The concept of security culture and assumptions of its development:doctoral dissertation

Београд : [С. С. Станаревић]

PDF/A (379 listova)

Друштвено-хуманистичке науке - Студије безбедности / Social sciences and humanities - Security studies

У раду се разматрају могући правци теоријског заснивања концепта безбедносне културе на основу анализе различитих теоријских приступа његовим конститутивним елементима – културе и безбедности. Као прво, након представљања различитих теоријских оквира унутар антрополошке димензије концепта културе, издвојена је хуманолошка теоријска перспектива развоја културе – од првобитног разумевања културе као услова опстанка, до савременог, који је види као услов развоја и добробити. На том путу се развијао и интерес безбедности, као један од суштинских интереса који покреће савременог човека. Анализа појма културе помогла нам је да се разјасне симболичка значења и позитивне вредности, имплицитне и експлицитне, у одређеном начину живота у извесној култури. Анализа обухвата и саглéдање елемената начина живота (који за присталице другачијих одређења заправо и не спадају у област културе); организацију државних институција; структуру институција које изражавају или владају друштвеним односима; карактеристичнe формe којима припадници друштва комуницирају; трагове креативне људске делатности у институцијама и облицима понашања. Такође је важно да се представе елементи који уобличавају (националну) културу, као што су симболи, обичаји, ритуали и вредности, али и елементи који обележавају поље у оквиру којег се може разматрати национална култура да би се ближе одредили не само утемељени процеси који је стварају, већ и категорије које ремете њен поредак, а огледају се у промени, традицији и идентитету. Затим следи представљање националне културе као националног и јавног интереса, што се испољава на начин који артикулише вредности, перцепцију добробити и перцепцију развоја и угрожености. С друге стране, поред наглашавања значаја интердисциплинарног проучавања, посебно је разматран хуманолошки и културолошки модел концептуализације безбедности који је дао полазну основу за разраду могућности његове измењене употребе у оквиру концепта безбедносне културе с циљем заштите и одржавања добробити појединца, друштва и државе. Стога други сегмент обухвата дефинисање теоријског упоришта појма безбедности, који се затим идентификовао и артикулисао у структуралној вези националне културе и националне безбедности. У раду су анализирани и представљени различити теоријски приступи безбедности, који имају одређене рефлексије на разумевање овог појма кроз појмове сигурности, извесности и очувања егзистенције. Анализа појма безбедности одвијала се у контексту могућности да се он развије, прво, као посебна људска потреба, а затим као интерес у контексту културних потреба, примењујући културолошки приступ, уобличен категоријом националне безбедности. Овај сегмент је приказао и артикулацију културе у концептима безбедности, те на нивоима рефлексије који се огледају кроз призму личности, друштва, заједнице или ентитета; и осликао културу као национални безбедносни интерес. Анализирајући посебно концепт идентитета и његове релације према култури и безбедности, покушали смо да укажемо на чињеницу да промене до којих долази у друштвеним односима током конституисања идентитета и прерастања из једног облика у други – дефинишу и оснажују социјалне капацитете за утврђивање елемената националне културе који ће се трансформисати у безбедносну културу. Коначно, трећи сегмент рада анализира теоријска исходишта у којима се проналазе могуће сличности, али и размимоилажења са концептом безбедносне културе, који се у новије време интензивно развија. У овом делу приказани су конституисање и развој појма и термина безбедносна култура, као и промене које су се одсликале у његовом концептуалном развоју. То нам је помогло да се утврди садржај и суштина концепта безбедносне културе, његова обележја која имају синтетичка, трансферна и развојна својства. Даље је представљена безбедносна култура као фактор развоја националне безбедности, укључујући два битна процеса: први, као трансфер националне културе у безбедносну културу, и други, као трансфер националне безбедности у безбедносну културу. Безбедносну културу смо сагледали и у светлу регионалних, интернационалних и глобалних процеса у свету, као и кроз могућност да се институционално развија у односу на друштвене интеграције, на државу и у оквиру међународних односа. Концепт безбедносне културе превасходно се анализира унутар антрополошко- хуманолошког приступа разумевању концепта културе, начина на који се артикулише феномен идентитета из поља културе у поље безбедности, затим конституише интерес безбедности и утврђује однос националне културе и националне безбедности. Методологија и модели истраживања безбедносне културе могу се представити на основу више приступа, а у раду су издвојени: приступ организационе културе, приступ са аспекта супкултуре, приступ са аспекта социјалног капитала и хуманолошки приступ. Да би концепт могао „живети“, важно је фокусирати се и на његов развој и практичну примену, тако да су се издвојили фактори који то омогућавају, а сматрамо да се међу најбитније могу уврстити: образовање, обавезивање, контрола и примена стандардâ. У оквиру завршног поглавља су систематизовани резултати истраживања и синтетизовани у закључак о природи теоријских основа безбедносне културе. Размотрен је научни и шири друштвени значај одређивања теоријских полазишта безбедносне културе.

