Title
Парламентарна контрола сектора безбедности у Републици Србији
Creator
Rokvić, Vanja, 1978-
Copyright date
2012
Object Links
Select license
Autorstvo 3.0 Srbija (CC BY 3.0)
License description
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence, čak i u komercijalne svrhe. Ovo je najslobodnija od svih licenci. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Датум одбране: 26.06.2012.
Other responsibilities
mentor
Ivaniš, Željko, 1952-
član komisije
Trkulja, Jovica, 1952-
član komisije
Dragišić, Zoran, 1967-
član komisije
Kordić, Boris, 1962-
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Fakultet bezbednosti
Alternative title
Parliamentary control of the security sector in the
republic of Serbia:doctoral dissertation
Publisher
Београд : [В. Роквић]
Format
PDF/A (X, 301 list)
description
Интердисциплинарне, мултидсциплинарне и трансдисциплинарне студије - Студије безбедности / Inter-disciplinary, multi-disciplinary and trans-disciplinary studies - Security studies
Abstract (sr)
Један од многобројних проблема са којима су се суочиле земље у транзицији
јесте и проблем реформе сектора безбедности и успостављање система демократске и
цивилне контроле над овим сектором. Кључну улогу у оквиру демократске и цивиле
контроле требало би да игра парламент, односно главни елемент у овом процесу јесте
одговорност сектора безбедности парламенту. У остваривању контролне функције
парламент има на располагању многобројне инструменте, као што су: интерпелације и
предлог за изгласавање неповерења влади, посланичка питања, парламентарне истраге,
рад сталних парламентарних одбора, јавна слушања, буџетску контролу, као и посебне
механизме контроле, при чему се пре свега мисли на рад независних државних тела.
Успешност остваривања парламентарне контроле зависи од три фактора: законских
овлашћења; способности вршења контроле; и постојања критичког става чланова
парламента за позивање владе на одговорност.
Проблематика реформе сектора безбедности у Републици Србији постала је
актуелна након октобарских промена 2000. године. Уставним и законским оквиром
дефинисано је да се сектор безбедности у Републици Србији налази под демократском
и цивилном контролом. Када говоримо о улози Народне скупштине у демократској и
цивилној контроли, односно о парламентарној контроли сектора безбедности, морамо
истаћи да се она остварује усвајањем одговарајућег правног оквира, али поред
законодавне активности постоје и други инструменти парламентарне и
ванпарламентарне контроле. Међутим, у оквиру Народне скупштине Републике Србије
најзначајнију улогу у демократској и цивилној контроли сектора безбедности игра
парламентарни Одбор за одбрану и безбедност.
С обзиром на то да у домаћој научној и стручној литератури проблем
парламентарне контроле сектора безбедности није обрађиван и истраживан у довољној
мери и на кохерентан начин, научни циљ овог рада био је научна дескрипција
(описивање) и научна експланација (објашњење) сектора безбедности, реформе сектора
безбедности и парламентарне контроле уопште, и посебно сектора безбедности,
реформе сектора безбедности и остварености парламентарне контроле у Републици
Србији.
II
Имајући у виду комплексност проблема истраживања био је неопходан
мултиметодски приступ и комплементарна анализа доступних извора података. У
првом и обимнијем делу рада примењене су методе прегледа, пре свега, иностране
научне и стручне литературе у циљу појмовног одређења сектора безбедности,
прилагођавања сектора безбедности новонасталим околностима (реформа сектора
безбедности), демократске и цивилне контроле и посебно парламентарне контроле, а
потом и прегледа домаће литературе и нормативноправне регулативе у циљу
дефинисања сектора безбедности у Републици Србији, реформе сектора безбедности и
улоге Народне скупштине у остваривању контроле над овим сектором.
Други део рада јесте истраживачки и у њему су примењени анкетни упитник и
експертски интервју. Циљ овог дела рада био је да се резултатима истраживања укаже
на право стање у области парламентарне контроле сектора безбедности у Републици
Србији, односно на степен остварености парламентарне контроле, и да се на основу
тога дефинишу препоруке за њен даљи развој. Истраживање је спроведено у Народној
скупштини Републике Србије у периоду од децембра 2010. године до августа 2011.
