The evaluation of occupational competence of deaf and hard of hearing students as a significant factor in career orientation planning : doctoral dissertation

327 листова

Специјална едукација и рехабилитација - Сурдологија / Special Education and Rehabilitation - Special Education and Rehabilitation of Deaf and Hard of Hearing Persons

Datum odbrane: 10.03.2017.

Неповољна процена сопствених професионалних компетенција може значајно ограничити избор будуће професије, што може директно и дуготрајно утицати на целокупан професионални живот појединца. Овим истраживањем смо желели да утврдимо како глуви и наглуви ученици процењују компетенције глувих и наглувих особа за различите категорије занимања, и у каквом је односу ова процена са њиховом професионалном зрелошћу, професионалном неодлучношћу и професионалним идентитетом. Сматрали смо да је утврђивање ових веза посебно значајно за популацију глувих и наглувих ученика, будући да је њима избор могућих занимања већ у великој мери ограничен због примарне ометености. Претходно је било неопходно утврдити статус професионалне зрелости, професионалне неодлучности, професионалног идентитета и процењивања професионалних компетенција глувих и наглувих ученика у односу на пол, степен оштећења слуха, узраст, број година школовања, тип смештаја, примарни начин комуникације, образовни степен родитеља и општи школски успех, као и потенцијалне значајне разлике резултата испитаника диференцираних на основу наведених критеријума. Истраживање је спроведено у другом полугодишту школске 2013/14. године, у свих осам школа за глуве и наглуве ученике на територији Републике Србије (у Суботици, Новом Саду, Београду, Земуну, Јагодини, Крагујевцу и Нишу). Узорак је чинило 97 глувих и наглувих ученика 7. и 8. разреда основне и свих разреда средње школе. За процену професионалне зрелости ученика употребљен је „Инвентар за процену професионалне зрелости“ („Career Maturity Inventory“ –CMI, form C. (Crites, 1995). За утврђивање професионалне неодлучности, коришћена је „Скала за процену одлучности у доношењу професионалних одлука“ – „Career Decision Scale-CDS“ (Osipow, 1980), адаптирана верзија (Hartman & Hartman, 1982, према Coco, 2000). Професионални идентитет је операционализован употребом инструмента под називом „Моја професионална ситуација“ („Мy Vocational Situation“- MVS, Holland et al., 1980-a), а процењивање професионалних компетенција је испитивано „Скалом евалуације професионалне компетенцијe“- „Еvaluation of occupational competence, EOC – scale (Sela & Weisel, 1992, адаптирана верзија, према Weisel & Cinamon, 2005). Сви инструменти и начин њиховог задавања су прилагођени когнитивним и комуникативним могућностима испитаника. Општи подаци о глувим и наглувим ученицима су обезбеђени увидом у постојећу школску документацију. Резултати истраживања који су добијени након извршене анализе података методама параметријске и непараметријске статистике приказани су табеларно и графички, на основу чега је закључено да су професионална зрелост, професионална неодлучност и професионални идентитет глувих и наглувих ученика у великој мери повезани са њиховом проценом професионалних компетенција глувих и наглувих особа, као и да су узраст и број година школовања најјачи предиктори статуса сва четири наведена корелата. Потврђен је и утицај пола на професионалну зрелост, професионални идентитет и процењивање професионалних компетенција испитаника, док се општи школски успех показао као значајан фактор утицаја за статус професионалне неодлучности, а образовање родитеља испитаника као чинилац који има значајан, али ограничен ефекат на процењивање професионалних компетенција. Наглашена заступљеност стереотипија приликом процењивања професионалних компетенција глувих и наглувих жена за полно типизирана занимања утврђена је код свих испитаника, а пол радника се истакао као значајан фактор и приликом процењивања професионалних компетенција глувих и наглувих особа за занимања категорисана према критеријумима претпостављене друштвене престижности и захтевности комуникације. У складу са налазима истраживања, сугерисане су практичне смернице за рад са глувим и наглувим ученицима, као и препоруке за будућа истраживања из области професионалне оријентације глувих и наглувих ученика.

The unfavourable evaluation of individual occupational competence may significantly limit the choice of future occupation, which may have a direct and long-term effect on the entire professional life of an individual. Our research was intended to establish how deaf and hard of hearing students evaluate the capabilities of deaf and hard of hearing persons for different categories of occupations and how this evaluation is related their career maturity, career indecision and occupational identity. We believed that establishing these connections is particularly important for the population of deaf and hard of hearing students, considering the fact that their choice of possible occupations is already considerably limited due to their primary disability. It was essential that the status of career maturity, career indecision, occupational identity and the evaluation of occupational competence of deaf and hard of hearing students in relation to their gender, the grade of hearing impairment, age, number of school years completed, type of accommodation, primary communication mode, the education level of parents and general performance at school as well as potentially significant differences in the results of the examinees differentiated on the basis of the indicated criteria be established beforehand. The research was carried out at all eight schools for deaf and hard of hearing students in the territory of the Republic of Serbia (in Subotica, Novi Sad, Belgrade, Zemun, Jagodina, Kragujevac and Niš) in the second term of the 2013/2014 school year. The sample comprised 97 deaf and hard of hearing seventh and eighth grade primary school students and deaf and hard of hearing secondary school students in all grades. “Career Maturity Inventory“(„Career Maturity Inventory“ –CMI, form C. (Crites, 1995)) was used for the evaluation of the career maturity of the students. The adapted version (Hartman & Hartman, 1982, according to Coco, 2000) of the “Career Decision Scale-CDS“ (Osipow, 1980) was used for establishing career indecision. The occupational identity was operationalised by means of the tool called “My Vocational Situation“ („Мy Vocational Situation“- MVS, Holland et al., 1980-a), while the “Evaluation of Occupational Competence” or EOC – scale (Sela & Weisel, 1992, the adapted version, according to Weisel & Cinamon, 2005) was used for the evaluation of occupational competence. All instruments and the way in which they were set were adjusted to the cognitive and communication abilities of the examinees. The general data on deaf and hard of hearing students were obtained from the existing school records. The results which the research produced following the data analysis performed using parametric and nonparametric statistical methods are presented in tables and graphs, based on which a conclusion was made that career maturity, career indecision and occupational identity of deaf and hard of hearing students is to a great extent linked to their evaluation of occupational competence of deaf and hard of hearing students as well as that the age and the number of school years completed are the strongest predictors of the status of all four mentioned correlates. The effect of gender on the career maturity, occupational identity and the evaluation of occupational competence of the examinees was also confirmed. Moreover, the general performance at school was shown to be a significant impact factor for the status of career indecision, while the education of the examinees’ parents was shown to be a factor which has a significant, but limited effect on the evaluation of occupational competence. The extensive use of stereotypes in the evaluation of occupational competence of deaf and hard of hearing women for gender-typed occupations was observed with all examinees, while the gender of employees was stressed as a significant factor in the evaluation of occupational competence of deaf and hard of hearing persons for occupations classified according to the criteria of supposed social prestige and communication complexity. In accordance with the results of the research, suggestions for practical guidelines for the work with deaf and hear of hearing students and recommendations for future research in the area of career orientation of deaf and hard of hearing students have been put forward.

професионалнa оријентација, професионална зрелост, професионална неодлучност, професионални идентитет, професионалне компетенције, глуви и наглуви ученици

career orientation, career maturity, career indecision, occupational identity, occupational competence, deaf and hard of hearing students

Tekst