“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Academic metadata
Doktorska disertacija
Društveno-humanističke nauke
Univerzitet u Beogradu
Filozofski fakultet
Other Theses Metadata
Russian graveyard complexes in Serbia in the 20th century
[М. В. Живановић]
457 листова
Историја - Општа савремена историја / History - General Contemporary History
У раду се кроз широк хронолошки оквир проучава један сегмент српско-руских односно југословенско-совјетских односа у периоду од 1914. до 1991. г. Руски гробни комплекси, под којима се подразумевају гробља, парцеле, гробнице, костурнице, споменици и надгробници настали током 20. века на територији данашње Србије, представљају добре илустрације динамике односа између две државе и два народа у претходном веку. На њиховом примеру праћени су (дис)континуитети на релацији Београд-Москва(Петроград) и истовремено је анализирана меморијална и комеморативна пракса, и култура сећања два идеолошки супротна режима – Краљевине Срба Хрвата и Словенаца/Краљевине Југославије и Демократске Федеративне Југославије/Федеративне Народне Републике Југославије/ Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Однос државе према комплексима руских војника, бранилаца Београда, бораца са Солунског фронта и аустроугарских заробљеника из Првог светског рата; руских емиграната; ратника из редова Црвене Армије погинулих током Другог светског рата и совјетских ратних ветерана настрадалих 1964. г. на Авали, био је у директној вези, међузависности од југословенске спољне политике, њених промена и заокрета, као и совјетско-југословенских међудржавних односа. Тај однос је могуће свести на бригу, упросторавање и материјализацију успомена на настрадале припаднике руског народа; индиферентност, односно нехај и заборав. Еволуција и борба сећања су пратиле промене на државном, спољнополитичком, плану и биле су у већој мери везане за периоде сарадње односно неслагања две земље. Међутим, слика односа према руским гробним комплексима није тако једнострана и једноставна – попут и самих српско-руских односно југословенско-совјетских односа. Иако је политика представљала најважнији фактор, постојао је и известан број других, које не би требало занемаривати.
Поред културе сећања, у средишту пажње дисертације је и танатополитика – употреба смрти, уопштено говорећи, Руса (с обзиром да су етнички Руси сачињавали око ¾ бораца Црвене Армије) у политичке сврхе. Њу је било могуће пратити преко
5
погребних ритуала и учешћа представника власти у њима који су на тај начин изражавали званични курс земље и њену идеологију.
Рад је претежно заснован на необјављеној грађи из српских и руских архива – Архива Југославије, Архива Србије, Војног архива, Дипломатског архива Министарства спољних послова, Државног архива Руске Федерације, Архива спољне политике Руске Федерације; затим на објављеним изворима, мемоарској грађи, периодици (српској и руској) и релевантној српској и страној литератури.
руски гробни комплекси, српско-руски односи, култура сећања, танатополитика, Први светски рат, Други светски рат, руска емиграција, Црвена Армија
Russian graveyard complexes, Serbian-Russian relations, culture of memory, thanatopolitics, World War I, World War II, Russian emigration, Red Army
726.8:930.85(=161.1)(497.11)"19"(043.3)
Serbian
530948503
Tekst
У раду се кроз широк хронолошки оквир проучава један сегмент српско-руских односно југословенско-совјетских односа у периоду од 1914. до 1991. г. Руски гробни комплекси, под којима се подразумевају гробља, парцеле, гробнице, костурнице, споменици и надгробници настали током 20. века на територији данашње Србије, представљају добре илустрације динамике односа између две државе и два народа у претходном веку. На њиховом примеру праћени су (дис)континуитети на релацији Београд-Москва(Петроград) и истовремено је анализирана меморијална и комеморативна пракса, и култура сећања два идеолошки супротна режима – Краљевине Срба Хрвата и Словенаца/Краљевине Југославије и Демократске Федеративне Југославије/Федеративне Народне Републике Југославије/ Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Однос државе према комплексима руских војника, бранилаца Београда, бораца са Солунског фронта и аустроугарских заробљеника из Првог светског рата; руских емиграната; ратника из редова Црвене Армије погинулих током Другог светског рата и совјетских ратних ветерана настрадалих 1964. г. на Авали, био је у директној вези, међузависности од југословенске спољне политике, њених промена и заокрета, као и совјетско-југословенских међудржавних односа. Тај однос је могуће свести на бригу, упросторавање и материјализацију успомена на настрадале припаднике руског народа; индиферентност, односно нехај и заборав. Еволуција и борба сећања су пратиле промене на државном, спољнополитичком, плану и биле су у већој мери везане за периоде сарадње односно неслагања две земље. Међутим, слика односа према руским гробним комплексима није тако једнострана и једноставна – попут и самих српско-руских односно југословенско-совјетских односа. Иако је политика представљала најважнији фактор, постојао је и известан број других, које не би требало занемаривати.
Поред културе сећања, у средишту пажње дисертације је и танатополитика – употреба смрти, уопштено говорећи, Руса (с обзиром да су етнички Руси сачињавали око ¾ бораца Црвене Армије) у политичке сврхе. Њу је било могуће пратити преко
5
погребних ритуала и учешћа представника власти у њима који су на тај начин изражавали званични курс земље и њену идеологију.
Рад је претежно заснован на необјављеној грађи из српских и руских архива – Архива Југославије, Архива Србије, Војног архива, Дипломатског архива Министарства спољних послова, Државног архива Руске Федерације, Архива спољне политике Руске Федерације; затим на објављеним изворима, мемоарској грађи, периодици (српској и руској) и релевантној српској и страној литератури.
https://phaidrabg.bg.ac.rs/detail_object/o:20496?tab=0#mda
