Title
Управноправни аспекти држављанства у Србији, Хрватској и Босни и Херцеговини (са освртом и на друге бивше југословенске републике)
Creator
Јовић, Роберт, 1985- 4124007
Copyright date
2018
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 16.05.2019.
Other responsibilities
mentor
Миловановић, Добросав, 1964- 12666471
član komisije
Milovanović, Dobrosav, 1964- 12666471
član komisije
Давинић, Марко, 1972- 12835687
član komisije
Davinić, Marko, 1972- 12835687
član komisije
Васиљевић, Драган Р., 1961- 13911655
član komisije
Vasiljević, Dragan R., 1961- 13911655
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Pravni fakultet
Alternative title
Administrative-legal aspects of citizenship in Serbia, Croatia and Bosnia and Herzegovina (with the reference to other former Yugoslav republics)
Publisher
[Р. Јовић]
description
Друштвене науке / Управно право
Social sciences / administrative law
Abstract (sr)
Докторска дисертација има за предмет елаборирање на тему
управноправног аспекта држављанске проблематике у Србији, Хрватској и у
Босни и Херцеговини (с освртом и на друге бивше југословенске републике),
почев од прописа који су на непосредан или посредан начин регулисали
држављанско право у земљама које су се касније ујединиле у Краљевину Срба,
Хрвата и Словенаца (период прије 1.12.1918. године) па све до важећих
држављанских прописа земаља које су настале распадом Социјалистичке
Федеративне Републике Југославије. С тим у вези, а цијенећи немјерљив значај
управносудске контроле органа управе уопштено, аутор ће посебну пажњу
усмјерити на анализу управносудске контроле органа у држављанским
поступцима у Републици Србији, Републици Хрватској и у Босни и Херцеговини,
за које потребе ће изложити одабране правне ставове, како редовних (управних),
тако и уставних судова у држављанској области, да би на крају приступио
формирању конкретних нормативних приједлога за унапређење држављанског
права у Републици Србији, Републици Хрватској и у Босни и Херцеговини (de
lege ferenda).
У том смислу, а ради квалитетнијег елаборирања на наведену тему, аутор
ће прије анализе конкретних држављанских прописа, те управносудске (и уставно
судске) држављанске праксе, извршити претходно правно–терминолошко
одређење и разграничење појма држављанског права од општих држављанских
института, почев од дефинисања правне природе држављанске везе, затим
карактеристика и предмета држављанске везе, држављанских учесника, па све до
појма права на држављанство, те дефиниције појма и врста сукоба држављанства.
Овакво претходно правно–терминолошко одређење је од посебног значаја за
предмет главног елаборирања у овој дисертацији, с обзиром на то да се ради о
проблематици која, иако у савременом контексту постаје све значајнија, није била
5
у заслуженој мјери предмет интересовања правне догматике и праксе (бар када је
у питању међународно држављанско право и процесно држављанско право), а што
је за посљедицу имало неоправдано мијешање, или поистовјећивање
држављанских института.
С обзиром на чињеницу да држављанско право крајем XX и почетком XXI
вијека добија на значају, не само од стране националних законодаваца и то широм
свијета, него постаје све актуелнија проблематика и у расправама најзначајнијих
међународних и евроатлантских организација, то је аутор дисертацију, један од
фокуса свог елаборирања, управо усмјерио на (међународно) држављанско право
у контексту појединих одредаба међународних конвенција и декларација, као и на
проблематику држављанства Европске уније, која због специфичности Европске
уније као sui generis правне (наднационалне) организације није остала имуна на
одређена питања и нејасноће, а о чему ће бити ријечи у овом раду.
Abstract (en)
The thesis has an aim to elaborate on the topic of administrative and legal aspect
for citizenship issues in Serbia, Croatia and Bosnia and Herzegovina (with reference to
other ex-Yu republics). It starts from regulations, which regulated citizenship law in the
countries indirectly and directly, which later formed Kingdom of Yugoslavia (period
before 1st December 1918) till citizenship regulations of countries, which were now
formed by disintegration. Considering that and appreciating immeasurablе significance
of administrative and judicial control of government in general, the author will pay
special attention to analysis of administrative and judicial control of bodies in
citizenship procedures in the Republic of Serbia, Republic of Croatia and Bosnia and
Herzegovina. Also, for its needs he will present the chosen legal opinions both of
regular and constitutional courts in citizenship field, in order to enable author to
approach formation of concrete normative suggestions in the end for improvement of
citizenship law in the Republic of Serbia, Republic of Croatia and Bosnia and
Herzegovina (de lege ferenda).
