E teze

Theses metadata

“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.

Export

Creator:	Stanar, Dragan Ž., 1986-
Title:	Однос Јus in Bello-а са осталим елементима теорије праведног рата (Jus ante Bellum, Jus ad Bellum, Jus post Bellum) - Прилог изучавању војне етике
Copyright date:	2018
Permanent link:	https://phaidrabg.bg.ac.rs/detail_object/o:18018?tab=0#mda
Full text preview:
Download link:
Select license:	Autorstvo-Nekomercijalno 3.0 Srbija (CC BY-NC 3.0)
License description:	Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence. Ova licenca ne dozvoljava komercijalnu upotrebu dela. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/legalcode.sr-Latn

Academic metadata

Theses Type:	Doktorska disertacija
Academic Expertise :	Društveno-humanističke nauke
University:	Univerzitet u Beogradu
Faculty:	Filozofski fakultet

Other Theses Metadata

Alternative title:	Relationship of jus in bello with other elements of the Just War Theory (jus ante bellum, jus ad bellum, jus post bellum) - contribution to the study of military ethics
Publisher:	[Д. Ж. Станар]
Format:	209 листова
description:	Филозофија - Етика / Philosophy - Etihcs
description:	Datum odbrane: 8.5.2018.
Other responsibilities:	Babić, Jovan, 1951- (mentor)
Other responsibilities:	Cekić, Nenad, 1963- (član komisije)
Other responsibilities:	Dobrijević, Aleksandar, 1971- (član komisije)
Other responsibilities:	Grozdić, Borislav (član komisije)
Other responsibilities:	Kajtez, Ilija (član komisije)
Abstract:	Феномен рата својствен је човеку и људској заједници од првих људских друштава до данас. Рат заузима централно место у историји човечанства и у великој мери је утицао на развитак цивилизације и развој друштва. Услед своје важности, али и комплексности, феномен рата привлачио је пажњу не само филозофа, већ и свих других мислилаца, као и уметника, државника, итд. Готово да не постоји ни једна грана науке или уметности која се није бавила ратом, нити један облик стваралаштва који примену није нашао у рату, а велико је питање да ли је уопште било људских живота на које рат није утицао. Један од атрибута феномена рата, који нужно прати сваки рат, јесте његова моралност. Питање моралности, односно моралне оправданости рата неизоставно се поставља, без обзира на то када и где се тај рат води, ко га води, и на који начин га води. Одговори на ово питање су различити – од става да у рату не постоје морална ограничења, до става да апсолутно ниједан рат заправо није моралан. Негде на средини између ове две крајности стоји теорија праведног рата која представља заокружену вишевековну традицију мишљења о рату, којој су допринос дали правници, војсковође, представници клера, али највише филозофи. Модерна теорија праведног рата обухвата целокупан период рата, укључујући припрему за рат, почињање рата, вођење рата, и период непосредно после рата. У складу са тим, класичну теорију праведног рата чине два елемента – Jus ad Bellum и Jus in Bello, који се баве критеријумима оправданости рата, односно критеријумима праведног вођења рата. Модерна теорија праведног рата придодала је класичној теорији праведног рата још два елемента – Jus ante Bellum и Jus post Bellum, који се баве периодом припреме за рат, односно периодом непосредно по завршетку рата. Теорија која обухвата сва четири елемента, тј. која обухвата целокупан период рата, јесте теорија која у потпуности анализира све моралне аспекте овог друштвеног феномена. Без обзира на то што различити елементи теорије праведног рата обухватају различите периоде рата, неопходно је испитати да ли постоји узајамни утицај елемената, или се елементи теорије праведног рата морају посматрати као логички одвојени. Испитивањем односа ових елемената долазимо до одговора на важна питања као што су да ли они који припремају војнике за рат имају одговорност за оно што се дешава у рату, да ли можемо судити о праведности ратовања без узимања у обзир праведност рата, да ли начин ратовања утиче на могућност помирења и изградње мира после рата, итд. Период рата који је најинтересантнији за војну етику јесте сам период вођења борби, односно период којим се бави Jus in Bello. Поред тога што је најбитнији за војску и војну етику, овај период се тиче и највећег броја људи, јер број људи који учествују у вођењу рата и чији животи су драстично промењени борбама у рату, увелико надмашује број људи који учествују у припреми бораца за рат, у доношењу одлуке о почињању рата, па и процесу изградње мира. Анализом односа Jus in Bello-а са осталим елементима теорије праведног рата препознаћемо на који начин припрема за рат утиче на понашање војске у рату, да ли се војницима може приписати морална одговорност за рат који воде, и на који начин поштовање Jus in Bello ограничења утиче на могућност изградње одрживог мира.
Authors Key words:	рат, војска, војна етика, теорија праведног рата, Jus ante Bellum, Jus ad Bellum, Jus in Bello, Jus post Bellum
Authors Key words:	war, military, military ethics, Just war theory, Jus ante Bellum, Jus ad Bellum, Jus in Bello, Jus post Bellum
Classification:	174:355(043.3)
Language:	Serbian
Identifier:	50187791
Type:	Tekst

