Title
Однос налаза отпорности на ацетилсалицилну киселину и појаве нежељених догађаја на срцу и крвним судовима после перкутане коронарне интервенције
Creator
Avramović, Dušan D., 1973-
Copyright date
2017
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Deliti pod istim uslovima 3.0 Srbija (CC BY-NC-SA 3.0)
License description
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence i ako se prerada distribuira pod istom ili sličnom licencom. Ova licenca ne dozvoljava komercijalnu upotrebu dela i prerada. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 11.10.2017.
Other responsibilities
mentor
Beleslin, Branko, 1964-
član komisije
Kalimanovska-Oštrić, Dimitra, 1952-
član komisije
Đorđević-Dikić, Ana, 1964-
član komisije
Tomašević, Miloje
Academic Expertise
Medicinske nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Medicinski fakultet
Alternative title
The ratio of the finding of resistance to acetylsalicylic acid and incidence of adverse cardiovascular events after percutaneous coronary intervention
Publisher
[Д. Д. Аврамовић]
Format
103 листа
description
медицина - кардиологија / medicine
- cardiology
Abstract (sr)
Увод: Спречавање агрегације тромбоцита игра важну улогу у секундарној превенцији
кардиоваскуларних догађаја. Испитали смо учесталост високе реактивности
тромбоцита после перкутане коронарне интервенције са успешном уградњом стента
код болесника са различитим профилом кардиоваскуларног ризика.
Методе: Сви пацијенти су били на двојној оралној антитромбоцитној терапији
(ацетилсалицилна киселина + клопидогрел) пре и након успешно обављене
интервенције. Реактивност тромбоцита је процењивана из узорка комплетне венске
крви коришћењем више-електродног анализатора тромбоцита. Пацијенти су били
подељени у три групе, према присуству метаболичког синдрома и дијабетес мелитуса
тип 2.
Резултати: Укупна преваленца отпорности на ацетилсалицилну киселину је била 6.7%
(код пацијената са метаболичким синдромом 12.1%, код пацијената са метаболичким
синдромом и дијабетес мелитусом тип 2 7.4%), и у контролној групи 0.0%. Укупна
регистрована преваленца отпорности на клопидогрел је била 37.8% (код пацијената са
метаболичким синдромом 42.4%, код пацијената са метаболичким синдромом и
дијабетес мелитусом тип 2 29.6%, а у контролној групи 40.0%). Абдоминална гојазност
је била једини кардиоваскуларни фактор ризика појединачно повезан са смањеном
реакцијом на ацетилсалицилну киселину. Током периода праћења, реваскуларизација је
нешто чешће регистрована код пацијената са метаболичким синдромом и диjабетес
мелитусом тип 2, као и краће време преживљавања без значајних кардиоваскуларних
догађаја.
Закључци: Налаз високе резидуалне реактивности тромбоцита након перкутане
коронарне интервенције, упркос двојној антитромбоцитној терапији, учесталији је код
пацијената са метаболичким кардиоваскуларним синдромом. У таквих пацијената,
процена кардиоваскуларног ризика и индивидуални приступ у антитромбоцитној
терапији треба сматрати реалном могућношћу након успешне перкутане коронарне
интервенције.
Abstract (en)
Abstract
Introduction: Suppression of platelet aggregation plays an important role in the secondary
prevention of cardiovascular events. We examined the prevalence of high on-treatment
platelet reactivity after percutaneous coronary intervention with successful stent placement in
patients with different cardiovascular risk profile.
Methods: All patients were on dual oral antiplatelet treatment (acetylsalicylic
acid+clopidogrel) prior to intervention and continued after it. Platelet reactivity was estimated
from venous whole blood samples using multielectrode platelet analyzer. Patients were
divided in three groups according to presence of metabolic syndrome and type 2 diabetes
mellitus.
Results: The overall prevalence of acetylsalicylic acid nonresponsiveness was 6.7% (in
patients with metabolic syndrome 12.1%, in patients with metabolic syndrome and type 2
diabetes mellitus 7.4%), and in control group 0.0%. The overall registered prevalence of
clopidogrel nonresponsiveness was 37.8% (in patients with metabolic syndrome 42.4%, in
patients with metabolic syndrome and type 2 diabetes mellitus 29.6%, and in control group
40.0%). Abdominal obesity was the only cardiovascular risk factor individually associated
with low responsiveness to acetylsalicylic acid. During follow-up period, more prevalent
revascularization was registered in patients with metabolic syndrome and type 2 diabetes
mellitus, followed by shorter survival time free of major cardiovascular events.
Conclusions: High residual platelet reactivity after percutaneous coronary intervention,
despite dual antiplatelet therapy, is a more prevalent finding in patients with metabolic
cardiovascular syndrome. In such patients, cardiovascular risk evaluation and individualized
approach to antiplatelet treatment should be considered as an option after successful coronary
intervention.
Authors Key words
тест функције тромбоцита, ацетилсалицилна киселина, коронарна болест
срца, кардиометаболички синдром
Authors Key words
platelet function tests, aspirin, coronary heart diseases, metabolic cardiovascular
syndrome
Classification
616.12-08(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Увод: Спречавање агрегације тромбоцита игра важну улогу у секундарној превенцији
кардиоваскуларних догађаја. Испитали смо учесталост високе реактивности
тромбоцита после перкутане коронарне интервенције са успешном уградњом стента
код болесника са различитим профилом кардиоваскуларног ризика.
Методе: Сви пацијенти су били на двојној оралној антитромбоцитној терапији
(ацетилсалицилна киселина + клопидогрел) пре и након успешно обављене
интервенције. Реактивност тромбоцита је процењивана из узорка комплетне венске
крви коришћењем више-електродног анализатора тромбоцита. Пацијенти су били
подељени у три групе, према присуству метаболичког синдрома и дијабетес мелитуса
тип 2.
Резултати: Укупна преваленца отпорности на ацетилсалицилну киселину је била 6.7%
(код пацијената са метаболичким синдромом 12.1%, код пацијената са метаболичким
синдромом и дијабетес мелитусом тип 2 7.4%), и у контролној групи 0.0%. Укупна
регистрована преваленца отпорности на клопидогрел је била 37.8% (код пацијената са
метаболичким синдромом 42.4%, код пацијената са метаболичким синдромом и
дијабетес мелитусом тип 2 29.6%, а у контролној групи 40.0%). Абдоминална гојазност
је била једини кардиоваскуларни фактор ризика појединачно повезан са смањеном
реакцијом на ацетилсалицилну киселину. Током периода праћења, реваскуларизација је
нешто чешће регистрована код пацијената са метаболичким синдромом и диjабетес
мелитусом тип 2, као и краће време преживљавања без значајних кардиоваскуларних
догађаја.
Закључци: Налаз високе резидуалне реактивности тромбоцита након перкутане
коронарне интервенције, упркос двојној антитромбоцитној терапији, учесталији је код
пацијената са метаболичким кардиоваскуларним синдромом. У таквих пацијената,
процена кардиоваскуларног ризика и индивидуални приступ у антитромбоцитној
терапији треба сматрати реалном могућношћу након успешне перкутане коронарне
интервенције.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.