године. Анкетни упитник био је намењен за све чланове парламента, док су интервјуи
обављени са члановима Одбора за одбрану и безбедност Народне скупштине, Одбора за
финансије Народне скупштине, Одбора за равноправност полова Народне скупштине,
Одељења за информативно-истраживачке послове Народне скупштине, независним
државним органима, као и одговорним лицима из Министарства одбране и служби
безбедности.
Поред наведених истраживачких инструмената (упитник и интервју), у
истраживачком делу је примењен и метод анализе садржаја, пре свега за анализу
посланичких питања, анализу седница Одбора за одбрану и безбедност Народне
скупштине, анализу информатора о раду државних органа, као и на анализу извештаја
независних државних органа.
Резултати истраживања указали су на то да уставно и законски дефинисана
улога Народне скупштине и инструменти којима она располаже у погледу контроле
сектора безбедности јесту потребан, али не и довољан услов да би парламентарна
контрола била ефикасна и функционисала у пракси. Већина анкетираних посланика
сматра да парламентарна контрола над сектором безбедности, нарочито службама
безбедности, заправо и није остварена. Посланици су, такође, негативно вредновали
III
значај улоге независних државних органа у остваривању контроле сектора безбедности,
као и улогу цивилног друштва у процесу контроле сектора безбедности.
Као основни проблеми у остваривању парламентарне контроле
идентификовани су недостатак политичке воље, недовољна стручност и ресурси.
Отежавајућу околност за процес спровођења контроле представља и чињеница да у
нашој земљи није законски уређен приватни безбедносни сектор, а самим тим ни
могућност његове контроле. Најзначајнији проблеми уочени су у раду релевантног
парламентарног одбора за контролу сектора безбедности. Целокупна активност Одбора,
без обзира на јасно дефинисану надлежност, до сада се сводила само на усвајање
извештаја и начелно разматрање предлога закона. Едукација и непостојање критеријума
за избор чланова Одбора, као и недостатак политичке воље, методологије и Плана рада,
истакнути су као проблеми у функционисању Одбора
На основу резултата истраживања можемо закључити да нису задовољени
основни критеријуми за остваривање контроле и да је парламентарна контрола сектора
безбедности у Републици Србији нормативно и институционално устројена, али да у
функционалном смислу није остварила ниво демократске праксе. На практичном нивоу,
резултати истраживања могу допринети бољем разумевању ове проблематике и
изналажењу могућности и адекватних решења за успостављање ефикасног модела
парламентарне контроле сектора безбедности у Републици Србији, уважавајући
посебности наше земље али и међународне норме и стандарде који су у функцији
демократизације друштва у целини.
Authors Key words
сектор безбедности, реформа сектора безбедности, демократска и
цивилна контрола, парламентарна контрола, Народна скупштина Републике Србије,
Одбор за одбрану и безбедност
Authors Key words
security sector, reform of security sector, democratic and civil control,
parliamentary control, the National Assembly of the Republic of Serbia, the Committee on
Defence and Security
Classification
328:351(497.11)(043.3)
Subject
Parlament - Bezbednost - Srbija -Doktorske disertacije
Type
Text
Abstract (sr)
Један од многобројних проблема са којима су се суочиле земље у транзицији
јесте и проблем реформе сектора безбедности и успостављање система демократске и
цивилне контроле над овим сектором. Кључну улогу у оквиру демократске и цивиле
контроле требало би да игра парламент, односно главни елемент у овом процесу јесте
одговорност сектора безбедности парламенту. У остваривању контролне функције
парламент има на располагању многобројне инструменте, као што су: интерпелације и
предлог за изгласавање неповерења влади, посланичка питања, парламентарне истраге,
рад сталних парламентарних одбора, јавна слушања, буџетску контролу, као и посебне
механизме контроле, при чему се пре свега мисли на рад независних државних тела.
Успешност остваривања парламентарне контроле зависи од три фактора: законских
овлашћења; способности вршења контроле; и постојања критичког става чланова
парламента за позивање владе на одговорност.
Проблематика реформе сектора безбедности у Републици Србији постала је
актуелна након октобарских промена 2000. године. Уставним и законским оквиром
дефинисано је да се сектор безбедности у Републици Србији налази под демократском
и цивилном контролом. Када говоримо о улози Народне скупштине у демократској и
цивилној контроли, односно о парламентарној контроли сектора безбедности, морамо
истаћи да се она остварује усвајањем одговарајућег правног оквира, али поред
законодавне активности постоје и други инструменти парламентарне и
ванпарламентарне контроле. Међутим, у оквиру Народне скупштине Републике Србије
најзначајнију улогу у демократској и цивилној контроли сектора безбедности игра
парламентарни Одбор за одбрану и безбедност.