Abstract:

Феномен рата својствен је човеку и људској заједници од првих људских друштава до данас. Рат заузима централно место у историји човечанства и у великој мери је утицао на развитак цивилизације и развој друштва. Услед своје важности, али и комплексности, феномен рата привлачио је пажњу не само филозофа, већ и свих других мислилаца, као и уметника, државника, итд. Готово да не постоји ни једна грана науке или уметности која се није бавила ратом, нити један облик стваралаштва који примену није нашао у рату, а велико је питање да ли је уопште било људских живота на које рат није утицао. Један од атрибута феномена рата, који нужно прати сваки рат, јесте његова моралност. Питање моралности, односно моралне оправданости рата неизоставно се поставља, без обзира на то када и где се тај рат води, ко га води, и на који начин га води. Одговори на ово питање су различити – од става да у рату не постоје морална ограничења, до става да апсолутно ниједан рат заправо није моралан. Негде на средини између ове две крајности стоји теорија праведног рата која представља заокружену вишевековну традицију мишљења о рату, којој су допринос дали правници, војсковође, представници клера, али највише филозофи. Модерна теорија праведног рата обухвата целокупан период рата, укључујући припрему за рат, почињање рата, вођење рата, и период непосредно после рата. У складу са тим, класичну теорију праведног рата чине два елемента – Jus ad Bellum и Jus in Bello, који се баве критеријумима оправданости рата, односно критеријумима праведног вођења рата. Модерна теорија праведног рата придодала је класичној теорији праведног рата још два елемента – Jus ante Bellum и Jus post Bellum, који се баве периодом припреме за рат, односно периодом непосредно по завршетку рата. Теорија која обухвата сва четири елемента, тј. која обухвата целокупан период рата, јесте теорија која у потпуности анализира све моралне аспекте овог друштвеног феномена. Без обзира на то што различити елементи теорије праведног рата обухватају различите периоде рата, неопходно је испитати да ли постоји узајамни утицај елемената, или се елементи теорије праведног рата морају посматрати као логички одвојени. Испитивањем односа ових елемената долазимо до одговора на важна питања као што су да ли они који припремају војнике за рат имају одговорност за оно што се дешава у рату, да ли можемо судити о праведности ратовања без узимања у обзир праведност рата, да ли начин ратовања утиче на могућност помирења и изградње мира после рата, итд. Период рата који је најинтересантнији за војну етику јесте сам период вођења борби, односно период којим се бави Jus in Bello. Поред тога што је најбитнији за војску и војну етику, овај период се тиче и највећег броја људи, јер број људи који учествују у вођењу рата и чији животи су драстично промењени борбама у рату, увелико надмашује број људи који учествују у припреми бораца за рат, у доношењу одлуке о почињању рата, па и процесу изградње мира. Анализом односа Jus in Bello-а са осталим елементима теорије праведног рата препознаћемо на који начин припрема за рат утиче на понашање војске у рату, да ли се војницима може приписати морална одговорност за рат који воде, и на који начин поштовање Jus in Bello ограничења утиче на могућност изградње одрживог мира.