Title
Архитектонски модел квир простора: студија случаја Београда
Creator
Burmaz, Branko V., 1976-
Copyright date
2017
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Deliti pod istim uslovima 3.0 Srbija (CC BY-NC-SA 3.0)
License description
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence i ako se prerada distribuira pod istom ili sličnom licencom. Ova licenca ne dozvoljava komercijalnu upotrebu dela i prerada. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 20. 10. 2017.
Other responsibilities
mentor
Đokić, Vladan.
član komisije
Ivanović, Zorica, 1962-
član komisije
Nikezić, Ana, 1973-
član komisije
Lazović, Zoran.
član komisije
Šuvaković, Miodrag.
Academic Expertise
Tehničko-tehnološke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Arhitektonski fakultet
Alternative title
Architectural model of queer space: case study of Belgrade
Publisher
[Б. В. Бурмаз]
Format
XVIII, 197 листова
description
Архитектура и урбанизам-Архитектонско пројектовање и савремена архитектура / Architecture and Urbanism-
Architectural Design and Contemporary Architecture
Abstract (sr)
У овом раду се испитује архитектонски модел, као низ правилности у просторним
односима по којима се обликује архитектонска структура, који служи да ограничи
ЛГБТК (лезбејска, геј, бисексуална, трансродна и квир) места и одвоји их од, и
истовремено споји их са хетеронормативним окружењем у Београду.
Истраживање се првенствено односи на последњих двадест година, од када је у
Београду почела нормализација квир простора, са појављивањем првих места која
су јавно самопромовисана као ЛГБТК места. Архитектонска подела, која
одвајаја/спаја ова места са окружењем, истовремено служи да обликује укупни
квир простор града као простор поделе.
Хетеронормативност се у овом раду посматра као поредак који присилно одржава
бинарну поделу међу становницима на само две нормалне групе, стрејт мушкарце
и стрејт жене, од којих свака у једнозначној међузависносности одржава свој пол,
род, сексуалну оријентацију, праксу и друштвену улогу, насупрот другој групи. С
друге стране, појам квир се користи да би објединио све идентитете који измичу
хетеронормативности. Квир простор је простор чија употреба не подлеже
обавезно и на сваком свом месту хетеронормативности, већ су могућности за
обликовање идентитета у њему бројне и различите, а због хетеронормативне
опресије је подељен на области притиска и области слободе. Квир тела су она која
у својој пракси прелазе тако насталу границу у граду, за разлику од тела која
остају и опстају искључиво у хетеронормативном пољу.
Циљ је да се испита улога архитектуре, истовремено и као дисциплине и као
изграђене или симболичке просторне структуре, у обликовању квир простора у
почетку процеса нормализације ЛГБТК идентитета у Београду. Градски квир
простор се обликује кроз самоорганизовање и сасвим је игнорисан од локалне
архитектонске дисциплине и њених институција...
Abstract (en)
In this paper we examine an architectural model, as a system of regularity in spatial
relations by which is formed an architectural structure, which serves to delimit the
LGBTQ (Lesbian, Gay, Bisexual, Transgender and Queer) places and separate them
from, and at the same time to connect them with heteronormative environment in
Belgrade. The research is primarily related to the last twenty years, since the beginning
of normalization of queer space of Belgrade, with the appearance of the first places that
are openly LGBTQ. Architectural division, which connects/disconnects these places
with the environment, serves simultaneously to shape the queer space of the city as a
whole as a space of division.
Heteronormativity in this paper is seen as an order which oppressively maintains binary
division among the inhabitants into two normal groups, straight men and straight
women, each of which keeps its sex, gender, sexual orientation, practice and social role
in an unambiguous interdependence, as opposed to the other group. On the other hand,
the notion of queer is used to bring together all the identities which escape
heteronormativity. Queer space is a space whose use is not always and at each of its
places heteronormative. The opportunities for the creation of identity in this space are
numerous and varied. Because of heteronormative oppression queer space is divided
into areas of pressure and the areas of freedom. Queer bodies are those which in their
practice cross the border which is produced in this way in the city, as opposed to the
bodies that remain and survive in a heteronormative field only.
The aim is to examine the role of architecture, both as a discipline and as built or
symbolic spatial structure, in the creation of queer space at the beginning of the process
of normalization of LGBTQ identities in Belgrade. Queer space of the city is formed by
self-organization and it is completely ignored by local architectural discipline and its
institutions...
Authors Key words
квир, простор, архитектура, ЛГБТК, геј, модел, унутрашња
периферизација, структура, перформативност, репрезентација
Authors Key words
queer, space, architecture, LGBTQ, gay, model, inward peripherization,
structure, performativity, representation
Classification
72.01:305-055.3(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
У овом раду се испитује архитектонски модел, као низ правилности у просторним
односима по којима се обликује архитектонска структура, који служи да ограничи
ЛГБТК (лезбејска, геј, бисексуална, трансродна и квир) места и одвоји их од, и
истовремено споји их са хетеронормативним окружењем у Београду.
Истраживање се првенствено односи на последњих двадест година, од када је у
Београду почела нормализација квир простора, са појављивањем првих места која
су јавно самопромовисана као ЛГБТК места. Архитектонска подела, која
одвајаја/спаја ова места са окружењем, истовремено служи да обликује укупни
квир простор града као простор поделе.
Хетеронормативност се у овом раду посматра као поредак који присилно одржава
бинарну поделу међу становницима на само две нормалне групе, стрејт мушкарце
и стрејт жене, од којих свака у једнозначној међузависносности одржава свој пол,
род, сексуалну оријентацију, праксу и друштвену улогу, насупрот другој групи. С
друге стране, појам квир се користи да би објединио све идентитете који измичу
хетеронормативности. Квир простор је простор чија употреба не подлеже
обавезно и на сваком свом месту хетеронормативности, већ су могућности за
обликовање идентитета у њему бројне и различите, а због хетеронормативне
опресије је подељен на области притиска и области слободе. Квир тела су она која
у својој пракси прелазе тако насталу границу у граду, за разлику од тела која
остају и опстају искључиво у хетеронормативном пољу.
Циљ је да се испита улога архитектуре, истовремено и као дисциплине и као
изграђене или симболичке просторне структуре, у обликовању квир простора у
почетку процеса нормализације ЛГБТК идентитета у Београду. Градски квир
простор се обликује кроз самоорганизовање и сасвим је игнорисан од локалне
архитектонске дисциплине и њених институција...
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.