Title
Политичка фрагментација синдикалног плурализма у Србији 1990-2012. године
Creator
Милосављевић, Александар С., 1983-
Copyright date
2018
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno 3.0 Srbija (CC BY-NC 3.0)
License description
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence. Ova licenca ne dozvoljava komercijalnu upotrebu dela. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 25.6.2018.
Other responsibilities
mentor
Pavlović, Vukašin, 1943-
član komisije
Stojiljković, Zoran, 1953-
član komisije
Drašković, Boža
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Fakultet političkih nauka
Alternative title
Political fragmentation of union pluralism in Serbia from 1990 to 2012
Publisher
[А. Милосављевић]
Format
290 листова
description
Политичке науке - Политиколошко-социолошке студије / Political Science - Politico-sociological studies
Abstract (sr)
Рад се у основи бави феноменом политичке фрагментације синдикалног
плурализма у Србији уз посредовање експланаторне варијабле политичког
идентитета најважнијих синдикалних конфедерација која се анализира из угла њених
историјских корена.
Претходећи, теоријски део рада у коме се тематизира однос синдиката и
политичког система, има функцију прибављања неопходне теоријске оправданости
истраживања, као и увођења у истраживачки проблем. Овај део је значајан јер указује
на потребу разумевања саме суштине политичке функције савремених синдиката
путем које они постају актери политичког процеса. Посматрана у одговарајућој
временској перспективи, њене актуелне перформансе могу се једино на прави начин
разумети једноставним увидом у формативни период развоја синдиката.
Полазну основу рада представља детекција политичке немоћи синдиката у
Србији која се манифестује у њиховим релацијама са државом, политичким
партијама, приликом усвајања радног законодавства, спровођења процеса својинске
трансформације, социјалног дијалога. Као једно од могућих објашњења кандидује се
управо политичка фрагментација синдикалног плурализма. Аргументација се, стога,
креће у правцу указивања на то да она негативно утиче на процесе дугорочног
обједињавања синдикалних ресурса и остваривање заједничког и стратешки важног
политичког утицаја.
Политичка фрагментација синдикалног плурализма Србије је последица
постојања дивергентних политичких идентитета три синдикалне конфедерације
(Савеза самосталних синдиката Србије, УГС „Независност“, Асоцијације слободних
и независних синдиката). Политички идентитети синдикалних конфедерација су
значајна еспланаторна варијабла јер детерминишу њихову политичку функцију и
представљају наслеђе дводеценијског развоја синдикалног плурализма у Србији. При
томе, треба правити разлику између формативног периода (1990-е године) и фазе
њихове репродукције (од 2001. па надаље).
Сумарно, овај истраживачки подухват подразумева дефинисање: 1) синдиката
као политичко-економског актера и историјског аспекта развоја њихове политичке
функције; 2) политичке немоћи као важне неуралгичне тачке синдикалног
плурализма у Србији; 3) политичке фрагментације синдикалног плурализма и њених
индикатора; 4) политичког идентитета синдиката синтезом његове нормативне и
практичне димензије; 5) кључних елемената контекста њихове продукције и
репродукције (политичко-институционални дизајн, тип партијског система и односи
са актерима политике, политизација, кључне теме изборних кампања), као и наслеђа.
Abstract (en)
The paper deals essentially with the phenomenon of political fragmentation of union
pluralism in Serbia, with the intermediation of the explanatory variable of the political
identity of the most important union confederations, which is analyzed from the angle of its
historical roots.
The previous,theoretical part of the paper in which the relationship between the
union and the political system is discussed, has the function of obtaining the necessary
theoretical justification of the research, as well as the introduction into the research
problem. This part is significant because it points to the need of understanding the very
essence of the political function of modern unions through which they become the actors of
the political process. Observed in the appropriate temporal perspective, its actual
performances can only be understood in the right way by a simple insight into the formative
period of union development.
