Title
Међународно-правни аспекти југословенске кризе
Creator
Jagica, Ferenc F. 1973-
Copyright date
2016
Object Links
Select license
Autorstvo 3.0 Srbija (CC BY 3.0)
License description
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence, čak i u komercijalne svrhe. Ovo je najslobodnija od svih licenci. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Committee report
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 29.09.2016.
Other responsibilities
mentor
Kreća, Milenko, 1947-
član komisije
Rakić, Branko, 1961-
član komisije
Milisavljević, Bojan, 1975-
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Pravni fakultet
Group
Katedra za međunarodno pravo i međunarodne odnose
Alternative title
International-law aspects of the Jugoslavian crisis
Publisher
[Ф. Јагица]
Format
382 листа
description
Društvene nauke / Međunarodno pravo
Social sciences / international law
Abstract (sr)
Предмет истраживања ове докторске дисертације односи се на сложена и
слојевита питања међународног јавног права(међународних односа, права
међународних организација, међународног хуманитарног права), као и делом
материје уставног права, која кроз амбијент стања ентропије а потом растакања и
нестанка југословенске државе у последњој декади двадесетог столећа,
покушавају пружити надасве веродостојан, системски заокружен и кохерентан
одговор.
Полазишна хипотеза рада сконцентрисана је на тасу примордијалног
принципа теорије и праксе међународног јавног права који датира још од
Вестфалског мира(1648), начела равнотеже снага и поставци о његовој
предестинираности од стране савремене међународне заједнице у решавању
југословенске државне и националне трагедије. Идејни хоризонт базичне хипотезе
се рачва на неколико различитих области.
Једна од њих односи се на уставно-правни оквир југословенске државе који
кроз огледало уставног решења из 1974. године елаборира и анализира стање у
земљи. Устав из 1974-е. квалификује политички систем као „социјалистичку
самоуправну демократију“ по облику а као „диктатуру пролетаријата“ по
социјалној суштини. Кроз промоцију делегатског система и потискивање воље
грађана, у тренутку када је аутентична идеја народног представништва доведена
до своје негације, републичке елите стварају простор ка сопственом
самоодређењу. Долази до ситуације у којој се републике све више осамостаљују и
затварају у забране својих аутархичних (квази)статалних творевина. Одлучивање
у федерацији сведено је практично на ниво федералних јединица које сваки облик
већинског одлучивања априори легитимишу атаком на њихов национални
суверенитет. Решења која је поменути највиши конституционални акт понудио
попут слободног удруженог рада, самоуправног споразумевања и друштвеног
договарања, слабе потпорне стубове статалне креатуре, наговештавајући
економску и политичку ерозију државе.
Abstract (en)
The subject of research this doctoral dissertation is related to the complex and
stratified themes of international common law (international relations, law of
international organizations, international humanitarian law), and partly matter of
constitutional law, through the ambient of entropy, disintegration and finally
disappearance of Socialist Federal Republic of Yugoslavia in the last ten years of
twentieth century, trying to give valid, sistematical circled and coherent answer on the
key questions which she has been invaded.
The basic hypothesis of dissertation is concentrated to the foundamental principle
of theory and practice which international common law correspondents, the principle of
counterbalance powers, which dated at international relations still from the Peace of
Westphalia(1648), and thesis which it's predestinated of the contemporary international
community on resolving yugoslav state and national tragedy. The conceptual horizon of
basic hypothesis developes to few different areas.
One of them is related to the explication of thesis which continued by
constitutional-law frame of yugoslav state and trough a mirror of constitutional solution
from 1974 elaborates and analyzes situation in the state. The Constitutional Act from
1974 evaluates political system by form of „socialist self-governing democracy“, and by
essence of „dictatorship of proletariat“. Trough promotion of delegat's system and
suppression of civil electoral willingness, at the moment when authentical idea of
people's representative office is taked to the itself negation, republic elites creates space
for self-determination. Situation which is created, unsolving and unstoping, guides
republics to the very complex and damaged process of autolimitation and
autodeterminaton. The decision-make process at level of Federation is constructed
practicaly on the rank of federal elements which all forms of majority decision identify
a priori by attack on their national sovereignty. The solution which offered, for example
a free assocciate work, self-management agreement and social negotiation, disturbing
foundations of etat's creation, have announced economical and political erosion of the
state.
Authors Key words
равнотежа снага, Устав из 1974., идентитет и континуитет,
право на самоопредељење, чланство у ОУН, сукцесија
Authors Key words
counterbalance powers, Costitutional Act from 1974, identity and
continuity, right to self-management, membership within OUN,
succession;
Classification
UDK=341(497.1)(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Предмет истраживања ове докторске дисертације односи се на сложена и
слојевита питања међународног јавног права(међународних односа, права
међународних организација, међународног хуманитарног права), као и делом
материје уставног права, која кроз амбијент стања ентропије а потом растакања и
нестанка југословенске државе у последњој декади двадесетог столећа,
покушавају пружити надасве веродостојан, системски заокружен и кохерентан
одговор.
Полазишна хипотеза рада сконцентрисана је на тасу примордијалног
принципа теорије и праксе међународног јавног права који датира још од
Вестфалског мира(1648), начела равнотеже снага и поставци о његовој
предестинираности од стране савремене међународне заједнице у решавању
југословенске државне и националне трагедије. Идејни хоризонт базичне хипотезе
се рачва на неколико различитих области.
Једна од њих односи се на уставно-правни оквир југословенске државе који
кроз огледало уставног решења из 1974. године елаборира и анализира стање у
земљи. Устав из 1974-е. квалификује политички систем као „социјалистичку
самоуправну демократију“ по облику а као „диктатуру пролетаријата“ по
социјалној суштини. Кроз промоцију делегатског система и потискивање воље
грађана, у тренутку када је аутентична идеја народног представништва доведена
до своје негације, републичке елите стварају простор ка сопственом
самоодређењу. Долази до ситуације у којој се републике све више осамостаљују и
затварају у забране својих аутархичних (квази)статалних творевина. Одлучивање
у федерацији сведено је практично на ниво федералних јединица које сваки облик
већинског одлучивања априори легитимишу атаком на њихов национални
суверенитет. Решења која је поменути највиши конституционални акт понудио
попут слободног удруженог рада, самоуправног споразумевања и друштвеног
договарања, слабе потпорне стубове статалне креатуре, наговештавајући
економску и политичку ерозију државе.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.