Title
Медитеран и љубав у делима Ивана В. Лалића, Јована Христића и Борислава Радовића
Creator
Ivanović, Dragica S., 1971-, 3587943
Copyright date
2019
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno 3.0 Srbija (CC BY-NC 3.0)
License description
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence. Ova licenca ne dozvoljava komercijalnu upotrebu dela. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 14.11.2019.
Other responsibilities
mentor
Delić, Jovan, 1949-, 12285543
član komisije
Mikić, Radivoje, 1950-, 12324199
član komisije
Stojanović, Dragan, 1945-, 12206183
član komisije
Petrović, Predrag Ž., 1975-, 12898151
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filološki fakultet
Alternative title
Mediterranea and love in the literary work of Ivan V. Lalić, Jovan Hristić and Borislav Radović
Средиземноморье и любовь в творчестве Ивана В. Лалича, Йована Христича и Борислава Радовича
Publisher
[Д. Ивановић]
Format
405 листова
description
Српска књижевност - Стваралачке поетике у српској књижевности друге половине
двадесетог века / Serbian literature - Poetics in Serbian literature in the second half of XX century
Abstract (sr)
У раду се полази од хипотезе да се Медитеран и љубав налазе у темељима
песништва „српских Аргонаута“, како називамо тројицу српских песника друге
послератне генерације: Ивана В. Лалића, Јована Христића и Борислава Радовића.
Подељен у две целине, рад најпре даје селективни књижевноисторијски оквир у
који смешта ова три песника. Селекција је у једној равни детерминисана
песничком традицијом наша три песника, док у другој равни трага за почецима
симболизма у српској књижевности, како би нашла потврду његовој
утемељености у српској поезији. Те две равни се једним делом подударају.
Следећи корак представља праћење експлицитних и имплицитних поетолошких
дискурса И. В. Лалића, Ј. Христића и Б. Радовића, са акцентом на иманентној
поетици ових песника, због чега се у више наврата упуштамо у подручје
аналитике. Тим поступком долазимо до закључка да поетике ова три песника
изражавају три наглашено индивидуална гласа, иако имају доста додирних тачака,
јер су у својој основи симболистичке.
Други део рада је посвећен Медитерану и љубави, како на тематској, тако и
на симболичкој равни. Кроз разне облике интертекстуалности које сусрећемо у
поезији „српских Аргонаута“ прати се однос према традицији, пре свега према
старогрчкој митологији. У раду смо се, углавном, ограничили на
интертекстуалност у делима Лалића, Христића и Радовића, која се додирује са
темом Медитерана. Посебна пажња је посвећена односу према митској грађи, који
је код сваког од наших песника различит. Лалић мит најпре превреднује, да би га
уградио у своју поезију, као њен стожер. Христић настоји да модернизацијом мит
приближи савременом човеку и дехуманизованом свету. Насупрот њима, Радовић
се упушта у детронизацију античког мита, залажући се за митологизацију
свакодневице.
Кроз сумирање поетичких погледа, у свом завршном делу, рад доноси расправу
о улози љубави, као теме или мотива, у поезији Лалића, Радовића и Христића, и
њену везу са Медитераном. Аналитичким поступком долазимо до закључка да
љубав није подједнако значајна за поезију ова три песника. Док у Лалићевој
поезији доминира, код Христића и Радовића њена улога је нешто сведенија.
Посебно је наглашено интересовање за прожимање теме љубави са Медитераном,
што пратимо у једној струји савременог песништва.
Abstract (en)
The hypothesis suggested in this paper implies that Mediterranea and love are
deeply rooted in the poetry of three „Serbian Argonauts“, the second generation poets
who wrote after the WWII: Ivan V. Lalić, Jovan Hristić and Borislav Radović. The
thesis is divided into two sections, each providing literary and historical framework
within which the three poets can be placed. At first level, the framework is determined
by the poetic tradition of the three poets, whereas at the second level it presents the
search for the beginning of symbolism in the Serbian literature, in order to prove the
presence of symbolism in the Serbian poetry. These two levels partly overlap. In
addition, the research presents the effort to follow the explicit and implicit poetic
discourses of I.V. Lalić, J. Hristić and B. Radović, with special emphasis on the
immanent poetics of the three poets, due to which the research will repeatedly enter into
the field of analytics. This leads to the conclusion that although they are all symbolistic
in essence, the poetics of the three poets express the three individual voices.
