Title
Спољна политика Југославије 1948-1956. и питање "Балканског пакта"
Creator
Mirkov, Željko Ž., 1979-
Copyright date
2018
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno 3.0 Srbija (CC BY-NC 3.0)
License description
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence. Ova licenca ne dozvoljava komercijalnu upotrebu dela. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 26.9.20128.
Other responsibilities
mentor
Visković, Ivo, 1949-
član komisije
Trgovčević Mitrović, Ljubinka, 1948-
član komisije
Simić, Dragan, 1961-
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Fakultet političkih nauka
Alternative title
Foreign policy of Yugoslavia 1948-1956. and the "Balkan pact" issue
Publisher
[Ж.Ж. Мирков]
Format
355 листова
description
Политичке науке - Mеђународна политика, Балканске студије / Political Science - International politics, Balkan studies
Abstract (sr)
Дисертација се бави спољном политиком Југославије од 1948. до 1956. године поводом Балканског пакта 1953/4. Спољни фактори који утичу на државу величине Југославије јесу од основне важности, као и спољна политика Грчке и Турске и њихови билатерални и трилатерални односи са Југославијом, па су и спољна политика САД и СССР-а у вези са Балканом у истраживачком пољу. Информбиро, као организација која је окупљала комунистичке партије кao инструмент Москве, из које је сукоб са Београдом потекао 1948. године, као могући повод војне инвазије, такође је важан. Одјек овог сукоба и спољнополитичке последице су суштина дисертације.
Труманова доктрина и, касније, Ајзенхауерова политика су уз деловање НАТО-а као међународне организације у Европи индикативне. Заокрет спољне политике Југославије од владе Тито–Шубашић до увођења једнопартијског система јесте важно за истраживање Југославије која је била слабо развијена, пољопривреди окренута земља, окружена не само геополитички, него и притиснута оскудицом на смеле и важне одлуке.
Руководство у Београду, Тито изнад свих, није имао могућности да приушти слабост и владао је чврстом руком јер је његова партија имала много конкурената за власт у самој земљи, етничких мањина лојалних суседству и Стаљина, коме су неки комунисти из КПЈ били одани. Исход да се Тито снашао склопивши спољнополитички савез Југославије са две идеолошки другачије државе, чланице НАТО-а, ради заједничке одбране је најважнији део слагалице овог истраживања,
Учвршћивање на власти Хрушчова после Стаљинове смрти релаксирало је односе Београда и Москве, чиме је Балканском пакту умањен значај, а несугласицама Грчке и Турске стављен у страну. Балкански пакт показује сналажљивост и одлучност спољне политике Југославије, чије је ово формативно доба.
Abstract (en)
The dissertation is about foreign policy of Yugoslavia from 1948 to 1956 regarding the Balkan pact of 1953/4. External factors that affect a country of Yugoslavias size are essential, as well as the foreign policy of Greece and Turkey and their bilateral and trilateral relations with Yugoslavia, therefore foreign policy of USSR and the USA regarding Balkans are also within the research. Informbiro, as an organization that gathered the communist parties as an instrument of Moscow, from which the dispute with Belgrade arose in 1948 was important as а possible pretext for military invasion. The echo of this conflict and its foreign policy consequences are the essence of this dissertation.
Truman doctrine and subsequent Eisenhower policies with NATO plans in Europe, as an international organization, are indicative. Foreign policy revolve in Yugoslavia from Tito-Šubašić government through the introduction of a one-party system is important for the study of Yugoslavia, which was underdeveloped agricultural country surrounded not only by geopolitics but also pressured with shortages to daring and important decisions.
Authority in Belgrade, namely Tito could not afford weakness and ruled with an iron fist since his party had a lot of competitors for power in the country, ethnic minorities loyal to the neighboring countries, and Stalin to whom some communists of CPY were loyal. The result was that Tito managed, as the most important piece of the puzzle, to form a foreign policy alliance as a joint defense of Yugoslavia with two ideologically different states, members of NATO.
Rise to power of Khrushchev after Stalins death relaxed relations of Belgrade and Moscow, which has reduced the importance of the Balkan pact and with disagreements of Turkey and Greece was put aside. Balkan pact shows the mastery and determination of Yugoslav foreign policy whose formative period this was.
Authors Key words
Спољна политика, Југославија, Балкански пакт, Информбиро, СССР, САД, Грчка, Турска, НАТО, Тито
Authors Key words
Foreign policy, Yugoslavia, Balkan pact, ComInform, USSR, USA, Greece, Turkey, NATO, Tito
Classification
327(497.1)"1948/1956"(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Дисертација се бави спољном политиком Југославије од 1948. до 1956. године поводом Балканског пакта 1953/4. Спољни фактори који утичу на државу величине Југославије јесу од основне важности, као и спољна политика Грчке и Турске и њихови билатерални и трилатерални односи са Југославијом, па су и спољна политика САД и СССР-а у вези са Балканом у истраживачком пољу. Информбиро, као организација која је окупљала комунистичке партије кao инструмент Москве, из које је сукоб са Београдом потекао 1948. године, као могући повод војне инвазије, такође је важан. Одјек овог сукоба и спољнополитичке последице су суштина дисертације.
Труманова доктрина и, касније, Ајзенхауерова политика су уз деловање НАТО-а као међународне организације у Европи индикативне. Заокрет спољне политике Југославије од владе Тито–Шубашић до увођења једнопартијског система јесте важно за истраживање Југославије која је била слабо развијена, пољопривреди окренута земља, окружена не само геополитички, него и притиснута оскудицом на смеле и важне одлуке.
Руководство у Београду, Тито изнад свих, није имао могућности да приушти слабост и владао је чврстом руком јер је његова партија имала много конкурената за власт у самој земљи, етничких мањина лојалних суседству и Стаљина, коме су неки комунисти из КПЈ били одани. Исход да се Тито снашао склопивши спољнополитички савез Југославије са две идеолошки другачије државе, чланице НАТО-а, ради заједничке одбране је најважнији део слагалице овог истраживања,
Учвршћивање на власти Хрушчова после Стаљинове смрти релаксирало је односе Београда и Москве, чиме је Балканском пакту умањен значај, а несугласицама Грчке и Турске стављен у страну. Балкански пакт показује сналажљивост и одлучност спољне политике Југославије, чије је ово формативно доба.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.