Title
Институционални оквир финансијске супервизије у Европској унији
Creator
Obradović, Kristina D. 1981-
Copyright date
2016
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Deliti pod istim uslovima 3.0 Srbija (CC BY-NC-SA 3.0)
License description
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence i ako se prerada distribuira pod istom ili sličnom licencom. Ova licenca ne dozvoljava komercijalnu upotrebu dela i prerada. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Committee report
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 29.09.2016.
Other responsibilities
mentor
Rakić, Branko, 1961-
član komisije
Jovanić, Tatjana, 1978-
član komisije
Dimitrijević, Duško
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Pravni fakultet
Group
Katedra za međunarodno pravo i međunarodne odnose
Alternative title
Institutional framework for financial supervision in European Union
Publisher
[К. Обрадовић]
Format
318 листова
description
Društvene nauke / Međunarodno pravo
Social sciences / international law
Abstract (sr)
Државе су, и то готово од самог настанка првих облика банкарства у савременом смислу, препознале да постоји јавни интерес у обезбеђивању стабилног и сигурног банкарског пословања, те да га је неопходно у извесној мери уредити, али и надзирати активности банака. Разлози који оправдавају интервенцију државе у области пословања банака и других финансијских институција су бројни, али би се могла издвојити и два кључна: а) потреба да се обезбеди боља информисаност депонената, односно других корисника финансијских услуга; б) потреба да се обезбеди стабилност финансијског система. Међутим, са интернационализацијом пословања банака, а затим и других финансијских институција – обезбеђење стабилности финансијског система постаје циљ који ниједна држава не може остварити сама за себе, односно без интеракције с државама у којима филијале или огранке имају финансијске институције које послују на њеној територији. Из тог разлога супервизија ових институција постаје питање које превазилази национални значај и националне оквире.
Тренд успостављања и развоја институционалних облика сарадње држава у области супервизије финансијских институција који се јавио на ширем међународном плану није заобишао ни Европску унију. Напротив, институционални оквири за вршење ове супервизије су се под окриљем Европске уније развијали још динамичније и интензивније пошто је у условима унутрашњег тржишта, са заједничком валутом, било још очигледније да та супервизија не може бити (бар не у потпуности) препуштена само државама чланицама јер озбиљнији пропусти у њеном вршењу потресају и саме темеље Европске уније.
Abstract (en)
It is almost since the occurrence of the first forms of banking in the modern sense that states have recognized public interest in ensuring safe and sound banking operations and hence, the necessity to regulate and supervise banks' activities to a certain extent. There are numerous reasons that justify state intervention in the field of banking operations and the operations of other financial institutions, but they could all be summed up in the following two: a) the necessity to ensure that depositors and other consumers of financial services are better informed; b) the necessity to ensure the stability of financial system. However, along with an internationalization of banking and financial business in general, ensuring the stability of financial system has become an objective that the state can no longer achieve by itself, without interaction with other states in which financial institutions that operate in its territory also have their branches and subsidiaries. Due to this fact, supervision of financial institutions has become an asset that transcends national relevance and frameworks. The trend of establishment and development of institutional forms of cooperation between states in the field of financial supervision at the wider international level did not bypass the European Union. On the contrary, the institutional frameworks for the supervision of financial institutions were developed under the auspices of the European Union even more dynamically and more intensely as it soon became obvious, with the Internal Market and Single Currency, that leaving supervision to the exclusive competence of Member States could not be afforded because serious omissions in its exercise shook the very foundations of the European Union itself. Institutional forms of Member States' cooperation in the field of financial supervision have developed gradually, along with increasing integration, leading up to the creation of the Banking union within the European Union that we are the witnesses of. Establishment of the European System of Financial Supervision is one of the most important steps forward in this process.
Authors Key words
супервизија финансијских институција, Европски систем финансијске супервизије, Европски одбор за системски ризик, Европска агенција за банкарство, Европска агенција за супервизију осигурања и добровољних пензијских фондова, Европска агенција за супервизију тржишта хартија од вредности, Јединствени регулаторни оквир, Јединствени механизам супервизије, Европска централна банка, банкарска унија
Authors Key words
Financial supervision, European System of Financial Supervision, European Systemic Risk Board, European Banking Authority, European Insurance and Occupational Pensions Authority, European Securities and Markets Authority, Single Rulebook, Single Supervisory Mechanism, European Central Bank, Banking union
Classification
UDK=341:061.1EU(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Државе су, и то готово од самог настанка првих облика банкарства у савременом смислу, препознале да постоји јавни интерес у обезбеђивању стабилног и сигурног банкарског пословања, те да га је неопходно у извесној мери уредити, али и надзирати активности банака. Разлози који оправдавају интервенцију државе у области пословања банака и других финансијских институција су бројни, али би се могла издвојити и два кључна: а) потреба да се обезбеди боља информисаност депонената, односно других корисника финансијских услуга; б) потреба да се обезбеди стабилност финансијског система. Међутим, са интернационализацијом пословања банака, а затим и других финансијских институција – обезбеђење стабилности финансијског система постаје циљ који ниједна држава не може остварити сама за себе, односно без интеракције с државама у којима филијале или огранке имају финансијске институције које послују на њеној територији. Из тог разлога супервизија ових институција постаје питање које превазилази национални значај и националне оквире.
Тренд успостављања и развоја институционалних облика сарадње држава у области супервизије финансијских институција који се јавио на ширем међународном плану није заобишао ни Европску унију. Напротив, институционални оквири за вршење ове супервизије су се под окриљем Европске уније развијали још динамичније и интензивније пошто је у условима унутрашњег тржишта, са заједничком валутом, било још очигледније да та супервизија не може бити (бар не у потпуности) препуштена само државама чланицама јер озбиљнији пропусти у њеном вршењу потресају и саме темеље Европске уније.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.