Title
Записи архитектонског дизајн процеса: дисциплинарне границе и трансфери
Creator
Ćirić, Dragana, 1981-
Copyright date
2017
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 13.07.2017.
Other responsibilities
mentor
Lojanica, Vladimir
član komisije
Mako Vladimir
član komisije
Bojanić, Petar
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Arhitektonski fakultet
Alternative title
Scripts and codes of architectural design process: disciplinary borders and transfers
Format
XLIV, 643, 34 листа с таблама
description
Архитектура и урбанизам - Архитектура / Architecture and Urbanism - Architecture
Abstract (sr)
У основи сваког пројектантског акта налазе се мотиви и вредности идејних, идеолошких,
естетских, етичких, друштвених, културалних и просторних (архитектонских) ставова -
механизми и процеси конкструкције одређеног „света“. Космопоиетички код и систем
дизајн процеса дефинишу (и)регуларности и оквире концептуалних, репрезентацијских,
структуралних, перформативних, оперативниих, сензорних, гео-политичких и био-
политичких аспеката архитектонског пројектантског приступа. Њихови критеријуми ће
бити од пресудног значаја за дефиницију теоријског правца и научне линије коју ће
примењене архитектонске методологије и стратегије заступати и манифестовати.
Основни теоријски, методолошки и стратешки оквир и оријентацију истраживања,
дефинишу постдисциплинарне и интердисциплинарне теоријске позиције и трансфери.
Оне подразумевају проблематизацију и реконфигурације постојећих научних и
дисциплинарних система, односно њихову хибридизацију и трансформације под утицајем
дисциплинарних трансфера знања, које се у склопу овог истраживања изводе кроз форму
и методологију динамичког дијаграматског мета-поља информација. Отворена структура
ове фигуре омогућава стратификацију и паралелну анализу различитих регистара „научног
архива“ чијим дијаграмирањем и варијацијама ће бити успостављени нови
микроисторијски системи савремених постдисциплинарних истраживачких поља и
предмета интересовања. Микроисторије, дијаграматске динамичке операције и
вишеструки паралелни историјски токови, постављени су насупрот и у интеракцију са
историјским архивом, стратумом и хомогенизацијама (Фуко, Делез, Де Ланда) као
механизми критичког и креативног рада са успостављеним дискурзивним пољима,
формацијама и категоријама. У овом контексту, претпоставка је да постоји инхерентна веза
између дијаграматичке постдисциплинарне линије (резултујућег правца мета-
реконфигурације „дисциплинованих“ информација), доминантних дисциплина укључених
у процес реструктурирања и размене чије границе се доводе у кризу заједно са
архитектонским, механизaма и стратегија процесуирања информација у циљу решења
одређеног архитектонског проблема (нелинеарног динамичког вишеструког и
интегративног дизајн мишљења или design intelligence система) и записа овог механизма.
Са фокусом на процес имагинације, концептуализације и конструкције одређеног „света“
(intelligence систем артикулације, контроле и дијаграмирања дизајн процеса и мета-
информацијског контекста), дизајн процедуре којe прате одређену линиију пост- и интер-
дисциплинарног трансфера могу се специфицирати одређеним типом записа,
транскрипата, односно дијаграма. Записи представљају документе, информације,
ii
трагове и потврде (архитектонских) когнитивних операција, односно њихове системе и
инструменте репрезентације, заснивајући се на карактеристичним конективним
мрежама у различитим регистрима комуникације архитектонских идеја. Сваки од типова
записа-репрезентација потврђује и указује на одређени регистар интердисциплинарности,
или њихове хибридне облике, као критеријуме свог семантичког,
функционалног/оперативног и естетског одређења, односно категоризације унутар
дисциплине архитектуре. Запис представља и основни аналитички материјал и предмет
истраживања, док сам механизам означен специфичном линијом дизајн интелигентног
кода1, структуру иза његове појавности или процеса настајања. Комуникациона форма и
регистар записа може разоткрити или прикривати податке и системе умрежавања, али их
неоспорно садржи, услед чега је претпостављено да се њиховим истраживањем
проблематизује „невидљива структура“, или код архитектонског дизајн мишљења, у
намери да се објасни концептуални ток који производи теоријске парадигме и
пројектантске стратегије. Кôд представља законитост записа; (логички) ред и структуру
мишљења; организацију креативног, аналитичког, практичног решавања просторних
проблема – специфични design intelligence систем.
