Specific legal nature of Bosnia and Herzegovina - sustainability of Dayton system

[М. Котевски]

325 листова

Društvene nauke / Međunarodno pravo Social sciences / international law

Иако је Босна и Херцеговина добила међународно признање још 1992. године, њен суштински основ за постојање и функционисање представља међународни споразум договорен и потписан у Дејтону. Тим договором усаглашен је њен правни оквир и створени су неопходни услови да она, као истински међународноправни субјект, преузме сва права и обавезе које такав статус носи. До постигнутог договора није се дошло на лак и једноставан начин. Карактеристичне историјске околности, специфичан географски положај и сложена унутрашња структура утицали су на то да се у тренутку распада Југославије формирају различити концепти о будућности Босне и Херцеговине. Како ти концепти нису могли бити усаглашени за преговарачким столом, приступило се њиховој материјализацији оружаним путем. Под таквим околностима међунационални и међуверски антагонизми достигли су критичну тачку, што је изазвало озбиљна и систематска кршења основних људских права широм Босне и Херцеговине. Паралелно са тим сукобима трагало се за решењима која би зауставила крвопролиће и омогућила повратак нормалном животу. Након пропасти неколико преговарачких процеса коначно је, након дуготрајних и мукотрпних преговора, постигнут споразум којим су заустављена оружана дејства и који је, у тренутку доношења, представљен као велики тријумф мировних напора међународне заједнице. Дејтонски споразум је у тренутку доношења представљао догађај од прворазредног значаја у међународним оквирима. Сложеност и комплексност проблема са којима су се суочили непосредни учесници преговора утицали су на то да постигнути договор обилује оригиналним решењима, несвојственим дотадашњој пракси међународних мировних уговора. Неминовно је било и велико интересовање међународноправне науке за овако сачињен међународни уговор, те се моментално по његовом објављивању приступило детаљној анализи његове садржине, упоредноправној анализи појединих карактеристичних одредаба и оцењивању одрживости како појединих решења, тако и Споразума у целини.

Even though Bosnia and Herzegovina was internationally acknowledged in 1992, the international treaty agreed and signed in Dayton represents its crucial base for existence and functioning. This agreement harmonized Bosnia’s legal framework and created the necessary conditions for the country to receive all the rights and obligations that go along with this status, as a true international legal subject. The agreement however, was not reached in an easy and simple way. Typical historical circumstances, specific geographic position and complex internal structure caused different concepts on the future of Bosnia and Herzegovina at the moment of disintegration of Yugoslavia. Since these concepts could not be made at a negotiating table, their materialisation began through armed conflicts. Under such circumstances, interethnic and inter-religious antagonisms reached their critical point, which caused serious and systematic human rights violations all over Bosnia and Herzegovina. Parallel with these conflicts were sought solutions which would stop bloodshed and enable people to continue with their normal lives. After failure of several negotiating processes and after long and arduous negotiations, the treaty, which stopped the armed conflicts and which was represented as a big triumph of peace efforts by the international community, was reached. The Dayton Agreement, at the time when it was reached, was an event of first-rate significance in international frameworks. The complicity and complexity of the problem, which the direct participants of negotiations faced, influenced the fact that the reached agreement had many original solutions, uncommon for the international peace agreement practice at that time. The interest of international legal science for this type of agreement was inevitable and great, so just after it had been published, its content was analysed in details, certain typical provisions were analysed in a comparative and legal way, and the sustainability of some solutions and the whole Agreement was evaluated.

Босна и Херцеговина, Дејтонски мировни споразум, Високи представник, Брчко дистрикт – арбитража, Европска унија, Међународни суд правде, геноцид, функционализам

Bosnia and Herzegovina, Dayton Peace Agreement, Senior Official, the Brcko District – arbitrary, European Union, International Court of Justice, genocide, functionalism.

UDK=342.28(497.6)

Tekst