Title
Деривативна тужба : компанијско-правна и процесно-правна анализа
Creator
Величковић, Јована Т., 1988- 20713063
Copyright date
2019
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 14.06.2019.
Other responsibilities
mentor
Радовић, Вук, 1976- 12914791
član komisije
Radović, Vuk, 1976- 12914791
član komisije
Васиљевић, Мирко, 1949- 12306279
član komisije
Vasiljević, Mirko, 1949- 12306279
član komisije
Бодирога, Никола, 1978- 12927591
član komisije
Bodiroga, Nikola, 1978- 12927591
član komisije
Савковић, Владимир, 1977- 8974183
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Pravni fakultet
Alternative title
Derivative claim : company law and civil procedural law analysis
Publisher
[Ј. Величковић]
Format
651 лист
description
Društvene nauke / Poslovno pravo
Social sciences / business law
Abstract (sr)
Предмет докторске дисертације је деривативна тужба. Реч је о веома комплексном институту компанијског права који је у српско право уведен Законом о предузећима из 1996. године, а данас је регулисан Законом о привредним друштвима. Деривативна тужба се обично дефинише као тужба коју члан друштва подноси у своје име, а за рачун компаније, против директора или других лица која су својим поступањем проузроковала штету компанији. Међутим, потребно је указати да је реч о поједностављеној дефиницији, јер свако право дефинише свој однос према деривативној тужби, те је скоро немогуће формулисати универзалну дефиницију деривативне тужбе. Ипак, постоји једна заједничка карактеристика уређења деривативне тужбе у свим правима, а то је да деривативна тужба није општа тужба компанијског права, већ је ограничена како по персоналном, тако и по материјалном домену примене. У српском праву деривативну тужбу је могуће поднети само због повреде посебних дужности према друштву, повреде правила о ограничењима плаћања код акционарских друштава и ради искључења члана друштва са ограниченом одговорношћу. Право на подношење тужбе имају само чланови друштва који поседују 5% удела у основном капиталу друштва и који су поднели захтев друштву за подношење директне тужбе (претходни захтев), али по коме друштво није поступило или на који није одговорило.
До сада деривативна тужба није била предмет детаљнијег интересовања, како српске правне науке, тако ни пословне праксе, с обзиром на околност да постоји свега неколико примера деривативне тужбе. Отуда, циљ дисертације је да представи свеобухватну анализу деривативне тужбе, како би се постигло потпуно разумевање овог института и на крају дали предлози за измене позитивног законодавства, у циљу постизања већег степена примене тужбе. Таква анализа нужно мора да обухвати анализу са становишта компанијског права и становишта грађанско процесног права.
Abstract (en)
The subject of this doctoral dissertation is the concept of derivative claim. This is a very complex corporate law concept, which was introduced into the Serbian law through the 1996 Act on Enterprises, and is today regulated by the Business Corporation Act. A derivative claim is usually defined as a lawsuit brought on behalf of a company by one or more of its shareholders against the directors or any other persons whose actions caused damage to the company. Nevertheless, it should be emphasized that this definition is simplified, as every law defines derivative claim through its own prism; therefore, it is almost impossible to formulate a universal definition of derivative claim, as such. Still, there is one common feature of derivative claim in all legal sistems – the derivative claim is not a general claim under the corporate law, but it is limited, both in the personal and the material scope of application. In the Serbian law, a derivative claim may be filed only in case of breach of fiduciary duties towards the company, breach of the rules on limits on a corporation's right to make distributions to shareholders in case of joint stock companies and expulsion of a member of limited liability company. Such a claim may be filed only by shareholders holding at least 5% of company's share capital, provided such shareholders have submitted a request for submission of a direct claim to the company (prior demand), but the company refused to act on it or to respond to such a request.
So far, there has been not much interest in derivative claim, either among the Serbian legal theorists or in business practice since there have been only several cases of derivative claims. Therefore, the aim of this dissertation is to provide a comprehensive analysis of derivative claim in order to achieve a complete understanding of this legal concept, and, finally, to propose amendments to the current legislation with a view to applying this concept more. This means that the dissertation will analyze the concept from the standpoint of the corporate and civil procedural laws.
The corporate law analysis of derivative claim begins with the definition of the theoretical basis of derivative claim, an analysis of the historical development of
derivative claim, followed by the description of different understandings of the claims (traditional and modern), their purpose (repression and/or prevention of tortious behavior), notion, legal nature, main features and the relationship between derivative claim and the general corporate and civil laws principles.
Authors Key words
деривативна тужба, члан друштва, капитал цензус, претходни захтев, посебне дужности према друштву, ограничења плаћања, искључење члана, интерес друштва
Authors Key words
derivative claim, shareholder, minimum share ownership requirement, prior demand, fiduciary duties, restrictions on distributions to shareholders, member expulsion, company interest
Classification
UDK=347.72/.73(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Предмет докторске дисертације је деривативна тужба. Реч је о веома комплексном институту компанијског права који је у српско право уведен Законом о предузећима из 1996. године, а данас је регулисан Законом о привредним друштвима. Деривативна тужба се обично дефинише као тужба коју члан друштва подноси у своје име, а за рачун компаније, против директора или других лица која су својим поступањем проузроковала штету компанији. Међутим, потребно је указати да је реч о поједностављеној дефиницији, јер свако право дефинише свој однос према деривативној тужби, те је скоро немогуће формулисати универзалну дефиницију деривативне тужбе. Ипак, постоји једна заједничка карактеристика уређења деривативне тужбе у свим правима, а то је да деривативна тужба није општа тужба компанијског права, већ је ограничена како по персоналном, тако и по материјалном домену примене. У српском праву деривативну тужбу је могуће поднети само због повреде посебних дужности према друштву, повреде правила о ограничењима плаћања код акционарских друштава и ради искључења члана друштва са ограниченом одговорношћу. Право на подношење тужбе имају само чланови друштва који поседују 5% удела у основном капиталу друштва и који су поднели захтев друштву за подношење директне тужбе (претходни захтев), али по коме друштво није поступило или на који није одговорило.
До сада деривативна тужба није била предмет детаљнијег интересовања, како српске правне науке, тако ни пословне праксе, с обзиром на околност да постоји свега неколико примера деривативне тужбе. Отуда, циљ дисертације је да представи свеобухватну анализу деривативне тужбе, како би се постигло потпуно разумевање овог института и на крају дали предлози за измене позитивног законодавства, у циљу постизања већег степена примене тужбе. Таква анализа нужно мора да обухвати анализу са становишта компанијског права и становишта грађанско процесног права.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.