“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.
Export
Сретеновић, Ивана, 1981- 16280679
Ниво моторичког развоја код ученика са поремећајима у развоју
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Academic metadata
Doktorska disertacija
Univerzitet u Beogradu
Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
Other Theses Metadata
The level of motor development in children with developmental disorders.
[I. R. Sretenović]
333 листа
Специјална едукација и рехабилитација - Соматопедија / Special education and rehabilitation - Disabilities
Datum odbrane: 08.06.2019.
Nedović, Goran, 1967- 12745063 (mentor)
Rapaić, Dragan, 1958- 12512615 (član komisije)
Đoković, Sanja, 1964- 12654951 (član komisije)
Đorđević, Srboljub, 1959-11572839 (član komisije)
Циљ студије је анализа нивоа моторичког развоја код ученика са поремећајима у развоју. Oсновна претпоставка је да поремећаји у развоју детерминишу моторичке профиле деце школског узраста. Ученици са моторичким, сензорним и когнитивним поремећајима у развоју представљају модел за тестирање ове парадигме.
Узорак истраживања чини 315 испитаника, оба пола и то 90 ученика типичног, и 225 ученика атипичног развоја (ученици са моторичким, сензорним и когнитивним поремећајима у развоју). Прву групу чине испитаници од 7,0–7,11 година (Mdn = 7,7), другу испитаници од 10,0–10,11 година (Mdn = 10,6) и трећу испитаници од 15,0-15,11 година (Mdn = 15,4). Протокол за процену нивоа моторичког развоја састоји се из општег и посебног дела. Општи део Протокола садржи демографске податаке о испитаницима. Посебни део Протокола садржи тестове за утврђивање функционалних способности потребних за извођење моторичких задатака (Батерија проба за процену латерализованости екстремитета и чула, Педијатријска скала баланса и Систем класификације грубих моторичких функција) и тестове за процену моторичког развоја, односно ширoкoг спeктрa мoтoричких спoсoбнoсти, моторичких вештина и укупног моторичког композита (Тест опште моторичке способности – БОТ2). Ниво моторичког развоја анализиран је у односу на узраст, тип развоја и пол.
Резултати истраживања показују да је застој у моторичком развоју значајна карактеристика ученика са поремећајима у развоју. Моторички развој знатно испод просека за узраст евидентиран је код 84,44% испитаника са оштећењем вида, 46,67% испитаника са оштећењем слуха и 88,89% испитаника са умереном интелектуалном ометеношћу. Истовремено, резултати истраживања показују да моторички, сензорни и когнитивни дефицити доводе до измeна у развојној путaњи моторике. Код испитаника са
поремећајима у развоју моторичке способности се не развијају истим темпом и не достижу једнак максимум на истом узрасту. Карактеристична су различита постигнућа испитаника у односу на моторичке способности, моторичке вештине и укупан моторички композитни скор. Свака група има сопствену динамику моторичког развоја и својствене механизме компензације. Рaзликe у динaмици и квалитету моторичког развоја представљају знaчajaн извoр вaриjaбилнoсти у моторичком функционисању ученика у школи, те у односу на ова сазнања треба креирати програме њихове едукације и рехабилитације.
The aim of the study was to analyze the level of motor development in children with developmental disorders. The basic assumption was that developmental disorders determined the motor profile of school age children. Students with motor, sensory and cognitive developmental disorders represent a model for testing this paradigm.
The research sample consists of 315 participants, both sexes including 90 students of typical development and 225 students of atypical development (students with motor, sensory and cognitive disorders). The first group consists of students aged 7.0-7.11 years (Mdn = 7.7), the second group consists of students aged 10.0-10.11 years (Mdn = 10.6) and third group consists of students aged 15.0-15.11 years (Mdn = 15.4). The protocol for assessing the level of motor development consists of a general and special part. The general part of the Protocol contains demographic data about participants. The special part of the Protocol contains tests for determining the functional abilities necessary for carrying out motor tasks (Battery test for assessment lateralization of extremity and senses, Pediatric Balance Scale, The Gross Motor Function Classification System) and tests for the assessment of motor development or a wide range of motor abilities, motor skills and total motor composite (Test of Motor Proficiency - BOT2). The level of motor development was analyzed in relation to age, type of development and gender.
The results of the study show that the delay in the motor development is a significant characeristics of students with developmental disorders. Motor development well below the average for age was recorded in 84.44% of students with visual impairments, in 46.67% of students with hearing disability and in 88.89% of students with moderate intellectual disability. At the same time, the results of the study show that motor, sensory and cognitive deficits lead to changes in the path of motor development. In subjects with disabilities the development of
motor abilities do not develop at the same rate and do not reach the same maximum at the same age. Characteristically are different achievements of the subjects in relation to motor abilities, motor skills and total motor composite. Each group has its own dynamics of motor development and inherent compensation mechanisms. Differences in the dynamics and quality of motor development represent a significant source of variability in the motor function of students in the school, and the programs of their education and rehabilitation should be created in relation to these findings.
motor development, motor abilities, sensory disabilities, cognitive disorders, motor disabilities
159.922.76:376.1(043.3)
Serbian
51651087
Tekst
Циљ студије је анализа нивоа моторичког развоја код ученика са поремећајима у развоју. Oсновна претпоставка је да поремећаји у развоју детерминишу моторичке профиле деце школског узраста. Ученици са моторичким, сензорним и когнитивним поремећајима у развоју представљају модел за тестирање ове парадигме.
Узорак истраживања чини 315 испитаника, оба пола и то 90 ученика типичног, и 225 ученика атипичног развоја (ученици са моторичким, сензорним и когнитивним поремећајима у развоју). Прву групу чине испитаници од 7,0–7,11 година (Mdn = 7,7), другу испитаници од 10,0–10,11 година (Mdn = 10,6) и трећу испитаници од 15,0-15,11 година (Mdn = 15,4). Протокол за процену нивоа моторичког развоја састоји се из општег и посебног дела. Општи део Протокола садржи демографске податаке о испитаницима. Посебни део Протокола садржи тестове за утврђивање функционалних способности потребних за извођење моторичких задатака (Батерија проба за процену латерализованости екстремитета и чула, Педијатријска скала баланса и Систем класификације грубих моторичких функција) и тестове за процену моторичког развоја, односно ширoкoг спeктрa мoтoричких спoсoбнoсти, моторичких вештина и укупног моторичког композита (Тест опште моторичке способности – БОТ2). Ниво моторичког развоја анализиран је у односу на узраст, тип развоја и пол.
Резултати истраживања показују да је застој у моторичком развоју значајна карактеристика ученика са поремећајима у развоју. Моторички развој знатно испод просека за узраст евидентиран је код 84,44% испитаника са оштећењем вида, 46,67% испитаника са оштећењем слуха и 88,89% испитаника са умереном интелектуалном ометеношћу. Истовремено, резултати истраживања показују да моторички, сензорни и когнитивни дефицити доводе до измeна у развојној путaњи моторике. Код испитаника са
поремећајима у развоју моторичке способности се не развијају истим темпом и не достижу једнак максимум на истом узрасту. Карактеристична су различита постигнућа испитаника у односу на моторичке способности, моторичке вештине и укупан моторички композитни скор. Свака група има сопствену динамику моторичког развоја и својствене механизме компензације. Рaзликe у динaмици и квалитету моторичког развоја представљају знaчajaн извoр вaриjaбилнoсти у моторичком функционисању ученика у школи, те у односу на ова сазнања треба креирати програме њихове едукације и рехабилитације.
https://phaidrabg.bg.ac.rs/detail_object/o:20302?tab=0#mda
