vučković, Vladimir D.
Copyright date
2013
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 09.05.2013.
Other responsibilities
mentor
Mirković, Zoran, 1965-
član komisije
Nikolić, Dragan
član komisije
Rakić, Branko, 1961-
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Pravni fakultet
Group
Katedra za pravnu istoriju
Title translated
The legal status of the areas seized by the Kingdom of Serbia after the Balkan wars of 1912 and 1913
Publisher
[В. Вучковић]
Format
PDF/A (337 list.)
description
Drustvene nauke - Pravna istorija / Social sciences - Legal history
Abstract (sr)
Предмет рада је исцрпна анализа односа некадашње Краљевине Србије
према својим новим крајевима, ослобођених од Турака после Балканских ратова.
Такав однос анализиран је на основу правног уређења ових крајева, односно на
нивоу правних аката из тог периода, и то како нових које је Краљевина доносила
за ове крајеве, тако и већ постојећих чија је важност само проширивана.
Циљ рада је упознавање са државноправним прописима Краљевине Србије
на почетку 20. века и њиховом практичном применом у новим крајевима 1912. и
1913. године. Њихова примена извршена је после промене државноправног
статуса ових крајева, пошто је дотадашња турска управа била замењена српском.
То би, у ствари, представљало и научно објашњење правног положаја ових
крајева присаједињених Србији после Балканских ратова. Упркос временској
дистанци од тачно сто година, обрада доступне литературе указала је да српској
правноисториској науци недостаје комплексна анализа правног положаја ових
крајева.
Примењене методе су: догматски метод, коришћен у делу који се бави
садржајем правних прописа, превасходно донетих за простор нових крајева као
основни механизам тумачења правних норми; историјски метод, коришћен ради
анализе развоја и промена у правном положају крајева који су ослобођени 1912. и
1913. године и социолошки метод, коришћен ради анализе друштвених
претпоставки доношења правних аката за нове крајеве и њихове практичне
примене.
Правни положај крајева присаједињених Краљевини Србији после
Балканских ратова представља важну правноисторијску тему у оквиру коначног
уобличавања српске државе на почетку 20. века.
Abstract (en)
The topic of this paper is an extensive analysis of the relationship of, then
existing, the Kingdom of Serbia towards its new areas which were liberated from the
Ottoman rule after the Balkan Wars. Such relationship has been analysed on the basis of
the forms of legal administration of these areas, i.e., on the level of normative acts from
that period, including new acts which the Kingdom issued for these areas, as well as the
acts which had already existed and whose validity was only expanded.
The goal of this paper is an introduction to the legislative state acts of the
Kingdom of Serbia at the beginning of the 20th century and their practical application in
the new areas in 1912 and 1913. Their application was done after the change in the
statehood status of these areas, due to the fact that the earlier Turkish administration
was replaced with the Serbian one. That would, in fact, represent a scientific
explanation of the legal status of these new areas which were seized by Serbia after the
Balkan Wars. In spite of the time distance of exactly one hundred years, the processing
of the available literature has shown that the science of Serbian legal history lacks a
complex analysis of the legal status of these areas.
The applied methods are: a dogmatic method, used in the section which deals
with the content of the legal regulations which were issued primarily for the new areas,
as a basic mechanism for the interpretation of the legal norms; a historical method, used
for the analysis of the development and the changes in the legal status of the areas
which were liberated in 1912 and 1913 and a sociological method, used for the analysis
of the social presumptions in the issuing process of the legal acts for the new areas and
their practical application.
The legal status of the areas annexed to the Kingdom of Serbia after the Balkan
Wars represents an important topic in legal history in view of the final shaping of the
Serbian state at the beginning of the 20th century.
Authors Key words
Османско царство, Стара Србија, Македонија, Краљевина Србија,
Источно питање, Балкански ратови, нови крајеви, правно уређење, Први светски
рат.
Authors Key words
the Ottoman Empire, Old Serbia, Macedonia, the Kingdom of Serbia, the
Eastern Question, the Balkan Wars, new areas, legal administration, the First World
War.
Classification
34(091)(497.11)(043.3)
Subject
Balkanski ratovi
Type
Tekst
Abstract (sr)
Предмет рада је исцрпна анализа односа некадашње Краљевине Србије
према својим новим крајевима, ослобођених од Турака после Балканских ратова.
Такав однос анализиран је на основу правног уређења ових крајева, односно на
нивоу правних аката из тог периода, и то како нових које је Краљевина доносила
за ове крајеве, тако и већ постојећих чија је важност само проширивана.
Циљ рада је упознавање са државноправним прописима Краљевине Србије
на почетку 20. века и њиховом практичном применом у новим крајевима 1912. и
1913. године. Њихова примена извршена је после промене државноправног
статуса ових крајева, пошто је дотадашња турска управа била замењена српском.
То би, у ствари, представљало и научно објашњење правног положаја ових
крајева присаједињених Србији после Балканских ратова. Упркос временској
дистанци од тачно сто година, обрада доступне литературе указала је да српској
правноисториској науци недостаје комплексна анализа правног положаја ових
крајева.
Примењене методе су: догматски метод, коришћен у делу који се бави
садржајем правних прописа, превасходно донетих за простор нових крајева као
основни механизам тумачења правних норми; историјски метод, коришћен ради
анализе развоја и промена у правном положају крајева који су ослобођени 1912. и
1913. године и социолошки метод, коришћен ради анализе друштвених
претпоставки доношења правних аката за нове крајеве и њихове практичне
примене.
Правни положај крајева присаједињених Краљевини Србији после
Балканских ратова представља важну правноисторијску тему у оквиру коначног
уобличавања српске државе на почетку 20. века.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.