The effects of horticulture therapy on mental health of people in urban areas

[М. Р. Вујчић]

275 листова

Пејзажна архитектура - Пејзажна архитектура и хортикултура / Landscape architecture - Landscape architecture and horticulture

Савремени социо-економски трендови у Београду указују на корелацију између здравља људи и непосредне околине повезујући степен заступљености и квалитет зелених површина, са утицајем на респираторне проблеме и проблеме менталног здравља становника. Ментални поремећаји представљају водећи узрок инвалидитета у развијеном свету и каузално су доведени у везу са личним патњама, као и економским и социјалним проблемима. Kризне године у нашој средини праћене многобројним стресорима, неповољно су утицале на квалитет менталног здравља становништва и на пораст преваленце депресије и других менталних поремећаја. Проблеми менталног здравља процењени су као једaн од главних узрока оболевања и смањења радне способности код људи. Сарадња стручњака за пејзажну архитектуру, хортикултуру, биологију, психијатрију, социологију и психологију све више проналази своје место у решавању таквих проблема. Контекст природе у процесу рехабилитације и доприноса здравственом опоравку становника урбаних средина, представља ''живу лабораторију'' која подржава интеракцију појединца и окружења. Савремене методе лечења психосоматских тегоба анксиозности, несанице и стреса често се темеље на активностима у природном окружењу и раду са биљкама. Хортикултурна терапија представља реалтивно нову област истраживања у домену науке у Србији, али и веома прогресивну тему у светским научним круговима у области интердисциплинарних истраживања везаних за очување и унапређење менталног здравља људи у урбаним срединама, као и уређења зелених простора са посебном наменом. Циљеви истраживања. У циљу утврђивања научног значаја примене хортикултурне терапије као супортивне методе лечења особа са менталним поремећајима депресије, као и другим проблемима менталног здравља укључујући анксиозност и стрес, изучавају се секундарни извори података који се односе на хронолошки развој елемената хортикултурне терапије кроз различите културно-историјске епохе, као и савремене емпиријске доказе...

The contemporary socioeconomic trends in Belgrade emphasise the link between the lowest percentage of green areas and highest percentage of residents with respiratory and mental health problems. Stress related mental disorders including depressive disorders are considered one of the biggest health problems of public concern and a leading cause of disability in the developed world and are associated with much personal suffering, significant economic cost and social problems. The socio-economical crisis in Serbia and its urban centres, with a number of acute and chronic stressors, as well as years of accumulated trauma have certainly affected the mental health of the population, causing significant psychological consequences. Work-related mental disorders such as depression, anxiety and burn-out are also associated with constant stress exposure, expressing reduced work performance and frequent sick leave. Integration of the different professions including landscape architecture, horticulture, biology, occupational therapy, and psychotherapy addressed their attention to solving these problems. There is considerable evidence of the restorative effects of natural scenery associated with a reduced risk of psychological distress, depressive symptoms, clinical anxiety and the fact that persons who are exposed to settings with plants or have any interaction with natural environments report a higher level of positive feelings. Horticulture therapy represents an interdisciplinary, but also a pioneering research in Serbia and could share evidence of the effectiveness of nature-based interventions in urban areas as a solution for people experiencing mental health problems. Aims. In order to identify the scientific importance of the horticultural therapy as a supportive nature-based therapy for people suffering from stress-related mental disorders, theoretical and empirical data are studied. Additionally, horticultural therapy in the Botanical Garden ''Jevremovac'' (HT program) emerged from collaboration with the Faculty of Forestry, University of Belgrade, the Institute of Mental Health and the Botanical Garden ‘’Jevremovac’’ in Belgrade...

хортикултурна терапија, ментално здравље људи, Ботаничка башта ''Јевремовац'', интердисциплинарнa студија, пионирско истраживање у Србији

horticultural therapy, mental health, Botanical garden "Jevremovac", interdisciplinary study, а pioneer research in Serbia

630*27:712.252(497.11)(043.3)

Tekst