Title
Политичка улога министара војних Краљевине Србије од 1903. до 1914. године
Creator
Ivetić, Velimir J.
Copyright date
2013
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Датум одбране: 25.12.2013.
Other responsibilities
mentor
Trgovčević, Ljubinka, 1948-
član komisije
Hadžić, Miroslav, 1946-
član komisije
Bjelajac, Mile, 1955
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Fakultet političkih nauka
Alternative title
The political role of army ministers of the Kingdom of Serbia from 1903 to 1914.
Publisher
[В. Ј Иветић]
Format
PDF/A (646 listova)
description
Политичке науке - Политичка теорија, политичка историја и методологија
политичких наука / Political science - Political Theory, Political History and Methodology of Political Science
Abstract (sr)
Основни садржаји теме су надлежности министара војних у политичком
систему Краљевине Србије, у којем обиму су их извршавали и какви су резултати и
последице тога били. Морале су се изнети и друге њихове обавезе и радње које су
проистекле из политике Србије и новонасталих ситуација, њихова ангажовања на
реализацији истих, као и друге политичке активности. При томе су делимично
обухваћени сви државни субјекти Србије у сложеним заједничким подухватима у
вези војне политике, да би се што потпуније сагледалала улога министара војних,
која у историографији није довољно истражена.
Нормативно је било предвиђено да министар војни у име краља извршава
војну политику, те је био на челу "највише управне и административне војне власти
земље" (Министарства војног), руководио је војском и снабдевао је, и у име краља
командовао њом. Али, у Уставу Србије било је битних демократских одређења,
која су се остваривала и у пракси, те је било предвиђено да војском управља
држава, посебно законодавна власт, и да се поједине битне војне радње
предузимају после саслушања или одлуке Министарског савета, који је у пракси, са
јачањем парламентаризма, преузимао све већу извршну власт уставно или
неуставно. Зато је министар војни био само један од политичких субјеката који су
дефинисали и извршавали војну политику државе.
Цивилну контролу министра војног и војске вршили су Народна скупштина,
Министарство финансија, Главна контрола и Министарски савет. Штампа,
користећи се тадашњом слободом, писала је о скоро целокупном животу војске.
Како су делови војнополитичких одлука и радњи, као и код свих војски,
били тајни, посебно краљевих, тематски садржаји су морали бити што дубље
проучавани, са узимањем у обзир и бројних, наизглед, ситних детаља, и применити
скоро све основне методе истраживања а од оперативних највише квантитативна
анализа садржаја са опширним кодексом, да би се што боље сазнали стварни
интереси и циљеви, разликовале фиктивне од стварних радњи и др...
Abstract (en)
The main contents of this theme are compentences of army ministers in the
political system of the Kingdom of Serbia, the extent these compentences were exercised
and results and consequences of such compentances. The army ministers’ other duties
and activities which originated from the Serbian policy and new situations, their
engagement on the realization of such situations as well as other political activities had to
be presented, too. All government bodies of Serbia that were involved in complex joint
ventures related to military policy are partially covered herein in order to fully understand
the role of army ministers, the role not sufficiently researched in historiography.
According to the rules army minister exercised military affairs in the king’s name,
thus he was at the head of „supreme commanding and administrative military power of
the country“ (army ministry), governed the army, ensured supplies for it and exercised
command over it in the king’s name. However, the Constitution of Serbia comprised
important democratic designations, that were realized in practice. Thus it prescribed that
the army was governed by the state, especially by the legislative authorities and that
particular very important military actions were to be taken after hearing or decision of the
Ministerial Council, which was practically taking over growing executive power in both
constitutional and unconstitutional way with strengthening of parliamentarism.
Accordingly, the army minister was just one among other political bodies which defined
and exercised state military affairs.
Civil control of army minister and the army was exercised by the National
Assembly, Ministry of Finance, Chief Control and Ministerial Council. The press, using
liberty of that period, wrote about almost entire army life.
As segments of military and political decisions and actions, like with all other
armies, were secret, especially king’s ones, thematic contents had to be searched as
deeply as possible, taking into consideration numerous, seemingly, insignificant details,
and applying almost all elementary methods of research in additon to operational ones,
out of which quantitative analysis of contents with extensive codex was mostly used, for
the purpose of better understanding of actual interests and goals, making difference
between fictitious and actual actions, etc...
Authors Key words
Краљевина Србија, Мајски преврат, краљ Петар I
Карађорђевић, Народна скупштина, Министарски савет, војска, министри војни,
војна политика, балкански ратови, Албанска побуна
Authors Key words
Kingdom of Serbia, the May Overthrow, King Peter I
Karađorđević, the National Assembly, the Ministerial Council, the army, army ministers,
military affairs, the Balkan Wars, the Albanian Revolt
Classification
355.02(497.11)"1903/1914"(043.3)
Subject
354.61(497.11)"1903/1914"(043.3)
Coverage
1903-1914
Type
Tekst
Abstract (sr)
Основни садржаји теме су надлежности министара војних у политичком
систему Краљевине Србије, у којем обиму су их извршавали и какви су резултати и
последице тога били. Морале су се изнети и друге њихове обавезе и радње које су
проистекле из политике Србије и новонасталих ситуација, њихова ангажовања на
реализацији истих, као и друге политичке активности. При томе су делимично
обухваћени сви државни субјекти Србије у сложеним заједничким подухватима у
вези војне политике, да би се што потпуније сагледалала улога министара војних,
која у историографији није довољно истражена.
Нормативно је било предвиђено да министар војни у име краља извршава
војну политику, те је био на челу "највише управне и административне војне власти
земље" (Министарства војног), руководио је војском и снабдевао је, и у име краља
командовао њом. Али, у Уставу Србије било је битних демократских одређења,
која су се остваривала и у пракси, те је било предвиђено да војском управља
држава, посебно законодавна власт, и да се поједине битне војне радње
предузимају после саслушања или одлуке Министарског савета, који је у пракси, са
јачањем парламентаризма, преузимао све већу извршну власт уставно или
неуставно. Зато је министар војни био само један од политичких субјеката који су
дефинисали и извршавали војну политику државе.
Цивилну контролу министра војног и војске вршили су Народна скупштина,
Министарство финансија, Главна контрола и Министарски савет. Штампа,
користећи се тадашњом слободом, писала је о скоро целокупном животу војске.
Како су делови војнополитичких одлука и радњи, као и код свих војски,
били тајни, посебно краљевих, тематски садржаји су морали бити што дубље
проучавани, са узимањем у обзир и бројних, наизглед, ситних детаља, и применити
скоро све основне методе истраживања а од оперативних највише квантитативна
анализа садржаја са опширним кодексом, да би се што боље сазнали стварни
интереси и циљеви, разликовале фиктивне од стварних радњи и др...
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.