Title
Развој националних институција за људска права и њихов однос са Уједињеним нацијама
Creator
Glušac, Luka S.
Copyright date
2018
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 27.12.2018.
Other responsibilities
mentor
Миленковић, Дејан, 1970- 13706343
član komisije
Milenković, Dejan, 1970- 13706343
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Fakultet političkih nauka
Group
Politikološko odeljenje
Alternative title
Тhe Evolution of national human rights institutions and their relations with the United Nations
Publisher
[Л. С. Глушац]
Format
386 лист.
description
Društvene nauke / Javna uprava i upravljanje
Social sciences / public administration and governance
Abstract (sr)
Иако је реч о (независним) државним органима, националне институције за људска права су се током последњих двадесетак година позиционирале као важан актер у заштити и унапређењу људских права, не само на националном нивоу, већ и у регионалним и универзалном систему људских права. Упркос томе, али и растућој иностраној литератури, националне институције за људска права биле су предмет тек спорадичних истраживања у Србији и ширем региону. Овај рад се управо бави њиховим развојем од краја Другог светског рата до данас, с посебним акцентом на кључну тачку прекретницу – усвајање Париских принципа о националним инстуцијама за људска права резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација из 1993. године. У раду се паралелно прате упоредни развој ових институција у различитим регионима света и њихово етаблирање у систему УН, као и у регионалним системима за људска права. Главна хипотеза тестирана у раду је да су УН имале кључни утицај на упоредни развој, стандардизацију и јачање националних институција за људска права. Та теза пропитивана је анализом постојеће литературе, мноштва упоредних националних искустава широм света, свих релевантних аката УН од њиховог оснивања до данас, и посебно праксе свих механизама УН за људска права. У раду се пружа оригинална анализа односа механизама УН са националним институцијама за људска права и нуде предлози за унапређење постојећег нормативног оквира и праксе. Теоријски допринос истраживања је у провери корисности теорије оркестрације за проучавање односа ових актера, према којој су УН означене као оркестратор који ангажује националне институције за људска права као интермедијатора, ради остварења заједничког циља – унапређења стања људских права у циљном актеру (државама чланицама).
Abstract (en)
Over the past twenty years, national human rights institutions (NHRIs) have
positioned themselves as an important actor in the protection and promotion of human
rights, not only at the national level, but also in the regional and universal human rights
system, despite being (independent) state bodies. In spite of this and the growing
foreign literature, NHRIs were the subject of only sporadic researches in Serbia and the
wider region. This thesis, thus, deals with their evolution from the end of the Second
World War to date, with a special emphasis on the key benchmark - the adoption of the
Paris Principles by the United Nations General Assembly in 1993. Author presents a
parallel development of these institutions in various regions of the world and their
establishment in the UN system, as well as in the regional human rights systems. The
main hypothesis tested is that the UN has had a key influence on the comparative
development, standardization and strengthening of NHRIs. The main hypothesis is
examined through the analysis of existing literature, variety of comaprative national
experiences across the world, all relevant UN documents from its establishment to date,
and in particular through the practice of all UN human rights mechanisms. The
dissertation provides an original analysis of the relationship of the UN mechanisms with
NHRIs and offers recommendations for the improvement of the existing normative
framework and practices. The theoretical contribution of the research is a verification of
the usefulness of the Orchestration Theory for study of the relationship between these
actors, where the UN serves as an Orchestrator who engages with NHRIs as
Intermediaries to achieve a common goal - improvement of human rights record in the
Target (UN Member States).
Authors Key words
национална институција за људска права, омбудсман, комисија за људска права, Уједињене нације, уговорна тела, Универзални периодични преглед, управљање људским правима, јавна управа, делегација, оркестрација
Authors Key words
national human rights instittution, ombudsman, human rights commission,
United Nations, treaty bodies, Universal Periodic Review, human rights governance,
public administration, delegation, orchestration
Classification
UDK=351:342.7(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Иако је реч о (независним) државним органима, националне институције за људска права су се током последњих двадесетак година позиционирале као важан актер у заштити и унапређењу људских права, не само на националном нивоу, већ и у регионалним и универзалном систему људских права. Упркос томе, али и растућој иностраној литератури, националне институције за људска права биле су предмет тек спорадичних истраживања у Србији и ширем региону. Овај рад се управо бави њиховим развојем од краја Другог светског рата до данас, с посебним акцентом на кључну тачку прекретницу – усвајање Париских принципа о националним инстуцијама за људска права резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација из 1993. године. У раду се паралелно прате упоредни развој ових институција у различитим регионима света и њихово етаблирање у систему УН, као и у регионалним системима за људска права. Главна хипотеза тестирана у раду је да су УН имале кључни утицај на упоредни развој, стандардизацију и јачање националних институција за људска права. Та теза пропитивана је анализом постојеће литературе, мноштва упоредних националних искустава широм света, свих релевантних аката УН од њиховог оснивања до данас, и посебно праксе свих механизама УН за људска права. У раду се пружа оригинална анализа односа механизама УН са националним институцијама за људска права и нуде предлози за унапређење постојећег нормативног оквира и праксе. Теоријски допринос истраживања је у провери корисности теорије оркестрације за проучавање односа ових актера, према којој су УН означене као оркестратор који ангажује националне институције за људска права као интермедијатора, ради остварења заједничког циља – унапређења стања људских права у циљном актеру (државама чланицама).
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.