Резултујући нелинеарним вишеструким токовима историјских линија архитектонског
развоја, дијахронијским и крос-територијалним, у својој негацији једноставне темпоралне
сукцесије и историјских хомогенизација (редукционизама и генералазација), нови или
савремени облици теоријских праваца у архитектури идентификовани су кроз дату тријаду
- процесе мишљења (design intelligence системе и кодове), њихове документарне отиске
(записе-инскрипције) и друштвено-конструисане парадигме на линијама дисциплинарних
трансфера и реконфигурација њихових граница ауторитета и компетенција...
Abstract (en)
Starting from the hypothesis of the inherent interdisciplinarity of architecture, simultaneously
supported by Groat’s and Wang’s methodological research (Groat and Wang, 2002:vii,xi), and
Carpo’s observations on correlations between architectural theory, interdisciplinarity and
methodological eclecticism (Carpo, 2005:426), it has been claimed that data-management and
research in/for/by design transgress established boundaries of disciplinarity and existing scientific
categorizations and clustering. Transfers of knowledge among diverse scientific fields have been
taken for the necessary condition of innovation and progress. Ongoing permanent reconfiguration
of the subject of architectural research is extremely shaped by disciplines external to architecture,
or those entering architectural historical and theoretical discourses.
It can be claimed that design thinking or design intelligence functions on the meta-disciplinary
level. It occupies that privileged, panoptic position beyond the established and active disciplinary
systems. Dislocated from actuality and previous historical conditions, meta-level provides an
environment for critical observation, transformation and reconfiguration of well-established
beliefs and concepts - it provides us with a conceptual understanding of the parameters, relations,
and structures we perform and support through our everyday practices, of their aims and values.
As an open rhizomatic multidimensional scape, meta-information system collects and reviews all
data within the research horizon. The main claim is going against their mere representation, a
fixed reflection of some current development or a frozen state of affairs, towards the notion of the
interactive space (a dynamic system) enabling transfers and transformations of included
constructs and networking patterns.
Design intelligence refers to complex cognitive and information structure (system of thinking and
coding), or specific logic controlling and coordinating data, that lies behind each design research
process. These specific mindsets and mechanisms of data networking define the context in which
we operate while resolving different spatial and other problems within the specific architectural
design tasks. It is an information and knowledge base that shapes design attitudes and positions,
preceding conceptual decisions and concrete design actions.
In order to make them visible, we usually use different techniques of relational graphic
representation such as diagrams. Diagrams are adopted as the most abstract and the most suitable
category as they can grasp multiple dimensionalities of thinking processes. Based on
diagrammatic reasoning, or thinking method, the research results and theoretical “weaving” are
presented as data-maps and spaces aiming to facilitate comprehension of data-connectivity
vectors and patterns (connectivity patterns, H. Müller: 2014) of the extended mind (Clark and
vi
Chalmers: 1998), bridging internal cognitive and biological processes with the general socialcultural
context and conditions. This space-information form (data-architecture, data-scape), as
a parallel conceptual system, complements other spatial aspects extending perceptible and
experiential reality by additional data resulting with different forms of its augmentation.
The research projects “Scripts and Codes of Architectural Design Prosses“ and “Design-Data
Intelligence: Microhistories and Diagrammatic Reasoning“ conducted as a theoretical and
experimental support of the thesis, merge contemporary postdisciplinary architectural
approaches and methodologies with architectural history and theory. They apply advanced metalevel
data analysis and evaluation to provide and represent historical data-arrangements and
mobilities conducting diagrammatically thinking processes and logical inferences. This approach
defines positions (specific places of historical facts or fictions) and their paths/lines of movement
and connectivity implying their impact and functional application in the present moment or
anticipating future configurations as coupled systems...