С обзиром на то да у домаћој научној и стручној литератури проблем
парламентарне контроле сектора безбедности није обрађиван и истраживан у довољној
мери и на кохерентан начин, научни циљ овог рада био је научна дескрипција
(описивање) и научна експланација (објашњење) сектора безбедности, реформе сектора
безбедности и парламентарне контроле уопште, и посебно сектора безбедности,
реформе сектора безбедности и остварености парламентарне контроле у Републици
Србији.
II
Имајући у виду комплексност проблема истраживања био је неопходан
мултиметодски приступ и комплементарна анализа доступних извора података. У
првом и обимнијем делу рада примењене су методе прегледа, пре свега, иностране
научне и стручне литературе у циљу појмовног одређења сектора безбедности,
прилагођавања сектора безбедности новонасталим околностима (реформа сектора
безбедности), демократске и цивилне контроле и посебно парламентарне контроле, а
потом и прегледа домаће литературе и нормативноправне регулативе у циљу
дефинисања сектора безбедности у Републици Србији, реформе сектора безбедности и
улоге Народне скупштине у остваривању контроле над овим сектором.
Други део рада јесте истраживачки и у њему су примењени анкетни упитник и
експертски интервју. Циљ овог дела рада био је да се резултатима истраживања укаже
на право стање у области парламентарне контроле сектора безбедности у Републици
Србији, односно на степен остварености парламентарне контроле, и да се на основу
тога дефинишу препоруке за њен даљи развој. Истраживање је спроведено у Народној
скупштини Републике Србије у периоду од децембра 2010. године до августа 2011.
године. Анкетни упитник био је намењен за све чланове парламента, док су интервјуи
обављени са члановима Одбора за одбрану и безбедност Народне скупштине, Одбора за
финансије Народне скупштине, Одбора за равноправност полова Народне скупштине,
Одељења за информативно-истраживачке послове Народне скупштине, независним
државним органима, као и одговорним лицима из Министарства одбране и служби
безбедности.
Поред наведених истраживачких инструмената (упитник и интервју), у
истраживачком делу је примењен и метод анализе садржаја, пре свега за анализу
посланичких питања, анализу седница Одбора за одбрану и безбедност Народне
скупштине, анализу информатора о раду државних органа, као и на анализу извештаја
независних државних органа.
Резултати истраживања указали су на то да уставно и законски дефинисана
улога Народне скупштине и инструменти којима она располаже у погледу контроле
сектора безбедности јесту потребан, али не и довољан услов да би парламентарна
контрола била ефикасна и функционисала у пракси. Већина анкетираних посланика
сматра да парламентарна контрола над сектором безбедности, нарочито службама
безбедности, заправо и није остварена. Посланици су, такође, негативно вредновали
III
значај улоге независних државних органа у остваривању контроле сектора безбедности,
као и улогу цивилног друштва у процесу контроле сектора безбедности.
Као основни проблеми у остваривању парламентарне контроле
идентификовани су недостатак политичке воље, недовољна стручност и ресурси.
Отежавајућу околност за процес спровођења контроле представља и чињеница да у
нашој земљи није законски уређен приватни безбедносни сектор, а самим тим ни
могућност његове контроле. Најзначајнији проблеми уочени су у раду релевантног
парламентарног одбора за контролу сектора безбедности. Целокупна активност Одбора,
без обзира на јасно дефинисану надлежност, до сада се сводила само на усвајање
извештаја и начелно разматрање предлога закона. Едукација и непостојање критеријума
за избор чланова Одбора, као и недостатак политичке воље, методологије и Плана рада,
истакнути су као проблеми у функционисању Одбора
На основу резултата истраживања можемо закључити да нису задовољени
основни критеријуми за остваривање контроле и да је парламентарна контрола сектора
безбедности у Републици Србији нормативно и институционално устројена, али да у
функционалном смислу није остварила ниво демократске праксе. На практичном нивоу,
резултати истраживања могу допринети бољем разумевању ове проблематике и
изналажењу могућности и адекватних решења за успостављање ефикасног модела
парламентарне контроле сектора безбедности у Републици Србији, уважавајући
посебности наше земље али и међународне норме и стандарде који су у функцији
демократизације друштва у целини.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.