Title
Примат римског епископа у делу Ж.-М. Р. Тијара: могућност рецепције Тијарове теологије примата у дијалогу Православне и Римокатоличке Цркве
Creator
Matić, Zlatko R. 1971-
Copyright date
2016
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno 3.0 Srbija (CC BY-NC 3.0)
License description
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence. Ova licenca ne dozvoljava komercijalnu upotrebu dela. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Committee report
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 1.7.2016.
Other responsibilities
mentor
Midić, Ignatije
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Pravoslavni bogoslovski fakultet
Alternative title
The primacy of the bishop of
Rome in the writings of J.-M. R.
Tillard
Possibility of reception Tillard’s theology of primacy in
the dialogue between the Roman Catholic Church and
the Orthodox Church
Publisher
Papal primacy, ecclesiology of
communion
, Jean-Marie Roger Tillard, Bishop
of Rome, the First Vatican Council, The Second Vatican Council,
comparative theology,
ecumenical dialogue, Trinitarian Theology
Abstract (sr)
Примарни задатак овог истраживања јесте богословско ишчитавање и вредновање теологије примата римског епископа у светлости еклисиолошких
поставки доминиканског теолога, Ж.-М. Тијара (Jean-Marie Roger
Tillard) и
изношење оних закључака које сматрамо корисним за наставак званичног
дијалога православних и римокатолика на тему јединства Цркве. Мислимо да
Тијарова анализа кључног богословског проблема Цркве (папског примата) може
бити од велике помоћи у екуменским покушајима православних и римокатолика
да учине све како би се васпоставило пуно евхаристијско општење
двеју Цркава.
Савремена реч о Цркви, артикулисана и у делима великих православних богослова
(пре свих, митрополита пергамског Јована), утицала је на Тијаро
во теоретско
превладавање институционализма, кроз успостављање равнотеже христологије и
пневматологије у еклисиологији. Повратак тријадологији, као фундаменталном
богословском оквиру, остварује се у готово свим сферама његовог
истраживања.
Веран тријадолошки инспирисаној еклисиологији
киноније, Тијар инсистира на
онтолошком статусу локалне Цркве, која идентитет добија у заједничарењу са
другим локалним Црквама. Тиме он не отвара само питање релација
тих локалних
еклисијалних заједница, него и њ
ихових предстојатеља, локалних
епископâ,
њиховог међусобног односа и канонског поретка који они пројављују на
заједничким сабрањима. Сматрајући поглавара Католичке Цркве првенствено
епископом Рима и бирајући управо ту синтагму за суштинску ознаку папе, Тијар
нуди остатку хришћанске икумене визију римског првојерарха као
епископа међу
епископима, који председава локалном Црквом, која је предањски
потврђена као
прва Црква хришћанског света. Сматрамо да овај аспекат Тијарове
еклисиологије,
теологија примата базирана на
епископској
служби папе, заслужује даље
адекватно просуђивање. Тијарова двострука намера, брига за очување епископске
и светотајинске природе папског примата и његова онтолошка (чак,
мартириолошка) повезаност са катедром римске Цркве, била је предмет наше
анализе и промишљања, посебно из
двајајући последице до којих ова поставка
може довести дијалог православља и римокатолицизма.
Полазећи од схватања да власт у Цркви свој извор налази у Богу
Оцу, заједно са
Тијаром, примат схватамо као службу, чија је природа: светотајинска
(евхаристијска), епископска, мартириолошка, агапијска, личносно
– корпоративна.
Зато је Тијаровим опусом римокатоличка теологија прозвана, чак
позитивно
испровоцирана, да одбрани дијаконијску, а неаутократску службу
примата.
Православна Црква је пред изазовом да отворено потврди властиту
предањску
свест и истину да никада није постојала без првог на васељенско
м нивоу и да га је,
након шизме, препознавала у личности цариградског архиепископа.
Његов
примат није био и не треба никада да буде једнак примату римског епископа из
другог миленијума, али се не сме ни свести на флуидни и непрецизни примат
части, без јасних ингеренција власти.
Управо пред овим изазовима се у наше време налазе чланови право
славно –
католичке Комисије и богослови обеју Цркава.
Abstract (en)
ABSTRACT
The primary objective of this research is theological reading and evaluating the theology
of the primacy of the Roman bishop in the light of ecclesiological assumptions made by
Dominican theologian Jean-Marie Roger Tillard and presenting the conclusions which
we consider useful for the continuation of the official dialogue between the Orthodox
and the Roman Catholics on the subject of the unity of the Chur
ch. We think that Tillard's
analysis of key theological problem of the Church (Papal primacy) can be of great
assistance in the ecumenical efforts of the Orthodox and the Roman Catholics to do
everything in order to restore the full Eucharistic communion between the two
Churches.
Contemporary texts written about the Church, and articulated in
the writings of great
Orthodox theologians (above all, Metropolitan John of Pergamon), influenced the
Tillard's theoretical overcoming of institutionalism, through the establishment of a
balance between Christology and pneumatology in ecclesiology. Return to Trinitarian
theology as the fundamental theological framework, is implemented in almost all fields
of his research.