Authors Key words
постдисциплинарност, дисциплинарни границе и креативне транс
гресије,
(
архитектонски
)
запис
/
код
/
транскрипт
/
дијаграм
, дијаграматичко
мишљење (дијаграмирање), вишеструко и интегративно архитектон
ско
мишљење и архитектонски дизајн процес,
design intelligence
(
code and
strategy)
,
микроисторије
, нелинеарни динамички механизми мишљења
Authors Key words
ostdisciplinarity, disciplinary transfers, borders and crea
tive transgression,
scripts, codes, diagrams, diagrammatic reasoning,
design intelligence
,
data intelligence
, design process,
microhistories
Classification
72.01:001.891:001.2(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
У основи сваког пројектантског акта налазе се мотиви и вредности идејних, идеолошких,
естетских, етичких, друштвених, културалних и просторних (архитектонских) ставова -
механизми и процеси конкструкције одређеног „света“. Космопоиетички код и систем
дизајн процеса дефинишу (и)регуларности и оквире концептуалних, репрезентацијских,
структуралних, перформативних, оперативниих, сензорних, гео-политичких и био-
политичких аспеката архитектонског пројектантског приступа. Њихови критеријуми ће
бити од пресудног значаја за дефиницију теоријског правца и научне линије коју ће
примењене архитектонске методологије и стратегије заступати и манифестовати.
Основни теоријски, методолошки и стратешки оквир и оријентацију истраживања,
дефинишу постдисциплинарне и интердисциплинарне теоријске позиције и трансфери.
Оне подразумевају проблематизацију и реконфигурације постојећих научних и
дисциплинарних система, односно њихову хибридизацију и трансформације под утицајем
дисциплинарних трансфера знања, које се у склопу овог истраживања изводе кроз форму
и методологију динамичког дијаграматског мета-поља информација. Отворена структура
ове фигуре омогућава стратификацију и паралелну анализу различитих регистара „научног
архива“ чијим дијаграмирањем и варијацијама ће бити успостављени нови
микроисторијски системи савремених постдисциплинарних истраживачких поља и
предмета интересовања. Микроисторије, дијаграматске динамичке операције и
вишеструки паралелни историјски токови, постављени су насупрот и у интеракцију са
историјским архивом, стратумом и хомогенизацијама (Фуко, Делез, Де Ланда) као
механизми критичког и креативног рада са успостављеним дискурзивним пољима,
формацијама и категоријама. У овом контексту, претпоставка је да постоји инхерентна веза
између дијаграматичке постдисциплинарне линије (резултујућег правца мета-
реконфигурације „дисциплинованих“ информација), доминантних дисциплина укључених
у процес реструктурирања и размене чије границе се доводе у кризу заједно са
архитектонским, механизaма и стратегија процесуирања информација у циљу решења
одређеног архитектонског проблема (нелинеарног динамичког вишеструког и
интегративног дизајн мишљења или design intelligence система) и записа овог механизма.
Са фокусом на процес имагинације, концептуализације и конструкције одређеног „света“
(intelligence систем артикулације, контроле и дијаграмирања дизајн процеса и мета-
информацијског контекста), дизајн процедуре којe прате одређену линиију пост- и интер-
дисциплинарног трансфера могу се специфицирати одређеним типом записа,
транскрипата, односно дијаграма. Записи представљају документе, информације,
ii
трагове и потврде (архитектонских) когнитивних операција, односно њихове системе и
инструменте репрезентације, заснивајући се на карактеристичним конективним
мрежама у различитим регистрима комуникације архитектонских идеја. Сваки од типова
записа-репрезентација потврђује и указује на одређени регистар интердисциплинарности,
или њихове хибридне облике, као критеријуме свог семантичког,
функционалног/оперативног и естетског одређења, односно категоризације унутар
дисциплине архитектуре. Запис представља и основни аналитички материјал и предмет
истраживања, док сам механизам означен специфичном линијом дизајн интелигентног
кода1, структуру иза његове појавности или процеса настајања. Комуникациона форма и
регистар записа може разоткрити или прикривати податке и системе умрежавања, али их
неоспорно садржи, услед чега је претпостављено да се њиховим истраживањем
проблематизује „невидљива структура“, или код архитектонског дизајн мишљења, у
намери да се објасни концептуални ток који производи теоријске парадигме и
пројектантске стратегије. Кôд представља законитост записа; (логички) ред и структуру
мишљења; организацију креативног, аналитичког, практичног решавања просторних
проблема – специфични design intelligence систем.
Резултујући нелинеарним вишеструким токовима историјских линија архитектонског
развоја, дијахронијским и крос-територијалним, у својој негацији једноставне темпоралне
сукцесије и историјских хомогенизација (редукционизама и генералазација), нови или
савремени облици теоријских праваца у архитектури идентификовани су кроз дату тријаду
- процесе мишљења (design intelligence системе и кодове), њихове документарне отиске
(записе-инскрипције) и друштвено-конструисане парадигме на линијама дисциплинарних
трансфера и реконфигурација њихових граница ауторитета и компетенција...
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.