In that regard, and for more qualitative elaboration on the mentioned topic, the
author will, prior to analysis of concrete citizenship regulations and administrative and
judicial citizenship practice, perform previously legal-terminological determination and
division between citizenship law and general citizenship institutes. He will start from
definition of legal nature of citizenship relation, then characteristics and objects of it,
citizenship participants, all up to the notion of law of citizenship and definition of
notion and type of citizenship conflict. This previous legal-terminological determination
has special significance for the subject of main elaboration in this thesis. Considering it
is about issues, which every year become more significant and which were not
appropriately the subject of interest for legal dogmatism and practice (at least when it
7
comes to international citizenship law and process citizenship law), which for the
consequence had unjustified intervention or identification of citizenship institutes.
Considering the fact that in XX century citizenship law is becoming more
important, not only by national legislators worldwide, but also citizenship law becomes
more timely issue in discussions of the most important international and Euro-Atlantic
organisations, so the author’s thesis, one of his elaboration focuses, directed exactly
towards (international) citizenship law in the context of certain provisions of
international conventions and declarations, as well as issues of citizenship in the
European Union, which for European Union’s specialty, as sui generis legal (subnational) оrganisation, did not stay immune to certain questions and obscurities, which
will be mentioned in this piece of work.
Authors Key words
држављанство, материјално држављанско право,
формално држављанско право, управно право, управни спор
Authors Key words
citizenship, material citizenship law, formal citizenship law,
administrative law, administrative dispute
Classification
UDK=341.636(043.3)
Coverage
398 листова
Type
Tekst
Abstract (sr)
Докторска дисертација има за предмет елаборирање на тему
управноправног аспекта држављанске проблематике у Србији, Хрватској и у
Босни и Херцеговини (с освртом и на друге бивше југословенске републике),
почев од прописа који су на непосредан или посредан начин регулисали
држављанско право у земљама које су се касније ујединиле у Краљевину Срба,
Хрвата и Словенаца (период прије 1.12.1918. године) па све до важећих
држављанских прописа земаља које су настале распадом Социјалистичке
Федеративне Републике Југославије. С тим у вези, а цијенећи немјерљив значај
управносудске контроле органа управе уопштено, аутор ће посебну пажњу
усмјерити на анализу управносудске контроле органа у држављанским
поступцима у Републици Србији, Републици Хрватској и у Босни и Херцеговини,
за које потребе ће изложити одабране правне ставове, како редовних (управних),
тако и уставних судова у држављанској области, да би на крају приступио
формирању конкретних нормативних приједлога за унапређење држављанског
права у Републици Србији, Републици Хрватској и у Босни и Херцеговини (de
lege ferenda).
У том смислу, а ради квалитетнијег елаборирања на наведену тему, аутор
ће прије анализе конкретних држављанских прописа, те управносудске (и уставно
судске) држављанске праксе, извршити претходно правно–терминолошко
одређење и разграничење појма држављанског права од општих држављанских
института, почев од дефинисања правне природе држављанске везе, затим
карактеристика и предмета држављанске везе, држављанских учесника, па све до
појма права на држављанство, те дефиниције појма и врста сукоба држављанства.
Овакво претходно правно–терминолошко одређење је од посебног значаја за
предмет главног елаборирања у овој дисертацији, с обзиром на то да се ради о
проблематици која, иако у савременом контексту постаје све значајнија, није била
5
у заслуженој мјери предмет интересовања правне догматике и праксе (бар када је
у питању међународно држављанско право и процесно држављанско право), а што
је за посљедицу имало неоправдано мијешање, или поистовјећивање
држављанских института.
С обзиром на чињеницу да држављанско право крајем XX и почетком XXI
вијека добија на значају, не само од стране националних законодаваца и то широм
свијета, него постаје све актуелнија проблематика и у расправама најзначајнијих
међународних и евроатлантских организација, то је аутор дисертацију, један од
фокуса свог елаборирања, управо усмјерио на (међународно) држављанско право
у контексту појединих одредаба међународних конвенција и декларација, као и на
проблематику држављанства Европске уније, која због специфичности Европске
уније као sui generis правне (наднационалне) организације није остала имуна на
одређена питања и нејасноће, а о чему ће бити ријечи у овом раду.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.