Title
Збирне именице у савременом српском језику
Creator
Cvijović, Dragana J., 1979-
Copyright date
2017
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 30.06.2017.
Other responsibilities
mentor
Dragićević, Rajna, 1968-
član komisije
Lompar, Vesna, 1963-
član komisije
Jovanović, Vladan.
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Alternative title
Collective nouns in contemporary Serbian language ; Собирательные существительные в современном сербском языке
Publisher
[Д. Ј. Цвијовић]
Format
414 листa
description
Лингвистика, србистика - Морфологија, творба речи, лексикологија, семантика,
лексикографија, лингвокултурологија / Linguistics, Serbian language - Morphology, word formation, lexicology, semantics,
lexicography, lingual-culturology
Abstract (sr)
Предмет овог истраживања су збирне именице у савременом српском језику, односно лексичке јединице које означавају скуп, мноштво, колектив живих или неживих ентитета (људи, животиња, биљака, предмета и сл.) који се посматрају као нераздељива целина.
Регистрована су два типа збирних именица према творбеном критеријуму. Први тип сачињавају именице са творбеним формантом збирности: -ад (и проширеном варијантом -чад): јагњад, мезимчад, пилад, телад, унучад; -еж: младеж, пилеж, стареж; -ија (и проширеним варијантама -адија, -арија, -ерија, -урија): дерладија, клинчадија, млађарија, старудија; -ина (и проширеним варијантама -евина, -иња, -штина): госпоштина, малограђанштина, омладина; -је: борје, грање, жбуње, камење, цвеће; -ство (-штво): грађанство, радништво, сељаштво, српство, а други тип чине збирне именице без творбеног форманта збирности (армија, војска, воће, накит, новац, племе и др.), односно лексичке збирне именице. Према томе, с једне стране у оквиру творбено-семантичке категорије издвајају се деривати који служе за исказивање мноштва именица у једнини, а с друге стране немотивисане именице којима се уз помоћ семантичких константи типа ’скуп’, ’мноштво’, ’збир’, ’маса’, ’група’, ’гомила’, ’велики број’ (људи, предмета и сл.) исказује збирни карактер...
Abstract (en)
Collective nouns in contemporary Serbian language, i.e. lexical units
determining a set, a number, a collective of live or non-live entities (people,
animals, plants, things, etc.), which are observed as inseparable unit, are the
subject of this research.
According to the word-formation criterion, there are two types of
collective nouns. The first type is represented by nouns with formation formant of
collectiveness: -ad (extended version -čad): јagnjad, mezimčad, pilad, telad,
unučad; -еž: mladež, pilež, starež; -ija (and extended versions -аdija, -arija, -еrija,
-urija): derladija, klinčadija, mlađarija, starudija; -ina (and extended versions -
еvina, -inja, -ština): gospoština, malograđanština, omladina; -је: borje, granje,
žbunje, kamenje, cveće; -stvo (-štvo): građanstvo, radništvo, seljaštvo, srpstvo and
the second type is represented by collective nouns without a formation formant of
collectiveness (аrmija, vojska, voće, nakit, novac, pleme, etc.), i.e. lexical
collective nouns. According to this, on one side there are derivations which
express collectiveness of nouns in singular within formation semantic category,
and on the other side there are non-motivated nouns which express collective
character by semantic constants such as ’set’ (’skup’), ’a multitude of’
(’mnoštvo’), ’summation’ (’zbir’), ’mass’ (’masa’), ’group’ (’grupa’), ’a lot’
(’gomila’), ’a great number’ (’veliki broj’) of people, objects etc., determining
collective character...
Authors Key words
збирна именица, збирност, категорија броја, творба речи,
творбени формант, лексика, полисемија, полисемантичка структура,
семантичка компонента, лексикографија
Authors Key words
collective noun, collectiveness, category of a number, word
formation, formation formants, lexis, polysemy, poli-semantic structure, semantic
component, lexicography
Classification
811.163.41'367.622.11(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Предмет овог истраживања су збирне именице у савременом српском језику, односно лексичке јединице које означавају скуп, мноштво, колектив живих или неживих ентитета (људи, животиња, биљака, предмета и сл.) који се посматрају као нераздељива целина.
Регистрована су два типа збирних именица према творбеном критеријуму. Први тип сачињавају именице са творбеним формантом збирности: -ад (и проширеном варијантом -чад): јагњад, мезимчад, пилад, телад, унучад; -еж: младеж, пилеж, стареж; -ија (и проширеним варијантама -адија, -арија, -ерија, -урија): дерладија, клинчадија, млађарија, старудија; -ина (и проширеним варијантама -евина, -иња, -штина): госпоштина, малограђанштина, омладина; -је: борје, грање, жбуње, камење, цвеће; -ство (-штво): грађанство, радништво, сељаштво, српство, а други тип чине збирне именице без творбеног форманта збирности (армија, војска, воће, накит, новац, племе и др.), односно лексичке збирне именице. Према томе, с једне стране у оквиру творбено-семантичке категорије издвајају се деривати који служе за исказивање мноштва именица у једнини, а с друге стране немотивисане именице којима се уз помоћ семантичких константи типа ’скуп’, ’мноштво’, ’збир’, ’маса’, ’група’, ’гомила’, ’велики број’ (људи, предмета и сл.) исказује збирни карактер...
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.