Title
Србија и Угарска од 1402. до 1480. године
Creator
Gašparović, Stela I., 1971-
Copyright date
2016
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno 3.0 Srbija (CC BY-NC 3.0)
License description
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence. Ova licenca ne dozvoljava komercijalnu upotrebu dela. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Committee report
Theses Type
Doktorska disertacijа
description
Datum odbrane: 26.9.2016.
Other responsibilities
mentor
Veselinović, Andrija, 1949-
član komisije
Mišić, Siniša, 1961-
član komisije
Hardi, Đura, 1971-
član komisije
Stojkovski, Boris
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filozofski fakultet
Alternative title
Serbia and the Kingdom of Ungary between 1402 and 1460
Publisher
[С. И. Гашпаровић]
Format
359 листова
description
Историја - Историја српског народа у средњем веку / History - History of the Serbian people in the Middle Ages
Abstract (sr)
У раду се на основу објављених извора и релевантне литературе анализира и
даје целовит преглед политичких односа између Србије и Угарске у периоду од 1402.
до 1460. године. Српско-угарски односи су током читавог средњег века били веома
комплексни. У политичким односима ових двеју суседних држава, било је у средњем
веку савезништва, пријатељства, орођавања владарских породица, али и отворених
сукоба. Међутим, у последњој фази српске средњовековне државности, у време
постојања Српске деспотовине (1402 - 1459), политички односи с Угарском
Краљевином су били најцеловитији и најсложенији. Осим повремених сукоба,
вазалских обавеза српских деспота према угарским краљевима, различитих интереса
и различитог међународног положаја, српских и угарских владара, њихове политичке
везе је најчешће одређивала опасност од заједничког непријатеља – Турака
Османлија. Управо та опасност је упућивала владаре Србије и Угарске на заједничку,
првенствено војну сарадњу. Опстанак Србије зависио је у великој мери не само од
унутрашљих прилика већ и од угарско-турских политичких односа. С тим што је
Угарска због своје географске удаљености, осим на својим јужним границама, а
поготово због постојања Српске деспотовине, била у бољем положају према Турцима
него српска држава. Угарски краљеви, уз то, нису били оптерећени двоструким, нити
уопште, вазалством, као што је то било случај са владарима Српске деспотовине...
Abstract (en)
The paper, on the basis of published sources and literature, analyses and provides a
comperhensive review of relations between Serbia and the Kingdom of Hungary in the
period between 1402 and 1460. Serbian-Hungarian relations were extremely complex
during the entire Middle Ages. In the political relations of these two neighbouring
countries, in the Middle Age there were alliances, friendships, royal intermarriages, but
open conflicts as well. However, in the last phase of Serbian medieval statehood, during the
existence of the Serbian Despotate (1402 - 1459), political relations with the Kingdom of
Hungary were the most comprehensive and the most complex. Except for occasional
confrontations, vassal duties of Serbian despots towards the Hungarian kings, various
interests and different international position, Serbian and Hungarian rulers, their political
connection had been in most cases determined by danger from the common enemy – the
Ottoman Turks. That exact danger directed Serbian and Hungarian rulers to start a
cooperation, primarily military cooperation. Serbia’s existence depended to a great extent
on not only internal conditions but on Hungarian-Turkish political relations as well. But it
should be taken into consideration that the Kingdom of Hungary was in better position than
the Turks, due to its geographical distance, except on its southern borders, and especially
because of the existence of the Serbian Despotate. Besides that, Hungarian kings were not
burdened by vassalage, as it was the case with the rules of the Serbian Despotate...
Authors Key words
Србија, Угарска, вазал, кнез, деспот, краљ, Стефан Лазаревић, Ђурађ Бранковић,
Жигмунд Луксембуршки, Јанко Хуњади
Authors Key words
Serbia, The Kingdom of Hungary, vassal, prince, despot, king, Stefan Lazarevic, Djuradj
Brankovic, Sigismund of Luxemburg, John Hunyadi
Type
Tekst
Abstract (sr)
У раду се на основу објављених извора и релевантне литературе анализира и
даје целовит преглед политичких односа између Србије и Угарске у периоду од 1402.
до 1460. године. Српско-угарски односи су током читавог средњег века били веома
комплексни. У политичким односима ових двеју суседних држава, било је у средњем
веку савезништва, пријатељства, орођавања владарских породица, али и отворених
сукоба. Међутим, у последњој фази српске средњовековне државности, у време
постојања Српске деспотовине (1402 - 1459), политички односи с Угарском
Краљевином су били најцеловитији и најсложенији. Осим повремених сукоба,
вазалских обавеза српских деспота према угарским краљевима, различитих интереса
и различитог међународног положаја, српских и угарских владара, њихове политичке
везе је најчешће одређивала опасност од заједничког непријатеља – Турака
Османлија. Управо та опасност је упућивала владаре Србије и Угарске на заједничку,
првенствено војну сарадњу. Опстанак Србије зависио је у великој мери не само од
унутрашљих прилика већ и од угарско-турских политичких односа. С тим што је
Угарска због своје географске удаљености, осим на својим јужним границама, а
поготово због постојања Српске деспотовине, била у бољем положају према Турцима
него српска држава. Угарски краљеви, уз то, нису били оптерећени двоструким, нити
уопште, вазалством, као што је то било случај са владарима Српске деспотовине...
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.