Title
Право запосленог на приватност и његова заштита
Creator
Kovač-Orlandić, Milica R.
Copyright date
2018
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 25.08.2018.
Other responsibilities
mentor
Lubarda, Branko, 1955-
član komisije
Kovačević, Ljubinka, 1977-
član komisije
Jovanović, Predrag, 1951-
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Pravni fakultet
Alternative title
Employee's right to privacy and its protection
Publisher
[М. Ковач-Орландић]
Format
422 листа
description
Društvene nauke / Radno pravo
Social sciences / labour law
Abstract (sr)
Централни предмет докторске дисертације „Право запосленог на приватност и његова заштита“ јесте свеобухватна анализа права на приватност као основног људског права које има за циљ заштиту моралног и психичког интегритета човјека, те покушај да се ово право смјести у контекст радног права и прилагоди потребама радног односа, а све у циљу потврђивања хипотезе према којој запослени задржава својство грађанина на радном мјесту, па, у складу са тим, ужива заштиту приватног живота у односу на послодавца, при чему се право запосленог на приватност, као и свако друго људско право, може ограничити под одређеним условима, односно уз примјену одговарајућих принципа.
Историјски посматрано, право на приватност се прво гарантује појединцу у односу на државу, док је уживање приватности на радном мјесту зависило од начина на који послодавац врши своја управљачка овлашћења. Данас је ситуација у многоме другачија, будући да преовладава идеја о томе да уживање права на приватност треба проширити и на област радних односа. Упркос овом позитивном тренду поштовања и заштите људских права на радном мјесту уочено је да су промјене попут развоја информационих технологија и глобализације утицале на све масовније кршење права запосленог на приватност. Овоме свакако доприноси и чињеница да битна обиљежја радног односа представљају додатне генераторе ризика по приватни живот запосленог, будући да послодавац не може своја овлашћења вршити у цјелости а да, притом, не ограничи право запосленог на приватност, као и да се запослени добровољно, потписивањем уговора о раду, потчињава власти послодавца. Проблем постаје сложенији узме ли се у обзир да право на приватност нема директну примјену у области радних односа, те да у упоредним радноправним системима не постоје примјери цјеловите и непосредне заштите овог права запосленог. У раду се, отуда, поставља питање на који начин се право на приватност може инкорпорирати у радно право, а да се истовремено не
наруши природа радног односа и да се очува равнотежа интереса радника, на једној и интереса послодавца, на другој страни.
Abstract (en)
The central subject of the doctoral dissertation "Employee`s right to privacy and its protection" is a comprehensive analysis of the right to privacy as a basic human right aimed at protecting the moral and psychological integrity of any individual, and the attempt to place this right in the context of labour law and adapt it to the needs of the employment relationship, all in order to confirm the hypothesis according to which the employee retains the status of a citizen at the workplace and, accordingly, enjoys the protection of private life in relation to the employer, whereby the employee`s right to privacy, as well as any other human right, may be restricted under certain conditions or, with the application of appropriate principles.
Historically, the right to privacy is first guaranteed to the individual in relation to the state, while enjoying privacy at work depended on the way in which the employer exercised his management powers. Today, the situation is in many ways different, since the idea, that the enjoyment of the right to privacy should be extended to the field of labour relations, prevails. Despite this positive trend of respecting and protecting human rights at the workplace, it has been observed that changes such as the information technologies development and globalization have affected the more numerous violations of privacy in the work place. This is certainly due to the fact that the essential characteristics of the employment relationship are additional risk generators for the private life of the employee, since the employer cannot exercise his powers in full without, in addition, restricting employee`s right to privacy, as well as the fact that the employee, voluntarily, by signing the employment contract, entrusts himself to the authority of the employer. The problem is becoming more complicated given the fact that the right to privacy does not have direct application in the field of labour relations, and that in comparative labour law systems there are no examples of complete and direct protection of this employee's right. This paper, thus, raises the question of how the right to privacy can be incorporated into labour law without simultaneously violating the nature
of the employment relationship and maintaining the balance of interests of employees on one and the interests of the employer on the other side.
Authors Key words
Људска права. - Право на приватност. - Достојанство на раду. – Разумно очекивана приватност. - Заснивање радног односа. - Надзор над запосленим. - Тестирање запосленог. - Дискриминација. - Психичко узнемиравање. - Забрањени отказни разлози.
Authors Key words
Human rights. - Right to privacy. - Ditgnity at work. - Reasonable expectation of privacy. - Monitoring at work. - Testing at work. – Discrimination. – Mobbing. - Unlawful reasons for dismissals.
Classification
UDK=349.2:342.7(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Централни предмет докторске дисертације „Право запосленог на приватност и његова заштита“ јесте свеобухватна анализа права на приватност као основног људског права које има за циљ заштиту моралног и психичког интегритета човјека, те покушај да се ово право смјести у контекст радног права и прилагоди потребама радног односа, а све у циљу потврђивања хипотезе према којој запослени задржава својство грађанина на радном мјесту, па, у складу са тим, ужива заштиту приватног живота у односу на послодавца, при чему се право запосленог на приватност, као и свако друго људско право, може ограничити под одређеним условима, односно уз примјену одговарајућих принципа.
Историјски посматрано, право на приватност се прво гарантује појединцу у односу на државу, док је уживање приватности на радном мјесту зависило од начина на који послодавац врши своја управљачка овлашћења. Данас је ситуација у многоме другачија, будући да преовладава идеја о томе да уживање права на приватност треба проширити и на област радних односа. Упркос овом позитивном тренду поштовања и заштите људских права на радном мјесту уочено је да су промјене попут развоја информационих технологија и глобализације утицале на све масовније кршење права запосленог на приватност. Овоме свакако доприноси и чињеница да битна обиљежја радног односа представљају додатне генераторе ризика по приватни живот запосленог, будући да послодавац не може своја овлашћења вршити у цјелости а да, притом, не ограничи право запосленог на приватност, као и да се запослени добровољно, потписивањем уговора о раду, потчињава власти послодавца. Проблем постаје сложенији узме ли се у обзир да право на приватност нема директну примјену у области радних односа, те да у упоредним радноправним системима не постоје примјери цјеловите и непосредне заштите овог права запосленог. У раду се, отуда, поставља питање на који начин се право на приватност може инкорпорирати у радно право, а да се истовремено не
наруши природа радног односа и да се очува равнотежа интереса радника, на једној и интереса послодавца, на другој страни.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.