Being true to the ecclesiology inspired by Trinitarian theology
of
communion, Tillard
insists on the ontological status of the local Church, which receives its identity in the
communion with other local churches. With this, he starts not only a question of the
relation of these ecclesiastic local communities, but of their
current heads, the local
bishops, their mutual relations
and canonical order which they
manifest at their
assemblies. Considering the head
of the Catholic Church primarily as the Bishop of Rome
and choosing exactly this phrase as the substantial mark of the
Pope, Tillard offers the
rest of the Christendom a vision of the Roman Archpriest as a Bishop among Bishops,
who chairs the local Church, which is The by tradition confirmed as the First Church of
the Christian World. We believe that this aspect of Tillard's e
cclesiology - the theology of
primacy based on
bishop’s
Papal service, deserves further proper analysis. Tillard's
double intention - the concern for the preservation of the Sacramental and Episcopal
nature of the Papal primacy and its ontological (even martyriological) relationship with
the Chair (Cathedra) of the Roman Church, was the subject of our analysis and
reflections, singling out the consequences which this assumption can lead to through a
dialogue between Orthodoxy
and Roman Catholicism.
Starting from the idea that the authority in the Church finds its source in God our Father,
together with Tillard, the primacy is seen as service, whose nature is: sacramental
(Eucharistic), episcopal, martyriological, agapean, personal - corporate. This is why
Tillard's opus provokes the Roman Catholic theology, it is even
provoked in a positive
manner in order to defend diaconal, and not the autocratic service of the primate. The
Orthodox Church is faced with a challenge to openly confirm its
own tradition
conscience and the truth that it has never existed without the
primal on the ecumenical
level and that it, after the schism, recognized one in the person of the Archbishop of
Constantinople. His primacy has never been, and should never be
equal to the primacy
of the Roman Bishop of the second millennium, but it must not b
e reduced to a fluid and
imprecise primacy of honour, without clear powers of government.
It is exactly before these challenges that the members of the Orthodox-Catholic
Commission and the theologians of
both Churches have found themselves.
Authors Key words
папски примат, еклисиологија
киноније
, Ж.-М. Р. Тијар (Jean-Marie
Roger Tillard), римски епископ, Први ватикански концил, Други в
атикански
концил, упоредно богословље, екуменски дијалог, тријадологија
Type
Tekst
Abstract (sr)
Примарни задатак овог истраживања јесте богословско ишчитавање и вредновање теологије примата римског епископа у светлости еклисиолошких
поставки доминиканског теолога, Ж.-М. Тијара (Jean-Marie Roger
Tillard) и
изношење оних закључака које сматрамо корисним за наставак званичног
дијалога православних и римокатолика на тему јединства Цркве. Мислимо да
Тијарова анализа кључног богословског проблема Цркве (папског примата) може
бити од велике помоћи у екуменским покушајима православних и римокатолика
да учине све како би се васпоставило пуно евхаристијско општење
двеју Цркава.
Савремена реч о Цркви, артикулисана и у делима великих православних богослова
(пре свих, митрополита пергамског Јована), утицала је на Тијаро
во теоретско
превладавање институционализма, кроз успостављање равнотеже христологије и
пневматологије у еклисиологији. Повратак тријадологији, као фундаменталном
богословском оквиру, остварује се у готово свим сферама његовог
истраживања.
Веран тријадолошки инспирисаној еклисиологији
киноније, Тијар инсистира на
онтолошком статусу локалне Цркве, која идентитет добија у заједничарењу са
другим локалним Црквама. Тиме он не отвара само питање релација
тих локалних
еклисијалних заједница, него и њ
ихових предстојатеља, локалних
епископâ,
њиховог међусобног односа и канонског поретка који они пројављују на
заједничким сабрањима. Сматрајући поглавара Католичке Цркве првенствено
епископом Рима и бирајући управо ту синтагму за суштинску ознаку папе, Тијар
нуди остатку хришћанске икумене визију римског првојерарха као
епископа међу
епископима, који председава локалном Црквом, која је предањски
потврђена као
прва Црква хришћанског света. Сматрамо да овај аспекат Тијарове
еклисиологије,
теологија примата базирана на
епископској
служби папе, заслужује даље
адекватно просуђивање. Тијарова двострука намера, брига за очување епископске
и светотајинске природе папског примата и његова онтолошка (чак,
мартириолошка) повезаност са катедром римске Цркве, била је предмет наше
анализе и промишљања, посебно из
двајајући последице до којих ова поставка
може довести дијалог православља и римокатолицизма.
Полазећи од схватања да власт у Цркви свој извор налази у Богу
Оцу, заједно са
Тијаром, примат схватамо као службу, чија је природа: светотајинска
(евхаристијска), епископска, мартириолошка, агапијска, личносно
– корпоративна.
Зато је Тијаровим опусом римокатоличка теологија прозвана, чак
позитивно
испровоцирана, да одбрани дијаконијску, а неаутократску службу
примата.
Православна Црква је пред изазовом да отворено потврди властиту
предањску
свест и истину да никада није постојала без првог на васељенско
м нивоу и да га је,
након шизме, препознавала у личности цариградског архиепископа.
Његов
примат није био и не треба никада да буде једнак примату римског епископа из
другог миленијума, али се не сме ни свести на флуидни и непрецизни примат
части, без јасних ингеренција власти.
Управо пред овим изазовима се у наше време налазе чланови право
славно –
католичке Комисије и богослови обеју Цркава.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.