Title
Улога биохемијских тестова и визуелизационих метода у праћењу тока и исхода трудноћа са урођеним аномалијама фетуса
Creator
Pavlović, Ivan, 1973-
Copyright date
2018
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 28.09.2018.
Other responsibilities
mentor
Plećaš, Darko, 1953-
član komisije
Radunović, Nebojša, 1954-
član komisije
Plešinac, Snežana, 1962-
član komisije
Dimitrijević, Aleksandra, 1970-
Academic Expertise
Medicinske nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Medicinski fakultet
Alternative title
The role of biochemical screening tests and visualization methods in monitoring of course and outcome of pregnancies with congenital anomalies of fetus
Publisher
[И. Павловић]
Format
194 листа
description
Медицина - Гинекологија и акушерство, Перинатологија / Medicine
- Gynecology and obstetrics, Perinatology
Abstract (sr)
Праћење трудноће је могуће од самог зачећа, захваљујући великом напретку на пољу дијагностичких метода и средстава. Од тренутка имплантације ембриона у ендометријуму мајке, отвара се огромно поље могућности и потреба за анализом тока трудноће све до финалног исхода, порођаја. Биохемијски скрининг у првом и другом триместру омогућава увид у статистички ризик од појаве посматраних аномалија фетуса, као и ризике од превременог порођаја и развоја хипертензивног синдрома. На располагању су и визуелизационе методе: ултразвук, магнетна резонанца и фетоскпија. Са друге стране доступна је анализа феталног генетског материјала. Циљ је обезбеђивање нормалног тока трудноће и рођења здравог детета. Зато је неопходно да се утврди евентуално одступање од нормалног, било у здравственом стању труднице, стању фетоплацентне јединице или могуће аномалије плода. Урођене аномалије фетуса су поремећаји грађе, понашања, функције и метаболизма, који су настали пре рођења. У преко 50% спонтаних побачаја се код фетуса дијагностикује нека аномалија у развоју. Са великим малформацијама се рађа 2-3% деце, а у првих пет година живота открије се још толико деце са урођеном аномалијом. Ове аномалије су значајан узрок смрти у неонаталном периоду, као и у каснијем животу. Било да су развојне аномалије настале током органогенезе, или да су се поремећаји појединих органа и органских система плода јавили након њиховог нормалног формирања, правовремена дијагностика феталних аномалија нам омогућава доношење адекватне одлуке о даљем вођењу трудноће. Неопходно је на време открити и прекинути трудноћу са аномалијом плода инкомпатибилном са животом, а у осталим случајевима започети што пре одговарајуће лечење дијагностиковане малформације.
Материјал и методе Спроведена је кохортна студија свих трудница које су упућене на Клинику за Гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије (КГА КЦС) у Београду због пренатално постављене сумње на постојање конгениталних аномалија фетуса. Пацијенткиње су укључиване у студију проспективно у десетогодишњем периоду од 01. јануара 2008. до 31. децембра 2017. године.
Резултати Студија је обухватила 773 труднице које су имале од 18 до 46 година живота са конгениталним малформацијама плода које су дијагностиковане и третиране у Клиници за гинекологију и акушерство КЦС током десетогодишњег периода. Након побачаја/порођаја на аутопсији или прегледом педијатра потврђено је девет различитих група феталних аномалија у односу на захваћени систем органа. Када су анализирани појединачни органски системи најчешће су биле малформације централног нервног система (25,5%), док је укупно гледано већина фетуса имала више комбинованих аномалија (31,6%). Генетска основа за регистроване аномалије је потврђена код 25,2% пацијенткиња, од чега је Down синдром био најзаступљенији (13,8%).У праћеном узорку 12,9% деце је имало коректибилне малформације (најчешће гастроинтестиналног тракта) и према томе успешно је живорођено...
Authors Key words
феталне аномалије, биохемијски скрининг, ултразвук, магнетна резонанца, перинатални исход
Authors Key words
fetal anomalies, biochemical screening, ultrasound, magnetic resonance, perinatal outcome
Classification
618.33-07(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Праћење трудноће је могуће од самог зачећа, захваљујући великом напретку на пољу дијагностичких метода и средстава. Од тренутка имплантације ембриона у ендометријуму мајке, отвара се огромно поље могућности и потреба за анализом тока трудноће све до финалног исхода, порођаја. Биохемијски скрининг у првом и другом триместру омогућава увид у статистички ризик од појаве посматраних аномалија фетуса, као и ризике од превременог порођаја и развоја хипертензивног синдрома. На располагању су и визуелизационе методе: ултразвук, магнетна резонанца и фетоскпија. Са друге стране доступна је анализа феталног генетског материјала. Циљ је обезбеђивање нормалног тока трудноће и рођења здравог детета. Зато је неопходно да се утврди евентуално одступање од нормалног, било у здравственом стању труднице, стању фетоплацентне јединице или могуће аномалије плода. Урођене аномалије фетуса су поремећаји грађе, понашања, функције и метаболизма, који су настали пре рођења. У преко 50% спонтаних побачаја се код фетуса дијагностикује нека аномалија у развоју. Са великим малформацијама се рађа 2-3% деце, а у првих пет година живота открије се још толико деце са урођеном аномалијом. Ове аномалије су значајан узрок смрти у неонаталном периоду, као и у каснијем животу. Било да су развојне аномалије настале током органогенезе, или да су се поремећаји појединих органа и органских система плода јавили након њиховог нормалног формирања, правовремена дијагностика феталних аномалија нам омогућава доношење адекватне одлуке о даљем вођењу трудноће. Неопходно је на време открити и прекинути трудноћу са аномалијом плода инкомпатибилном са животом, а у осталим случајевима започети што пре одговарајуће лечење дијагностиковане малформације.
Материјал и методе Спроведена је кохортна студија свих трудница које су упућене на Клинику за Гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије (КГА КЦС) у Београду због пренатално постављене сумње на постојање конгениталних аномалија фетуса. Пацијенткиње су укључиване у студију проспективно у десетогодишњем периоду од 01. јануара 2008. до 31. децембра 2017. године.
Резултати Студија је обухватила 773 труднице које су имале од 18 до 46 година живота са конгениталним малформацијама плода које су дијагностиковане и третиране у Клиници за гинекологију и акушерство КЦС током десетогодишњег периода. Након побачаја/порођаја на аутопсији или прегледом педијатра потврђено је девет различитих група феталних аномалија у односу на захваћени систем органа. Када су анализирани појединачни органски системи најчешће су биле малформације централног нервног система (25,5%), док је укупно гледано већина фетуса имала више комбинованих аномалија (31,6%). Генетска основа за регистроване аномалије је потврђена код 25,2% пацијенткиња, од чега је Down синдром био најзаступљенији (13,8%).У праћеном узорку 12,9% деце је имало коректибилне малформације (најчешће гастроинтестиналног тракта) и према томе успешно је живорођено...
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.