Title
Српска православна црква, Руска православна загранична црква, Московска патријаршија: (1920-1940): узајамне везе, утицаји и односи
Creator
Pilipović, Radovan, 1979-
Copyright date
2017
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 25.12.2017.
Other responsibilities
mentor
Timofejev, Aleksej
član komisije
Ristović, Milan, 1953-
član komisije
Rafailović, Jelena
član komisije
Miloradović, Goran
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filozofski fakultet
Alternative title
Serbian Orthodox Church, Russian Orthodox Church Abroad and Moscow Patriarchate: (1920-1940: mutual bonds, influences and relations
Publisher
[Р. Пилиповић]
Format
424 листа
description
Историја - Општа савремена историја / History - General Contemporary History
Abstract (sr)
Сусрет Српске православне цркве са руском емиграцијом после 1920.
године отворио је низ тема унутрашњег живота аутокефалне организације српског
православног народа. Такође, појава распри и раскола Руске православне
заграничне цркве са Московском патријаршијом, као и међусобно удаљавање два
руска емигрантска црквена центра Сремских Карловаца и Париза, постављао је
Српску православну цркву пред изазов формирања црквено-дипломатског и
канонско-правног става. Паралелно са државним институцијама Краљевине СХС
односно Југославије Српска православна црква је активно помагала и прихватала
руски избеглички свет. У њеном мисијском раду са верницима у периоду између
1920. и 1940. године значајну улогу играју руски свештеници, руско монаштво,
затим професори богословља и других научних дисциплина, као и руска
емигрантска верска и филантропска друштва, итд.
Рад се бави, поглавито на основу сачуваних архивских извора првог реда
интеракцијом Српске православне цркве са Руском заграничном црквом која је
уживала канонско-правну подршку и заштиту на територији српске црквене
јурисдикције. Сложени односи тзв. Карловачке управе Руске православне
заграничне цркве, групе архијереја окупљене око избеглог митрополита кијевског
Антонија Храповицког, са Московском патријаршијом и вођом православних
руских парохија у Западној Европи митрополитом Евлогијем Георгијевским,
оптерећивали су у извесној мери и српске црквене власти, које нису остаајале
равнодушне према смутњама и расколничкој реторици и пракси руских црквених
фракција и страна.
Руске колоније са формираним облицима парохијског живота, распоређене
у вишеконфесионалној Краљевини СХС / Југославији, додатно су подстакле
Српску православну цркву да размишља о ширењу своје парохијске мреже у
крајевима где су православни традиционално били у мањини (пример Словеније и
запада Хрватске). Избегло руско монаштво није само повећало број припадника
аскетског опредељења у Српској православној цркви него је допринело и обнови
историјски заборављеног женског монаштва, развијајући посебне облике „женске
побожности“, преко раста женских добротворних хришћанских друштава.
Присуство православних руских избеглица, не само званичних руских
емигрантских епископалних црквених структура, него и лаика, затим свештеника
и монаха појединаца доносиле су у српску православну културу нарочити идејни
свет, усложњавајући религијски миље после Првог светског рата новим
садржајима обредности, верске праксе, као и начина преношења хришћанске
доктринарне и етичке поруке.
Abstract (en)
The encounter of the Serbian Orthodox Church with the Russian emigration after
1920 has opened a set of themes of the inner life of the autocephalous organization of
the Serbian Orthodox people. Likewise, occurrence of the argues and schisms between
Russian Orthodox Church Abroad and Moscow Patriarchate, and mutual alienate of two
Russian emigrant church centers – SremskiKarlovci, Serbia and Paris, France – raised
up an issue before Serbian Orthodox Church of forming the official church-diplomatic
and canonical-juridical position toward it. Parallel to government institutions of the
Kingdom of Serbs, Croats and Slovenians, later Yugoslavia, Serbian Orthodox Church
took an active part in helping and accepting Russian refugees flock. In its missionary
work with faithful in the period of time between 1920 and 1940 an important role was
played by Russian priests, monastics, than professors of theology and other scientific
disciplines, as well as Russian emigrant, faith and philanthropy societies…
Mainly based on the saved archive sources of the first class of importance, this
work deals with an interaction between Serbian Orthodox Church and Russian Church
Abroad which has enjoyed canonical-juridical support and protection on territory of the
Serbian Church jurisdiction.Complexed relationship among so called Karlovci’s
administration of the Russian Church Abroad, a group of bishops gathered to escaped
Metropolitan Antony (Khrapovitsky) of Kiev, with Moscow Patriarchate and the leader
of Russian Orthodox parishes in Western Europe – Metropolitan Eulogius
(Georgievsky) burdened to a certain extent Serbian Church authorities, which were not
remaining indifferent to the delusions and the schismatic rhetoric and praxis of the
Russian Church fractions and divisions.