This work's starting point is the detection of the political powerlessness of the
unions in Serbia, which manifests itself in their relations with the state, political parties, in
the adoption of labor legislation, the implementation of the process of ownership
transformation, social dialogue. One of the possible explanations for this is the political
fragmentation of union pluralism. Argumentation, therefore, moves in the direction of
indicating that it negatively influences the processes of long-term merging of union
resources and the achievement of a common and strategically important political influence.
The political fragmentation of union pluralism in Serbia is a consequence of the
existence of divergent political identities of the three union confederations (Confederation
of autonomous trade unions of Serbia, the United branch unions "Nezavisnost", the
Association of Free and Independent Unions). Political identities of trade union
confederations are significant esplanatory variables because they determine their political
function and represent the legacy of the two-decade long development of trade union
pluralism in Serbia. In doing so, a distinction should be made between the formative period
(1990) and the stage of their reproduction (from 2001 onwards).
In summary, this research undertaking implies the defining of: 1) trade unions as a
political-economic actor and a historical aspect of the development of their political
function; 2) political weakness as important neuralgic point of union pluralism in Serbia; 3)
political fragmentation of trade union pluralism and its indicators; 4) the political identity
of the union through the synthesis of its normative and practical dimension; 5) the key
elements of the context of their production and reproduction (political-institutional design,
type of party system and relations with policy actors, politicization, key themes of election
campaigns), as well as heritage.
Authors Key words
синдикати, политички систем, политичка функција синдиката, политички
идентитет синдиката, историјски институционализам, фрагментација синдикалног
плурализма
Authors Key words
Trade unions, political system, political function of trade unions, political identity
of trade unions, historical institutionalism, fragmentation of union pluralism
Classification
331.105:323(497.11)"1990/2012"(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Рад се у основи бави феноменом политичке фрагментације синдикалног
плурализма у Србији уз посредовање експланаторне варијабле политичког
идентитета најважнијих синдикалних конфедерација која се анализира из угла њених
историјских корена.
Претходећи, теоријски део рада у коме се тематизира однос синдиката и
политичког система, има функцију прибављања неопходне теоријске оправданости
истраживања, као и увођења у истраживачки проблем. Овај део је значајан јер указује
на потребу разумевања саме суштине политичке функције савремених синдиката
путем које они постају актери политичког процеса. Посматрана у одговарајућој
временској перспективи, њене актуелне перформансе могу се једино на прави начин
разумети једноставним увидом у формативни период развоја синдиката.
Полазну основу рада представља детекција политичке немоћи синдиката у
Србији која се манифестује у њиховим релацијама са државом, политичким
партијама, приликом усвајања радног законодавства, спровођења процеса својинске
трансформације, социјалног дијалога. Као једно од могућих објашњења кандидује се
управо политичка фрагментација синдикалног плурализма. Аргументација се, стога,
креће у правцу указивања на то да она негативно утиче на процесе дугорочног
обједињавања синдикалних ресурса и остваривање заједничког и стратешки важног
политичког утицаја.
Политичка фрагментација синдикалног плурализма Србије је последица
постојања дивергентних политичких идентитета три синдикалне конфедерације
(Савеза самосталних синдиката Србије, УГС „Независност“, Асоцијације слободних
и независних синдиката). Политички идентитети синдикалних конфедерација су
значајна еспланаторна варијабла јер детерминишу њихову политичку функцију и
представљају наслеђе дводеценијског развоја синдикалног плурализма у Србији. При
томе, треба правити разлику између формативног периода (1990-е године) и фазе
њихове репродукције (од 2001. па надаље).
Сумарно, овај истраживачки подухват подразумева дефинисање: 1) синдиката
као политичко-економског актера и историјског аспекта развоја њихове политичке
функције; 2) политичке немоћи као важне неуралгичне тачке синдикалног
плурализма у Србији; 3) политичке фрагментације синдикалног плурализма и њених
индикатора; 4) политичког идентитета синдиката синтезом његове нормативне и
практичне димензије; 5) кључних елемената контекста њихове продукције и
репродукције (политичко-институционални дизајн, тип партијског система и односи
са актерима политике, политизација, кључне теме изборних кампања), као и наслеђа.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.