Title
Материјална култура, организација насеља и интеракције у касном неолиту на подручју војвођанског Баната
Creator
Mirković-Marić, Neda, 1976-
Copyright date
2016
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Committee report
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 30.9.2016.
Other responsibilities
mentor
Vuković, Jasna, 1970-
član komisije
Tasić, Nenad, 1962-
član komisije
Tripković, Boban, 1972-
član komisije
Perić, Slaviša, 1956-
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filozofski fakultet
Alternative title
Material culture, settlement organisation and interactions in the late neolithic of the Banat area in Vojvodina
Publisher
[Н. Д. Мирковић-Марић]
Format
292 листа, [2] листа с плановима, XIV листова с таблама
description
Друштвено-хуманистичке науке - Археологија / Humanities - Archaeology
Abstract (sr)
Постојање потиске културе као засебне појаве на територији Баната први је истакао
М. Грбић у свом систему праисторијских култура, у коме ју је обележио именом
српско-крстурска (Грбић 1928). Средином прошлог века, М. Гарашанин је навео
свега четири позната потиска локалитета у Банату. Οба научника детерминисала су
ову културу само на основу присуства керамике одређеног потиског стила, не
бавећи се насељима нити другим аспектима живота ових заједница. По
традиционалном културно-историјском археолошком становишту, у току касног
неолита, подручје војвођанског Баната је значајно као област разграничења тзв.
потиске и винчанске културе, те представља периферију њихових матичних области
(потиске-средњи и горњи ток Тисе, винчанске- јужно од Дунава). Културно-
историјска археологија је на основу аналогија пре свега декорације и карактеристика
материјалне културе област северног и средњег Баната приписивала потиским
заједницама. Међутим, већ први истраживачи овог простора (Banner 1960)
забележили су специфичности ове области, која до сада није објашњена. Највећи
број ископавања познатих потиских насеља изведен је у периоду од краја 19. века до
седамдесетих година прошлог века, а покретни археолошки материјал је или био
необрађен или обрађен традиционално статистичко-типолошким методама, те је
уочена потреба за комплекснијом обрадом ове теме...
Abstract (en)
The existence of Tisza culture as an individual entity on the territory of Banat was first
noted by M. Grbić in his system of prehistoric culture, naming it the Serbian Krstur culture
(Grbić 1928). During the middle of the 20th century, M. Garašanin listed only four known
Tisza sites in Banat. Both of these scientists determined this culture solely based on the
presence of pottery of specific Tisza style, without examining the settlements or other
aspects of life of these communities.
According to traditional culture-historical archaeological approach, during the late
Neolithic, the area of Banat in Vojvodina is important as a demarcation area between Tisza
and Vinča culture and represents the periphery of their core areas (the middle and upper
course or River Tisza for the first and the area south of River Danube for the latter).
Culture-historical archaeology, based primarily on analogies in pottery decoration and the
characteristics of the material culture attributed the areas of north and middle Banat to
Tisza communities. However, the first explorers of the area (Banner 1960) noted some
specifics in the area that still remain to be explained in full. The largest number of
excavation of known Tisza sites was performed in the period between the end of the 19th
and the 1970’s, and the movable archaeological material was either unprocessed or partially
analysed using traditional statistical and typological methods, resulting in a need for a more
complex analysis of the subject...
Authors Key words
неолит, потиске заједнице, винчанске заједнице, насељавање,
керамика, технолошки приступ, социјалне границе, интеракције
Authors Key words
Neolithic, Tisza communities, Vinča communities, settling, pottery,
technological approach, social boundaries, interactions
Classification
903.02:711.4(497.113 Banat)"634"(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Постојање потиске културе као засебне појаве на територији Баната први је истакао
М. Грбић у свом систему праисторијских култура, у коме ју је обележио именом
српско-крстурска (Грбић 1928). Средином прошлог века, М. Гарашанин је навео
свега четири позната потиска локалитета у Банату. Οба научника детерминисала су
ову културу само на основу присуства керамике одређеног потиског стила, не
бавећи се насељима нити другим аспектима живота ових заједница. По
традиционалном културно-историјском археолошком становишту, у току касног
неолита, подручје војвођанског Баната је значајно као област разграничења тзв.
потиске и винчанске културе, те представља периферију њихових матичних области
(потиске-средњи и горњи ток Тисе, винчанске- јужно од Дунава). Културно-
историјска археологија је на основу аналогија пре свега декорације и карактеристика
материјалне културе област северног и средњег Баната приписивала потиским
заједницама. Међутим, већ први истраживачи овог простора (Banner 1960)
забележили су специфичности ове области, која до сада није објашњена. Највећи
број ископавања познатих потиских насеља изведен је у периоду од краја 19. века до
седамдесетих година прошлог века, а покретни археолошки материјал је или био
необрађен или обрађен традиционално статистичко-типолошким методама, те је
уочена потреба за комплекснијом обрадом ове теме...
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.