Title
Тапијски систем у XIX веку
Creator
Todorović, Miljana J. 1983-
Copyright date
2016
Object Links
Select license
Autorstvo 3.0 Srbija (CC BY 3.0)
License description
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence, čak i u komercijalne svrhe. Ovo je najslobodnija od svih licenci. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Committee report
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 28.09.2016.
Other responsibilities
mentor
Avramović, Sima, 1950-
član komisije
Nikolić, Dragan, 1955-
član komisije
Mirković, Zoran, 1965-
član komisije
Ranđelović, Nebojša, 1967-
član komisije
Stanimirović, Vojislav, 1964-
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Pravni fakultet
Group
Katedra za međunarodno pravo i međunarodne odnose
Alternative title
An Ottoman endowment to the South Slavs
Publisher
[М. Тодоровић]
Format
356 листова
description
Društvene nauke / Pravna istorija
Social sciences / legal history
Abstract (sr)
Предмет истраживања ове дисертације је примена тапијског система, као
врсте евиденције непокретности, на територијама насељеним јужнословенским
народима који су били под отоманском влашћу. Докторску дисертацију чине
увод, три поглавља и закључак.
У уводу је прецизиран предмет и циљ истраживања, као и полазне хипотезе.
Дат је преглед постојеће литературе о овој материји, уз њихову критичку анализу.
Наведен је одабир објављених извора који су коришћени у истраживању, као и
преглед необјављених, садржаних у појединим фондовима историјских архива у
Србији.
Прво поглавље докторске дисертације посвећено је својинским односима и
тапијском систему у Отоманском царству. Полази се од претпоставке да је
тапијски систем утемељен у отоманском схватању својине и тимарском систему,
који је био темељ војног и економског уређења Царства. Објашњене су особине
класичног тимарског система и његова постепена дезинтрегација увођењем
илтизама и развојем процеса читлучења. Сагледава се тапија, настала у тимарском
систему као документ којим се доказују и преносе стварна права на
непокретностима, њено порекло, развој и врсте. Тимарско-спахијски систем
промењен је танзиматским реформама, када је учињено и потпуно законодавно
регулисање тапијског система. Објашњен је ефекат танзиматских реформи на
друштвене и својинске односе у Царству и сагледане су промене које су у домену
земљишних односа и тапијског система донели поједини закони.
Други део је посвећен Србији, која је једина од јужнословенских држава
имала аутономан развој тапијског система у XIX веку. Најпре су посматрани
својински односи и тапијски систем до добијања статуса самоуправе, потом и
напори српских власти да регулишу својинске односе након укидања тимарско-
спахијског система у самоуправној Кнежевини. У другом делу овог поглавља
разматран је значај доношења Српског грађанског законика. Објашњена су његова
решења о евиденцији непокретности и каснија нормативна активност којом је,
због немогућности установљавања баштинских књига, продужено важење
тапијског система.
Abstract (en)
The research subject of this doctoral dissertation is the application of the tapu
system, as one of the types of evidence of real estate, in the South Slavic territories
which were under Ottoman rule. The dissertation consists of an introduction, three
chapters and a conclusion.
The introduction contains a survey of the current literature, an overview of the
consulted sources, the research hypotheses and the research objectives.
The first chapter is devoted to the property relations and the tapu system in the
Ottoman Empire. The origins of the tapu system lay in the Ottoman conception of
ownership and the timar system, which was the military and economic foundation of the
empire. The characteristics of the classic timar system are explained, as well as its
disintegration by the introduction of Iltizam and the gradual process of creation of huge
čitluk domains. In the timar system, the tapu emerged as a document to prove and
transfer property rights on real estate. Later, with the tanzimat reforms, the timar system
was altered and the tapu system was fully regulated through legislation.
The second chapter is devoted to Serbia, which is the only South Slavic state that
had an autonomous development of the tapu system in the nineteenth century. First, the
property relations and the tapu system are studied in the period before Serbian
autonomy within the Ottoman Empire. Next, the efforts of the Serbian authorities to
regulate the property relations after the abolishment of the timar system are analyzed. In
the second part of this chapter the provisions on the evidence of real estate in the 1844
Serbian Civil Code are discussed. Soon after its adoption, the impossibility of
establishing land registers became evident and the authorities continued to rely on the
existing tapu system. This way, tapu’s acquired formal significance and the transfer of
tapu replaced entry into the land registers. Further, through the use of numerous
archival sources the development of tapu is reconstructed, subsequently in the period
before autonomy, then in the period after autonomy till 1844 and finally in the period
after 1844 till the end of the nineteenth century. Each time is looked into the way of
issuing, the different types of tapu and their legal significance.
Authors Key words
тапијски систем, аграрни односи, Отоманско царство,
јужнословенски народи, стварно право, евиденција непокретности
Authors Key words
tapu system, agrarian relations, Ottoman Empire, property law, South Slavs,
evidence of real estates.
Classification
UDK=34(091):347.23(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Предмет истраживања ове дисертације је примена тапијског система, као
врсте евиденције непокретности, на територијама насељеним јужнословенским
народима који су били под отоманском влашћу. Докторску дисертацију чине
увод, три поглавља и закључак.
У уводу је прецизиран предмет и циљ истраживања, као и полазне хипотезе.
Дат је преглед постојеће литературе о овој материји, уз њихову критичку анализу.
Наведен је одабир објављених извора који су коришћени у истраживању, као и
преглед необјављених, садржаних у појединим фондовима историјских архива у
Србији.
Прво поглавље докторске дисертације посвећено је својинским односима и
тапијском систему у Отоманском царству. Полази се од претпоставке да је
тапијски систем утемељен у отоманском схватању својине и тимарском систему,
који је био темељ војног и економског уређења Царства. Објашњене су особине
класичног тимарског система и његова постепена дезинтрегација увођењем
илтизама и развојем процеса читлучења. Сагледава се тапија, настала у тимарском
систему као документ којим се доказују и преносе стварна права на
непокретностима, њено порекло, развој и врсте. Тимарско-спахијски систем
промењен је танзиматским реформама, када је учињено и потпуно законодавно
регулисање тапијског система. Објашњен је ефекат танзиматских реформи на
друштвене и својинске односе у Царству и сагледане су промене које су у домену
земљишних односа и тапијског система донели поједини закони.
Други део је посвећен Србији, која је једина од јужнословенских држава
имала аутономан развој тапијског система у XIX веку. Најпре су посматрани
својински односи и тапијски систем до добијања статуса самоуправе, потом и
напори српских власти да регулишу својинске односе након укидања тимарско-
спахијског система у самоуправној Кнежевини. У другом делу овог поглавља
разматран је значај доношења Српског грађанског законика. Објашњена су његова
решења о евиденцији непокретности и каснија нормативна активност којом је,
због немогућности установљавања баштинских књига, продужено важење
тапијског система.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.