Title
Односи Републике Турске и Сједињених Америчких Држава током деценије владавине Партије правде и развоја
Creator
Ajzenhamer, Vladimir V., 1977-
Copyright date
2017
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno 3.0 Srbija (CC BY-NC 3.0)
License description
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence. Ova licenca ne dozvoljava komercijalnu upotrebu dela. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 15.5.2018.
Other responsibilities
mentor
Simić, Dragan, 1961-
član komisije
Jović, Dejan
član komisije
Ivaniš, Željko, 1952-
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Fakultet političkih nauka
Alternative title
Relations between the Republic of Turkey and the United States of America during the decade of the rule of the Justice and development party (from 2002 to 2012)
Publisher
[В.В. Ајзенхамер]
Format
402 листа
description
Политичке науке - Међународни односи / Political science - International relations
Abstract (sr)
У западним политичким и академским круговима преовлађује мишљење да су актуелна мимоилажења турске и америчке спољне политике показатељ дистанцирања Турске од Запада до кога је дошло након што је исламистичка Партија правде и развоја (АКП) освојила власт 2002. године. Виђење Турске као државе која се, у својој спољној и унутрашњој политици, све више удаљава од секуларног наслеђа Кемала Ататурка доминантно је и у српској научној заједници.
У докторској дисертацији аутор настоји да овом проблему приступи из холистичке перспективе, и да на тај начин понуди темељније и свеобухватније тумачење савремених турско-америчких односа, које не почива искључиво на анализи политичке идеологије и спољнополитичке доктрине владајуће АКП, већ у обзир узима и дугорочне структурне факторе који у великој мери утичу на избор и домете турске спољне политике.
Аутор ће у дисертацији дати одговор на питање зашто је дошло до захлађења односа између Турске и САД после доласка АКП-а на власт? У складу са тиме у дисертацији ће бити понуђени одговори и на друга „сродна“ питања. Пре свега, какву је улогу Турској у постхладноратовским међународном поретку наменио Вашингтон? Потом, како на ту улогу данас гледа Анкара? Напослетку, аутор даје своје тумачење потенцијалне реисламизације турског друштва, као и одговор на питање о утицају овог феномена на „удаљавање” од Сједињених Америчких Држава.
Главна теза коју аутор заговара је да се захлађење турско-америчких односа може објаснити више прагматичним, а мање вредносним аргументима. Основна претпоставка дисертације је да се узрок захлађења налази у хијерархијској суштини
билатералног односа између две поменуте државе (у коме је Турска безбедносно подређена САД), а да наводно идентитетско удаљавање треба посматрати као последицу промена тог односа.
Abstract (en)
In western political and academic circles, the prevailing opinion is that current overturns of Turkish and US foreign policies are indicating Turkey's distance from the West, which came after the Islamic Justice and Development Party (AKP) won power in 2002. The view of Turkey as a state that is increasingly distancing itself from the secular heritage of Kemal Ataturk in its foreign and internal politics, is dominant in the Serbian scientific community as well.
In this doctoral dissertation, the author intends to approach this problem from a holistic perspective, and in that way to offer a more thorough and comprehensive interpretation of contemporary Turkish-American relations, which is not based solely on the analysis of political ideology and foreign policy of the ruling AKP, but also takes into account long term structural factors which greatly influence on choice and scope of Turkish foreign policy.
In the dissertation, the author will give an answer to the question of why the relations between Turkey and the United States have been reduced after the AKP has come to power. Accordingly, the dissertation will provide answers to other "related" questions. First of all, what role has Washington imposed to Turkey in the post Cold War international order? Then, how does Ankara look at that role today? After all, the author gives his own interpretation of the potential re-Islamization of Turkish society, as well as the answer to the question of the impact of this phenomenon on the Turkey's "alienation" from the United States.
The main thesis advocated by the author is that the cooling of Turkish-American relations can be explained more by pragmatic arguments, and less in a way by arguments of
values. The basic assumption of the dissertation is that the cause of the cooling is located in the hierarchical essence of the bilateral relationship between the two countries mentioned above (in which Turkey is a security subordinated to the United States), and that their alleged divergence of identity should be viewed as a consequence of the change of that relationship.
Authors Key words
Турско-амерички односи, хијерархија у међународним односима, средња сила, интерактивни модел идентитет-спољна политика, национални и државни идентитет, краткорочна и дугорочна спољнополитичка оријентација, употреба Другог, исламизам, секуларизам
Authors Key words
Turkish-American relations, hierarchy in international relations, middle range power, interactive model identity-foreign policy, national and state identity, short-term and long-term foreign policy orientation, use of the Otherness, Islamism, secularism
Classification
327(560:73)"2002/2012"(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
У западним политичким и академским круговима преовлађује мишљење да су актуелна мимоилажења турске и америчке спољне политике показатељ дистанцирања Турске од Запада до кога је дошло након што је исламистичка Партија правде и развоја (АКП) освојила власт 2002. године. Виђење Турске као државе која се, у својој спољној и унутрашњој политици, све више удаљава од секуларног наслеђа Кемала Ататурка доминантно је и у српској научној заједници.
У докторској дисертацији аутор настоји да овом проблему приступи из холистичке перспективе, и да на тај начин понуди темељније и свеобухватније тумачење савремених турско-америчких односа, које не почива искључиво на анализи политичке идеологије и спољнополитичке доктрине владајуће АКП, већ у обзир узима и дугорочне структурне факторе који у великој мери утичу на избор и домете турске спољне политике.
Аутор ће у дисертацији дати одговор на питање зашто је дошло до захлађења односа између Турске и САД после доласка АКП-а на власт? У складу са тиме у дисертацији ће бити понуђени одговори и на друга „сродна“ питања. Пре свега, какву је улогу Турској у постхладноратовским међународном поретку наменио Вашингтон? Потом, како на ту улогу данас гледа Анкара? Напослетку, аутор даје своје тумачење потенцијалне реисламизације турског друштва, као и одговор на питање о утицају овог феномена на „удаљавање” од Сједињених Америчких Држава.
Главна теза коју аутор заговара је да се захлађење турско-америчких односа може објаснити више прагматичним, а мање вредносним аргументима. Основна претпоставка дисертације је да се узрок захлађења налази у хијерархијској суштини
билатералног односа између две поменуте државе (у коме је Турска безбедносно подређена САД), а да наводно идентитетско удаљавање треба посматрати као последицу промена тог односа.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.