Title
Теоријске поставке архитектуре и њихов однос према теоријским принципима архитектуре ренесансе
Creator
Jadrešin-Milić, Renata V., 1970-
Copyright date
2012
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane : 19.04.2013
Other responsibilities
mentor
Mako, Vladimir
član komisije
Blagojević, Ljiljana
član komisije
Mitrović, Branko
Academic Expertise
Tehničko-tehnološke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Arhitektonski fakultet
Alternative title
Theoretical positions in contemporary classical architecture and
their relationship with the theoretical principles of renaissance
architecture
Publisher
Београд : [Р. В. Јадрешин-Милић]
Format
PDF/A (363 listova)
description
Архитектура и урбанизам - Историја, теорија и естетика архитектуре и визуелних
уметности и обнова градитељског наслеђа / Architecture and Urbanism - History, Theory and Aesthetic of Architecture and Visual Arts and Renewal of
Building Heritage
Abstract (sr)
Савремена класична архитектура представља значајну проблемску целину
новије историје и теорије архитектуре. Њено све веће присуство на
савременој архитектонској сцени указује на потребу за проучавањем генезе,
начина приказивања и критичком анализом идеја њених протагониста, за
синтетичком студијом која истражује глобалне проблеме приказивања
историје идеја које стоје иза класичне архитектуре, као и за формулисањем
јединственог појма за ову савремену појаву.
Ово истраживање се бави теоријским поставкама савремених класичних
архитеката којима они објашњавају свој рад, а затим дефинисањем односа и
успостављањем континуума идеја између савремених класичних архитеката
и ренесансних теоретичара архитектуре.
Утврђују се начини на које се теоријска мисао савремене класичне
архитектуре манифестује у архитектонском стваралаштву и савременој
теорији архитектуре, односно дефинишу теоријски ставови њених аутора на
основу којих се она сврстава у значајне теоријске облике архитектуре 21.
века.
Теоријски ставови савремене класичне архитектуре јасно се разликују и издвајају од ставова других теоретичара који истовремено делују. Са
ренесансним теоретичарима чине јединствену теоријску групу по свом
индивидуалистичком приступу историји архитектуре и ставовима према
идејама колективизма, историцизма, „духа времена“ и формализма.
Колективизам и историцизам се одбацују ставом да појединачна дела нису
одређена случајним и променљивим контекстом коме појединац припада.
Заступа се теорија о историји по којој се закони сваке уметности усавршавају
временом, формализовањем корпуса чињеница које се виде на грађевинама из историје архитектуре, њиховим процењивањем и испитивањем и, на
крају, сублимирањем и трансформацијом у апстрактне типове и општа
правила за савремену употребу...
Abstract (en)
Contemporary classical architecture is an important problem field in the recent
history and theory of architecture. Its growing presence on the contemporary
architectural scene elicits a study into its genesis and modes of presentation; a
critical analysis of its protagonists’ ideas; a synthetic exploration into the main
problems of displaying the history of ideas underpinning classical architecture;
and finally, a formulation of a comprehensive set of notions related to this modern
phenomenon.
This study deals with the theoretical positions of contemporary classical architects
with which they explain their work; moreover, it attempts at defining relations and
establishing a continuum of ideas between contemporary classical architects and
the theoreticians of Renaissance architecture.
Furthermore, insight is provided into the manifestations of theoretical thought on
contemporary classical architecture within modern architectural theory along with
the definitions of the authors’ theoretical views upon which it has been classified
as a significant theoretical form of architecture in the 21st century.
Theoretical considerations behind contemporary classicism in architecture are
clearly distinguished from those of other contemporaneous theoreticians. In their
individualistic approach to the history of architecture and attitudes towards the ideas of collectivism, historicism, the spirit of the times, and formalism they group
with the Renaissance theorists.
Collectivism and historicism are rejected with the view that a piece of art is not
determined by the random and volatile context to which an individual (artist)
belongs. They maintain the thesis on history in which the laws of each art are
perfected over time, first by formalizing the corpus of facts observed on the
buildings in the history of architecture, then by evaluation and examination of these facts, and finally, by their sublimation and transformation into abstract types
and general rules for the modern user...
Authors Key words
савремена класична архитектура, ренесанса, интелектуална
историја, културна историја, индивидуализам, холизам, историцизам, “дух
времена”, формализам, визуелна имагинација
Authors Key words
contemporary classical architecture, Renaissance, intellectual history,
cultural history, individualism, holism, historicism, the spirit of the times, formalism,
visual imagination
Classification
72.01
Type
Tekst
Abstract (sr)
Савремена класична архитектура представља значајну проблемску целину
новије историје и теорије архитектуре. Њено све веће присуство на
савременој архитектонској сцени указује на потребу за проучавањем генезе,
начина приказивања и критичком анализом идеја њених протагониста, за
синтетичком студијом која истражује глобалне проблеме приказивања
историје идеја које стоје иза класичне архитектуре, као и за формулисањем
јединственог појма за ову савремену појаву.
Ово истраживање се бави теоријским поставкама савремених класичних
архитеката којима они објашњавају свој рад, а затим дефинисањем односа и
успостављањем континуума идеја између савремених класичних архитеката
и ренесансних теоретичара архитектуре.
Утврђују се начини на које се теоријска мисао савремене класичне
архитектуре манифестује у архитектонском стваралаштву и савременој
теорији архитектуре, односно дефинишу теоријски ставови њених аутора на
основу којих се она сврстава у значајне теоријске облике архитектуре 21.
века.
Теоријски ставови савремене класичне архитектуре јасно се разликују и издвајају од ставова других теоретичара који истовремено делују. Са
ренесансним теоретичарима чине јединствену теоријску групу по свом
индивидуалистичком приступу историји архитектуре и ставовима према
идејама колективизма, историцизма, „духа времена“ и формализма.
Колективизам и историцизам се одбацују ставом да појединачна дела нису
одређена случајним и променљивим контекстом коме појединац припада.
Заступа се теорија о историји по којој се закони сваке уметности усавршавају
временом, формализовањем корпуса чињеница које се виде на грађевинама из историје архитектуре, њиховим процењивањем и испитивањем и, на
крају, сублимирањем и трансформацијом у апстрактне типове и општа
правила за савремену употребу...
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.