Russian colonies with formed aspects of the parish life, situated in
themulticonfessionalthe Kingdom of Serbs, Croats and Slovenians / Yugoslavia,
additionally exhorted Serbian Orthodox Church to consider spreading its net of the
parishes in the areas where traditionally the Orthodox were minority (e.g. Slovenia,
western parts of Croatia…) Expatriated Russian monastics not only multiplied number
of the devotees of ascetic determination in Serbian Orthodox Church, but rather and
even more contributed to restoration of historically forgotten female monasticism,
developing unique forms of “the female devotion”, through growth of the Christian
female charity societies.
Presence of Orthodox Russian refugees, not only the official Russian emigrant
episcopal church structures, but laityas well, than priests and individual monks brought
in Serbian Orthodox culture particularly special world of ideas, compounding religious
milieu after WWI with new contents of rite, religious practices, as well as the methods
of conveying the Christian doctrinal and ethical message.
Authors Key words
Српска православна црква, Руска православна загранична црква,
Московска патријаршија, раскол, канонски спорови, руске избеглице,
свештенство, монаштво
Authors Key words
Serbian Orthodox Church, Russian Orthodox Church Abroad, Moscow
Patriarchate, Schism, Canonical disputes, Russian refugees, Clergy, Monastics
Classification
271.222(497.11):271.2((470)"1920/1940"(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Сусрет Српске православне цркве са руском емиграцијом после 1920.
године отворио је низ тема унутрашњег живота аутокефалне организације српског
православног народа. Такође, појава распри и раскола Руске православне
заграничне цркве са Московском патријаршијом, као и међусобно удаљавање два
руска емигрантска црквена центра Сремских Карловаца и Париза, постављао је
Српску православну цркву пред изазов формирања црквено-дипломатског и
канонско-правног става. Паралелно са државним институцијама Краљевине СХС
односно Југославије Српска православна црква је активно помагала и прихватала
руски избеглички свет. У њеном мисијском раду са верницима у периоду између
1920. и 1940. године значајну улогу играју руски свештеници, руско монаштво,
затим професори богословља и других научних дисциплина, као и руска
емигрантска верска и филантропска друштва, итд.
Рад се бави, поглавито на основу сачуваних архивских извора првог реда
интеракцијом Српске православне цркве са Руском заграничном црквом која је
уживала канонско-правну подршку и заштиту на територији српске црквене
јурисдикције. Сложени односи тзв. Карловачке управе Руске православне
заграничне цркве, групе архијереја окупљене око избеглог митрополита кијевског
Антонија Храповицког, са Московском патријаршијом и вођом православних
руских парохија у Западној Европи митрополитом Евлогијем Георгијевским,
оптерећивали су у извесној мери и српске црквене власти, које нису остаајале
равнодушне према смутњама и расколничкој реторици и пракси руских црквених
фракција и страна.
Руске колоније са формираним облицима парохијског живота, распоређене
у вишеконфесионалној Краљевини СХС / Југославији, додатно су подстакле
Српску православну цркву да размишља о ширењу своје парохијске мреже у
крајевима где су православни традиционално били у мањини (пример Словеније и
запада Хрватске). Избегло руско монаштво није само повећало број припадника
аскетског опредељења у Српској православној цркви него је допринело и обнови
историјски заборављеног женског монаштва, развијајући посебне облике „женске
побожности“, преко раста женских добротворних хришћанских друштава.
Присуство православних руских избеглица, не само званичних руских
емигрантских епископалних црквених структура, него и лаика, затим свештеника
и монаха појединаца доносиле су у српску православну културу нарочити идејни
свет, усложњавајући религијски миље после Првог светског рата новим
садржајима обредности, верске праксе, као и начина преношења хришћанске
доктринарне и етичке поруке.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.