Title
Вијетнамски рат и однос Социјалистичке Федеративне Републике Југославије према Сједињеним Америчким Државама 1964-1968. године
Creator
Stevanović, Milan N., 1983-
Copyright date
2017
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Committee report
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 6.4.2017.
Other responsibilities
mentor
Stojanović, Dubravka, 1963-
član komisije
Bogetić, Dragan
član komisije
Vučetić, Radina, 1972-
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filozofski fakultet
Group
Odeljenje za istoriju
Alternative title
Vietnam war and relations of the Socialist Federal Republic of Yugoslavia to the United States of America: in period 1964-1968.
Publisher
[М. Н. Стевановић]
Format
340 листова
description
Историјске, археолошке и класичне науке - Историја / Historical, archaeological and classic sciences - History
Abstract (sr)
Вијетнамски рат је имао велики утицај на југословенско-америчке односе. Решавање овог
сукоба је за администрацију Линдона Џонсона било спољнополитички приоритет, док је за
југословенско руководство овај проблем представљао кочницу у даљем развоју односа са
Вашингтоном. Иако је зависио од економске помоћи Запада, званични Београд је критиковао
америчку политику у Вијетнаму, што је довело до опадања квалитета у односима две земље.
Погоршању међусобних односа је додатно допринело писање југословенске штампе и
демонстрације против америчке политике које су у неким местима имале и насилан епилог.
Бомбашки напади на југословенска представништва у Сједињеним Државама су додатно
допринели захлађењу међусобних односа. Међутим, имајући у виду концепције спољне политике ове две земље, као и предходна
искуства у сличним ситуацијама, југословенски и амерички лидери нису дозволили да се
међусобни односи спусте испод одређеног нивоа, остављајући могућност да, када се за то створе
услови, дође до њиховог побољшања. Представници Сједињених Држава су, до прве половине
1966. године, сматрали да СФРЈ може да одигра посредничку улогу у мирном решењу
вијетнамског сукоба. Израелско-арапски рат у јуну 1967. је допринео поправљању односа између
две земље, у чему је велики значај представљала размена писама између два председника.
Посебну улогу су имале и три посете специјалног изасланика америчког председника Аверела
Харимана приликом којих је разматрана могућност југословенског посредовања у ова два
сукоба. Криза у југословенско-совјетским односима, након интервенције СССР у Чехословачкој
1968. је довела до нове етапе успона југословенско-америчких односа.
Abstract (en)
The Vietnam War had a great impact on the Yugoslav-American relations. Resolving this
conflict was a foreign policy priority for the administration of Lyndon Johnson, while this represented a
key problem in the further development of relations with Washington for the Yugoslav leadership.
Although was dependent on economic aid from the West, the official Belgrade have criticized US
policy in Vietnam, which led to a decline in the quality of relations between the two countries.
Yugoslav press and demonstrations against US policy, which in some places had a violent epilogue,
have contributed to further deterioration of mutual relations. Bomb attacks on the Yugoslav
representative offices in the United States have additionally contributed to the cooling of these
relations.
However, bearing in mind the concept of foreign policy of these two countries, as well as
previous experience in similar situations, Yugoslav and American leaders have not allowed the drop of
their interrelationship below a certain level, leaving the possibility that, when the conditions are
created, comes to their improvement. Until the first half of 1966, the representatives of the United
States have believed that Yugoslavia can play a mediating role in the peaceful settlement of the
Vietnam conflict. Israeli-Arab war in June 1967 has contributed to repairing in the relations between
two countries, wherein exchange of letters between the two presidents have been of great importance. A
special role had three visits of special envoy of US President Averel Hariman, during which, the
Yugoslav intervention in these two conflicts has been discussed. The crisis in the Yugoslav-Soviet
relations, after the intervention of the Soviet Union in Czechoslovakia in 1968, led to the rise and a new
stage in Yugoslav-American relations.
Authors Key words
Југославија, Сједињене Америчке Државе, Вијетнам, Вијетнамски рат,
Совјетски Савез, Кина, билатерални односи, међународни односи, Покрет несврстаних,
Уједињене нације
Authors Key words
Yugoslavia, United States, Vietnam, Vietnam War, the Soviet Union, China, bilateral
relations, international relations, Non-Aligned Movement, the United Nations.
Scientific field: Histotical, archaeological and classic sciences
Classification
327(497.1:73)"1964/1968"(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Вијетнамски рат је имао велики утицај на југословенско-америчке односе. Решавање овог
сукоба је за администрацију Линдона Џонсона било спољнополитички приоритет, док је за
југословенско руководство овај проблем представљао кочницу у даљем развоју односа са
Вашингтоном. Иако је зависио од економске помоћи Запада, званични Београд је критиковао
америчку политику у Вијетнаму, што је довело до опадања квалитета у односима две земље.
Погоршању међусобних односа је додатно допринело писање југословенске штампе и
демонстрације против америчке политике које су у неким местима имале и насилан епилог.
Бомбашки напади на југословенска представништва у Сједињеним Државама су додатно
допринели захлађењу међусобних односа. Међутим, имајући у виду концепције спољне политике ове две земље, као и предходна
искуства у сличним ситуацијама, југословенски и амерички лидери нису дозволили да се
међусобни односи спусте испод одређеног нивоа, остављајући могућност да, када се за то створе
услови, дође до њиховог побољшања. Представници Сједињених Држава су, до прве половине
1966. године, сматрали да СФРЈ може да одигра посредничку улогу у мирном решењу
вијетнамског сукоба. Израелско-арапски рат у јуну 1967. је допринео поправљању односа између
две земље, у чему је велики значај представљала размена писама између два председника.
Посебну улогу су имале и три посете специјалног изасланика америчког председника Аверела
Харимана приликом којих је разматрана могућност југословенског посредовања у ова два
сукоба. Криза у југословенско-совјетским односима, након интервенције СССР у Чехословачкој
1968. је довела до нове етапе успона југословенско-америчких односа.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.