This dissertation treats potential directions for the theoretical foundation of the security culture concept on the basis of analyis of various theoretical approaches towards its constitutive elements – culture and security. Firstly, after presenting multifarious theoretical frameworks within the anthropological dimension of the culture concept, the humanological theoretical perspective of culture development is singled out – from the original comprehension of culture as a precondition of survival to the contemporary one, that conceives it as an assumption of development and welfare. Following that way, the security interest has also developed, as one among the essential interests which move the contemporary man. The analysis of the culture concept have helped us to elucidate symbolical meanings and positive values, implicit and explicit ones, in a certain way of life in some culture. The analysis comprises, too, the recognition of elements of the way of life (that in fact, for supporters of other determinations, do not fall into the domain of culture); the organization of state institutions; the structure of institutions which express or dominate social relations; typical forms through which members of society communicate among themselves; the traces of creative human activity in institutions and modes of behaviour. It is also important to present the elements that shape (national) culture, such as symbols, customs, rites and values, as well as elements which signify the field within which national culture may be examined in order to define more closely founded processes that generate it, but also the categories which disturb its order, and which reflect themselves in change, tradition and identity. Thereafter, it follows a review of national culture as a national and public interest, which manifests itself in the way which articulate values, the perception of welfare and the perception of development and endangerment. On the other hand, besides stressing the importance of interdisciplinary investigation, the humanological and culturological model for conceptualization of security is especially discussed, which supplied the initial basis for the elaboration of potentials of its transformed use within the security culture concept, having in mind the protection and preservation of welfare of individual, society and state. Thus, the second segment encompasses defining of theoretical support for the security concept, which has thereafter identified and articulated itself in the structural connection of national culture and national security. In this thesis, various theoretical approaches toward security are analyzed and presented, which have certain repercussions on the conception of this notion through the concepts of security, certainty and the preservation of existence. The analysis of the security concept is performed in the context of possibility of its development, firstly, as a separate human need, and then as an interest in the context of cultural needs, applying the culturological approach, shaped by the category of national security. This segment has showed, too, articulation of culture in security concepts, as well as on the levels of reflection which are manifested through personality, society, community or entity; and it has depicted culture as the national security interest. Analyzing especially the concept of identity and its relationships towards culture and security, we have tried to point to the fact that changes which emerge in social relations during the process of constituting identity and developing from the one form to another – define and strenghten social capacities for establishing the elements of national culture which will be transformed into security culture. Finally, the third segment of the dissertation analyzes theoretical departures in which possible similarities are found, but also disagreements with the concept of security culture, which develops intensively in recent times. In this part, the genesis and development of the concept and term of security culture are described, as well as shifts that have reflected in its conceptual evolution. It have aided us to establish the content and essence of the security culture concept, its features that have synthetical, transpositional and developmental attributes. Furthermore, security culture is presented as a factor of development of national security, including two substantive processes: the first one, as the transfer of national culture into security culture, and, secondly, as the transfer of national security into security culture. We have also interpreted security culture in the light of regional, international and global processes worldwide, as well as through possibility to develop itself institutionally in the relation with social integrations, state and in the framework of international relations. The concept of security culture is analyzed primarily within the anthropologicalhumanological approach towards comprehension of the culture concept, within the manner in which the identity phenomenon have articulated itself from the realm of culture into the domain of security, then the way the security interest is constituted and the relation between national culture and national security is established. The methodology and models for examination of security culture can be represented on the basis of various approaches, and we single out the following: the organizational culture, the approach from the perspective of subculture, the approach from the viewpoint of social capital and humanological approach. In order for the concept to “live”, it is important to focus on its development, as well as on its practical implementation, so we have distinguished the factors which enable it, while we consider among the most significant ones: education, obligation, control and the application of standards. Within the concluding chapter, the results of investigation are systematized and synthesized into an assessment on the nature of theoretical foundations of security culture. The scientific and wider social significance of theoretical vantage points of security culture is discussed, too.

култура, национална култура, вредности, идентитет, безбедност, национална безбедност, безбедносна култура, национални интереси, развој, добробит

culture, national culture, values, identity, security, national security, security culture, national interests, development, welfare

351.78:316.7(043.3)

Bezbednosna kultura

Text