Title
Модели улагања у истраживање и развој и ефекти на економски развој Србије
Creator
Kecman, Nataša. 1975-
Copyright date
2016
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno 3.0 Srbija (CC BY-NC 3.0)
License description
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence. Ova licenca ne dozvoljava komercijalnu upotrebu dela. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Committee report
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 26.09.2016.
Other responsibilities
mentor
Rikalović, Gojko. 1951-
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Ekonomski fakultet
Group
Katedra za ekonomsku politiku i razvoj
Alternative title
Funding models in research and development and effects on the economic development of Serbia
Publisher
[Н. Кецман]
Format
272 листа
description
Društvene nauke / Ekonomska politika i razvoj
Social sciences / economic policy and development
Abstract (sr)
Утицај истраживања и развоја, и на њему заснованог технолошког прогреса, на
привредни раст препознат је у економској теорији половином прошлог века.
Данас, ниво улагања у истраживање и развој, мерено кроз учешће ових издатака у
БДП-у, је постао један од уобичајених кључних циљева економске политике.
Предмет ове дисертације је теоријско-емпиријска анализа улагања у
истраживачко-развојни систем Србије и ефеката ових улагања на економски
развој Србије, поређење са моделима финансирања истраживања и развоја других
земаља, уочавање евентуалних неравнотежа у постојећем српском моделу и
предлагање решења за отклањање констатованих проблема. Циљ дисертације је
дефинисање пожељног националног модела улагања у истраживање и развој у
Србији, који ће обезбедити стабилно, дугорочно одрживо финансирање
научноистраживачког система у Србији и имати снажан утицај на унапређење
конкурентности српске привреде.
Након 2000. године, српска наука се полако враћа у међународне оквире и
квантитативно, кроз раст научне продукције, и квалитативно, кроз рангирање на
релевантним листама. Према одабраним индикаторима квалитета истраживачко-
развојног система, који се користе у изради Глобалног индекса конкурентности
Светског економског форума, српска наука је боље рангирана од земље као
целине. Такође, ниво издвајања за истраживање и развој у Србији, мерено
њиховим учешћем у БДП-у, није низак у односу на степен развијености Србије.
Емпиријска анализа извршена за потребе ове дисертације је показала да су
активности постојећег истраживачко-развојног система Србије ирелевантне за
70% анкетираних привредника, било због тога што предузећа нису упозната које
домаће научноистраживачке организације им могу бити партнери било због тога
што су решења домаће науке прескупа или неадекватна. Такође, домаћи
факултети и институти значајно заостају за физичким лицима у броју
пријављених патената, а приликом увођења иновација код српских предузећа
доминирају интерне активности.
Abstract (sr)
Утицај истраживања и развоја, и на њему заснованог технолошког прогреса, на
привредни раст препознат је у економској теорији половином прошлог века.
Данас, ниво улагања у истраживање и развој, мерено кроз учешће ових издатака у
БДП-у, је постао један од уобичајених кључних циљева економске политике.
Предмет ове дисертације је теоријско-емпиријска анализа улагања у
истраживачко-развојни систем Србије и ефеката ових улагања на економски
развој Србије, поређење са моделима финансирања истраживања и развоја других
земаља, уочавање евентуалних неравнотежа у постојећем српском моделу и
предлагање решења за отклањање констатованих проблема. Циљ дисертације је
дефинисање пожељног националног модела улагања у истраживање и развој у
Србији, који ће обезбедити стабилно, дугорочно одрживо финансирање
научноистраживачког система у Србији и имати снажан утицај на унапређење
конкурентности српске привреде.
Након 2000. године, српска наука се полако враћа у међународне оквире и
квантитативно, кроз раст научне продукције, и квалитативно, кроз рангирање на
релевантним листама. Према одабраним индикаторима квалитета истраживачко-
развојног система, који се користе у изради Глобалног индекса конкурентности
Светског економског форума, српска наука је боље рангирана од земље као
целине. Такође, ниво издвајања за истраживање и развој у Србији, мерено
њиховим учешћем у БДП-у, није низак у односу на степен развијености Србије.
Емпиријска анализа извршена за потребе ове дисертације је показала да су
активности постојећег истраживачко-развојног система Србије ирелевантне за
70% анкетираних привредника, било због тога што предузећа нису упозната које
домаће научноистраживачке организације им могу бити партнери било због тога
што су решења домаће науке прескупа или неадекватна.
Authors Key words
финсирање истраживања и развоја, истраживачи, истраживачка
инфраструктура, технолошки развој, научни систем, конкурентност, привредни
развој, Србија, европске интеграције
Authors Key words
Funding of research and development, researchers, research infrastructure,
technological development, scientific system, competitiveness, economic development,
Serbia, European integrations
Classification
UDK=336:330.34(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Утицај истраживања и развоја, и на њему заснованог технолошког прогреса, на
привредни раст препознат је у економској теорији половином прошлог века.
Данас, ниво улагања у истраживање и развој, мерено кроз учешће ових издатака у
БДП-у, је постао један од уобичајених кључних циљева економске политике.
Предмет ове дисертације је теоријско-емпиријска анализа улагања у
истраживачко-развојни систем Србије и ефеката ових улагања на економски
развој Србије, поређење са моделима финансирања истраживања и развоја других
земаља, уочавање евентуалних неравнотежа у постојећем српском моделу и
предлагање решења за отклањање констатованих проблема. Циљ дисертације је
дефинисање пожељног националног модела улагања у истраживање и развој у
Србији, који ће обезбедити стабилно, дугорочно одрживо финансирање
научноистраживачког система у Србији и имати снажан утицај на унапређење
конкурентности српске привреде.
Након 2000. године, српска наука се полако враћа у међународне оквире и
квантитативно, кроз раст научне продукције, и квалитативно, кроз рангирање на
релевантним листама. Према одабраним индикаторима квалитета истраживачко-
развојног система, који се користе у изради Глобалног индекса конкурентности
Светског економског форума, српска наука је боље рангирана од земље као
целине. Такође, ниво издвајања за истраживање и развој у Србији, мерено
њиховим учешћем у БДП-у, није низак у односу на степен развијености Србије.
Емпиријска анализа извршена за потребе ове дисертације је показала да су
активности постојећег истраживачко-развојног система Србије ирелевантне за
70% анкетираних привредника, било због тога што предузећа нису упозната које
домаће научноистраживачке организације им могу бити партнери било због тога
што су решења домаће науке прескупа или неадекватна. Такође, домаћи
факултети и институти значајно заостају за физичким лицима у броју
пријављених патената, а приликом увођења иновација код српских предузећа
доминирају интерне активности.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.