The second section of the thesis is dedicated to Mediterranea and love, both at its
thematic and symbolic level. The research provides an insight into relation towards
tradition, primarily towards ancient Greek mythology, through various forms of
intertextuality that are encountered in the poetry of the „Serbian Argonaouts“. The
paper mostly deals with the intertextuality in the literary works of Lalić, Hristić and
Radović which touches the theme of Mediterranea. The special emphasis is placed on
the relation towards the mythical. This relation is different in each of the poets. Lalić
overestimates the myth, in order to incorporate it as a central part of his poetry. Hristić
endeavours to modernize the myth and brings it closer to modern man and the
dehumanized world. As apposed to Lalić and Hristić, Radović embarks on dethroning
the myth, thus arguing for mythologization of daily life.
In the final section, through the overall analysis of the poetic views, the thesis brings
forth a discussion on the importance of love, as a theme or a motif, in the poetry of
Lalić, Radović and Hristić, and its relation towards the Mediterranea. Furthermore the
research leads to the conclusion that love is not equally significant in the poetry of the
three poets. While it dominates in the poetry of Lalić, the role of love is less emphasized
in the poetry of Hristić and Radović. The thesis puts special emphasis on the
intersection between the theme of love and Mediterranea, and analyses it as an aspect of
the contemporary poetry.
Authors Key words
Медитеран, љубав, море, симболизам, симбол, Византија, Александрија,
мит, поетика, интертекстуалност
Authors Key words
Mediterranea, love, sea, symbolism, symbol, Byzantium, Alexandria, myth,
poetics, intertextuality
Classification
821.163.41.09-1"19"(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
У раду се полази од хипотезе да се Медитеран и љубав налазе у темељима
песништва „српских Аргонаута“, како називамо тројицу српских песника друге
послератне генерације: Ивана В. Лалића, Јована Христића и Борислава Радовића.
Подељен у две целине, рад најпре даје селективни књижевноисторијски оквир у
који смешта ова три песника. Селекција је у једној равни детерминисана
песничком традицијом наша три песника, док у другој равни трага за почецима
симболизма у српској књижевности, како би нашла потврду његовој
утемељености у српској поезији. Те две равни се једним делом подударају.
Следећи корак представља праћење експлицитних и имплицитних поетолошких
дискурса И. В. Лалића, Ј. Христића и Б. Радовића, са акцентом на иманентној
поетици ових песника, због чега се у више наврата упуштамо у подручје
аналитике. Тим поступком долазимо до закључка да поетике ова три песника
изражавају три наглашено индивидуална гласа, иако имају доста додирних тачака,
јер су у својој основи симболистичке.
Други део рада је посвећен Медитерану и љубави, како на тематској, тако и
на симболичкој равни. Кроз разне облике интертекстуалности које сусрећемо у
поезији „српских Аргонаута“ прати се однос према традицији, пре свега према
старогрчкој митологији. У раду смо се, углавном, ограничили на
интертекстуалност у делима Лалића, Христића и Радовића, која се додирује са
темом Медитерана. Посебна пажња је посвећена односу према митској грађи, који
је код сваког од наших песника различит. Лалић мит најпре превреднује, да би га
уградио у своју поезију, као њен стожер. Христић настоји да модернизацијом мит
приближи савременом човеку и дехуманизованом свету. Насупрот њима, Радовић
се упушта у детронизацију античког мита, залажући се за митологизацију
свакодневице.
Кроз сумирање поетичких погледа, у свом завршном делу, рад доноси расправу
о улози љубави, као теме или мотива, у поезији Лалића, Радовића и Христића, и
њену везу са Медитераном. Аналитичким поступком долазимо до закључка да
љубав није подједнако значајна за поезију ова три песника. Док у Лалићевој
поезији доминира, код Христића и Радовића њена улога је нешто сведенија.
Посебно је наглашено интересовање за прожимање теме љубави са Медитераном,
што пратимо у једној струји савременог песништва.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.