Title
Утицај антропогених фактора на интензитет ерозије у југоисточној Србији
Creator
Babović, Stefana Lj.
Copyright date
2016
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Committee report
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 20.09.2016.
Other responsibilities
mentor
Zlatić, Miodrag, 1953-
mentor
Kostadinov, Stanimir, 1946-
član komisije
Dragović, Nada, 1959-
član komisije
Todosijević, Mirjana, 1971-
član komisije
Dragićević, Slavoljub, 1972-
Academic Expertise
Biotehnološke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Šumarski fakultet
Alternative title
Influence of anthropogenic factors on intensity of erosion in southeastern Serbia
Publisher
[С. Љ. Бабовић]
Format
261 лист
description
Биотехничке науке - Ерозија и конзервација земљишта / Biotechnical Sciences - Soil erosion and conservation
Abstract (sr)
Под термином „ерозија земљишта“ се подразумевају промене на
површинском слоју земљишног рељефа, које настају као последица деловања
кише, снега, мраза, температурних разлика, ветра и текућих вода, или услед рада
антропогених чинилаца. Антропогени фактори представљају синтезу
демографских, друштвених и економских фактора.
Директан и индиректан утицај човека на ерозију (представљену кроз просечан
годишњи пронос наноса) анализиран је на примеру девет бујичних сливова
југоисточне Србије, који припадају сливу Јужне Мораве, а налазе се на простору
Грделичке клисуре и Врањске котлине. Дисертација се односи на период 1971-
2011. године, с тим што је пронос наноса приказан и за ранији период (1953).
Урађена је детаљна регресиона анализа (проста и вишеструка). Независне
променљиве су демографски (укупно становништво, активно становништво,
пољопривредно становништво) и економски (сточни фонд, ораничне површине и
површине под шумама) фактори, а зависна променљива је просечан годишњи
пронос наноса. Резултат вишеструке линеарне регресије је једначина која садржи
три параметра (активно становништво, сточни фонд и површине под шумама).
Додатак анализи антропогених фактора двадесет насеља, која припадају
проучаваним сливовима, је анкета која је спроведена 2013. године. Она потврђује
константну депопулацију, старење села и лоше услове у којима људи раде и живе
у проучаваном подручју.
Приказано је двојако дејство човека на пронос наноса. Наведени су изведени
противерозиони радови, као позитиван пример човекове делатности. С друге
стране, анализа различитих демографских структура показује да се негативан
утицај човека поклапа са периодом када је ерозија била екстензивна. У периоду
након Другог светског рата, на проучаваном простору, је била заступљена аграрна
пренасељеност и прекомерно коришћење пољопривредног земљишта. До промене
оваквог стања дошло је 1970-их година прошлог века. Почетком овог века је
негативно и природно и механичко кретање становништва, а пољопривреда је у
неким селима потпуно угашена. Такође, последњих деценија је ерозија у
проучаваним сливовима слаба, што опет показује повезаност са слабим
антропогеним утицајем.
Abstract (en)
Тhe term “soil erosion” means modify the surface layer of the soil relief,
due to influence of rain, snow, frost, temperature extremes, wind and running water, or
as a result of anthropogenic factors. Аnthropogenic factors represents a synthesis of
demographic, social and economic factors.
The direct and indirect human impact on the erosion (represented by average annual
sediment transport) were analyzed on the example of nine torrential watersheds of
southeast Serbia, which belong to the Južna Morava basin, situated on the Grdelička
Gorge and Vranje Valley area. The dissertation refers to the period 1971-2011, except
that the sediment transport has been shown also for the previous period (1953). Detailed
regression analysis have been done, both simple and multiple. The independent
variables were demographic (total population, active population, agricultural
population) and economic (livestock, arable land and forests) factors, while dependent
variable was the average annual sediment transport. The result of multiple linear
regression is equasion that contains three parameters (active population, livestock and
forests). Addition to the anthropogenic analysis of the twenty settlements, belonging to
the studied basins, is a survey conducted in 2013. The survey has confirmed the
constant depopulation, the aging of the villages and a bad living and working
conditions.
There are shown twofold human influence on the sediment transport. The erosion
control works were analyzed, as a positive example of human activities. On the other
hand, the analyzis of various demographic structure showed the linkage negative man’s
impact coincides with the period of extensive erosion. After the Second World War,
were agrarian overpopulation and excessive use of agricultural land, on the studied area.
This was changed in 1970s. At the beginning of this century natural and mechanical
movement of population were negative, and in some villages there is no more
agriculture. During the last decades, there is weak erosion in studied catchments, which
again is correlated with low anthropogenic influence.
Authors Key words
ерозија земљишта, антропогени фактори, пронос наноса,
интензитет ерозије, бујични сливови, југоисточна Србија
Authors Key words
soil erosion, anthropogenic factors, sediment transport, the intensity of
erosion, torrential watersheds, southeast Serbia
Classification
551.3.053:504.5/.6(497.11-12)(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Под термином „ерозија земљишта“ се подразумевају промене на
површинском слоју земљишног рељефа, које настају као последица деловања
кише, снега, мраза, температурних разлика, ветра и текућих вода, или услед рада
антропогених чинилаца. Антропогени фактори представљају синтезу
демографских, друштвених и економских фактора.
Директан и индиректан утицај човека на ерозију (представљену кроз просечан
годишњи пронос наноса) анализиран је на примеру девет бујичних сливова
југоисточне Србије, који припадају сливу Јужне Мораве, а налазе се на простору
Грделичке клисуре и Врањске котлине. Дисертација се односи на период 1971-
2011. године, с тим што је пронос наноса приказан и за ранији период (1953).
Урађена је детаљна регресиона анализа (проста и вишеструка). Независне
променљиве су демографски (укупно становништво, активно становништво,
пољопривредно становништво) и економски (сточни фонд, ораничне површине и
површине под шумама) фактори, а зависна променљива је просечан годишњи
пронос наноса. Резултат вишеструке линеарне регресије је једначина која садржи
три параметра (активно становништво, сточни фонд и површине под шумама).
Додатак анализи антропогених фактора двадесет насеља, која припадају
проучаваним сливовима, је анкета која је спроведена 2013. године. Она потврђује
константну депопулацију, старење села и лоше услове у којима људи раде и живе
у проучаваном подручју.
Приказано је двојако дејство човека на пронос наноса. Наведени су изведени
противерозиони радови, као позитиван пример човекове делатности. С друге
стране, анализа различитих демографских структура показује да се негативан
утицај човека поклапа са периодом када је ерозија била екстензивна. У периоду
након Другог светског рата, на проучаваном простору, је била заступљена аграрна
пренасељеност и прекомерно коришћење пољопривредног земљишта. До промене
оваквог стања дошло је 1970-их година прошлог века. Почетком овог века је
негативно и природно и механичко кретање становништва, а пољопривреда је у
неким селима потпуно угашена. Такође, последњих деценија је ерозија у
проучаваним сливовима слаба, што опет показује повезаност са слабим
антропогеним утицајем.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.