Title
Улога политичких елита у процесу реконструкције националних идентитета: случај Босне и Херцеговине
Creator
Tepšić, Goran, 1985-, 34658919
Copyright date
2019
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 25.11.2019.
Other responsibilities
mentor
Nakarada, Radmila, 1950-, 13450599
član komisije
Turčalo, Sead, 1978-, 34660455
član komisije
Džuverović, Nemanja, 1981-, 13707623
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Fakultet političkih nauka
Alternative title
ǂThe ǂrole of political elites in the process of identity reconstruction: the case of Bosnia and Herzegovina
Publisher
[Г.Тепшић]
Format
382 листа
description
Политичке науке - Међународне студије / Political science (international relations)
Abstract (sr)
У дисертацији се полази од претпоставке да суштински различите
интерпретације рата (1992-1995) у послератној БиХ условљавају конструкцију
међусобно искључивих идентитета њених конститутивних народа. Тако
конструисани идентитети временом се структурализују, те постају
непропустљиви према неетничким политикама. С друге стране, етнополитике које
ова структурна селективност подстиче, повратно ојачавају доминантне
конструкције идентитета и репродукују постојеће односе моћи. Тако се политичка
криза и друштевни расцепи одржавају у целокупном послератном периоду, што
кандидује „дејтонску“ БиХ за случај сукоба дугог трајања.
Теоријски део дисертације обухвата расправу о теоријама људских потреба
и вези идентитета, као једне од кључних људских потреба, са политичким
елитама, њиховим политикама и стратегијама. Тиме се жели допринети
разумевању идентитета као политичког ресурса и инструмента политичког
владања, тј. управљања становништвом. У ту сврху користи се литература која
углавном припада међународним односима и студијама мира, пре свега радови
Џона Бартона и Едварда Азара. Методолошки приступ је интерпретативистички,
кључна метода је анализа дискурса, а јединица анализе је говорни чин, став
припадника трију етнополитичких елита у БиХ.
Емпиријски предмет анализе су дискурси и праксе бошњачке, српске и
хрвaтске политичке елите, односно њихови идентитетски садржаји, који се
првенствено тичу тема рата, жртве и државе. Предмет је просторно ограничен на
територију БиХ, али обухвата и изјаве представника Србије и Хрватске, док се у
временском смислу односи на период између 2012. и 2019. године.
Главни закључак дисертације је да интерпретације рата и међусобно
конституисани идентитети у послератној БиХ творе ситуацију познату као
„наставак рата другим средствима“, што претвара БиХ у сукоб дугог трајања. Но,
то не чини БиХ изузетком, већ делом међународних тенденција
Abstract (en)
The study starts with the general hypothesis that radically different
interpretations of the Bosnian War (1992-1995) in the post-war BiH determine the
construction of mutually exclusive identities of its constitutive peoples. After more than
two decades of post-war transition, these identities have acquired structural qualities,
including the one of strategic selectivity, which empowers ethnopolitics and
discriminates its alternatives, and vice versa, the ethnopolitics reproduce mutually
exclusive identities and the political order built on them. The described mechanism
maintains political crisis and ethnic divisions in the ‘Dayton’ BiH, and candidates this
state for a case of protracted social conflict.
The theoretical part of the study discusses the basic human needs theories, and
the correlation of identity, as one of the fundamental needs, and political elites, their
strategies and politics, in particular. The aim is to contribute to further understanding of
identity as a political resource and an instrument of political governance, or
governmentality. The discussion is primarily based on international relations and peace
studies literature, mostly works of John Burton and Edward Azar, among others. The
methodological approach of this study is interpretive; its primary method is the
discourse analysis, with the speaker/statement unit of study.
Discourses and practices of Bosniak, Serbian, and Croatian political elite,
mainly their identity-related content and narratives on War, victim, and state are the
subject of this study. The subject is limited to the territory of BiH, although it includes
statements of representatives of Serbia and Croatia, and refers to the period from 2012
to 2019.
The most important conclusion of the study is that interpretations of War and
mutually exclusive identities produce a political situation in BiH known as “the
continuation of war by other means”, or the protracted social conflict. Nevertheless, that
does not make BiH an exception, but a part of broader international trends
Authors Key words
БиХ, политичке елите, основне људске потребе, идентитет,
интерпретативизам, сукоб дугог трајања, изградња мира и државе, делатништво и
структура, рат, жртва, држава
Authors Key words
BiH, political elites, basic human needs, identity, interpretivism, protracted
social conflict, peacebuilding and statebuilding, agency and structure, war, victim, state
Classification
323.1:316.344.43(497.6)(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
У дисертацији се полази од претпоставке да суштински различите
интерпретације рата (1992-1995) у послератној БиХ условљавају конструкцију
међусобно искључивих идентитета њених конститутивних народа. Тако
конструисани идентитети временом се структурализују, те постају
непропустљиви према неетничким политикама. С друге стране, етнополитике које
ова структурна селективност подстиче, повратно ојачавају доминантне
конструкције идентитета и репродукују постојеће односе моћи. Тако се политичка
криза и друштевни расцепи одржавају у целокупном послератном периоду, што
кандидује „дејтонску“ БиХ за случај сукоба дугог трајања.
Теоријски део дисертације обухвата расправу о теоријама људских потреба
и вези идентитета, као једне од кључних људских потреба, са политичким
елитама, њиховим политикама и стратегијама. Тиме се жели допринети
разумевању идентитета као политичког ресурса и инструмента политичког
владања, тј. управљања становништвом. У ту сврху користи се литература која
углавном припада међународним односима и студијама мира, пре свега радови
Џона Бартона и Едварда Азара. Методолошки приступ је интерпретативистички,
кључна метода је анализа дискурса, а јединица анализе је говорни чин, став
припадника трију етнополитичких елита у БиХ.
Емпиријски предмет анализе су дискурси и праксе бошњачке, српске и
хрвaтске политичке елите, односно њихови идентитетски садржаји, који се
првенствено тичу тема рата, жртве и државе. Предмет је просторно ограничен на
територију БиХ, али обухвата и изјаве представника Србије и Хрватске, док се у
временском смислу односи на период између 2012. и 2019. године.
Главни закључак дисертације је да интерпретације рата и међусобно
конституисани идентитети у послератној БиХ творе ситуацију познату као
„наставак рата другим средствима“, што претвара БиХ у сукоб дугог трајања. Но,
то не чини БиХ изузетком, већ делом међународних тенденција
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.