Title
Најстарије зидно сликарство Богородичине цркве у Студеници и његова обнова у XVI веку
Creator
Živković, Miloš, 1984-, 12099175
Copyright date
2019
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 23.12.2019.
Other responsibilities
mentor
Marković, Miodrag, 1962-, 5800807
član komisije
Todić, Branislav, 1952-, 12387175
član komisije
Vojvodić, Dragan, 1959-, 12538215
član komisije
Pavlović-Breneselović, Dragana, 1955-, 12442983
član komisije
Miljković, Bojan, 1970-, 6366567
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filozofski fakultet
Alternative title
The oldest wall paintings of the church of the mother of god in the Studenica monastery and their renovation in 16th century
Publisher
[М. Живковић]
Format
647 листова
description
Историја уметности - Српска средњовековна уметност / History of art - Serbian mediaeval art
Abstract (sr)
Рад представља монографску студију зидног сликарства најстаријег дела
Богородичине цркве у Студеници. Реч је о два слоја фресака. Први је изведен 1208/1209, у
оквиру ктиторског подухвата великог жупана Стефана Првовенчаног, под надзором
његовог брата, студеничког архимандрита Саве. Млађе фреске настале су 1568. године, у
оквиру велике обнове црквених споменика на подручју обновљене Пећке патријаршије.
Израду фресака финансирао је студенички игуман Симеон са братијом.
У складу са конвенционалном структуром монографских студија, у раду се најпре
доноси преглед истраживања зидног сликарства Богородичине цркве. Потом су
размотрене историјске околности и хронологија оснивања манастира, односно његовог
осликавања.
Пажња је, затим, усмерена на главни проблем рада: истраживање програмских,
иконографских и стилских одлика живописа Богородичине цркве. Иако су у питању два
слоја фресака, хронолошки међусобно удаљена више три и по века, могуће их је у великој
мери разматрати обједињено. Такав приступ заснован је на околности да је оригинални
иконографски програм у XVI веку углавном поштован. Тематски реперотоар сликарства
Богородичине цркве представљен је систематски, у складу са хијерархијом у оквиру
сакралне топографије храма (купола и пандантифи, олтар, наос, вестибили, припрата).
При томе је подједнака пажња посвећена његовим типским обележјима, сагледаним у
контексту развоја сликаних програма, као и особеностима произашлим на основу
нарочитих захтева ктитора и манастирског управитеља (особености у погледу избора и
распореда појединих светитеља; ктиторска композиција итд). У поглављу о иконографији
најстаријих студеничких фресака размотрене су поједине особености јеванђељских сцена
(Благовести, Распеће), односно бројних појединачних фигура. Посебно значајан аспект
најстаријих студеничких фресака представљају њихове стилске одлике. Имајући у виду
време њиховог настанка (епоха после Четвртог крсташког рата), односно њихов висок квалитет, ликовне особености оригиналних зидних слика Богородичине цркве имају
велики значај за проучавање новог стилског израза византијског сликарства XIII века,
сажетог у синтагми „монументални стил“. Са свешћу о таквој важности студеничких
фресака, њихове стилске одлике сагледане су, у мери у којој је то било могуће, у широкој
перспективи византијског сликарства с краја XII и првих деценија XIII века. Најзад,
посебан напор уложен је у разматрање односа сликара из 1568, односно њихових
саветодаваца, према оригиналном иконографском програму. У посебном поглављу
сагледане су измене оригиналног тематског репертоара. Реч је, најпре, о представама
светитеља који нису могли бити приказани на најстаријим студеничким фрескама, као и о
променама иконографског устројства првобитних сцена (Велики празници, Страдања
Христова, Страшни суд).
Abstract (en)
The dissertation presents a monographic study of the wall paintings of the oldest part
of the Church of the Mother of God in Studenica monastery. Murals in question are preserved on
two different layers of frescoes. The first was executed 1208/1209, under the patronage of the
Grand Župan Stefan, and under the supervision of his brother, the archimandrite of Studenica,
Sava. Second layer of frescoes was created in 1568, within the large renovation of the church
monuments in the area of the renewed Patriarchate of Peć. The production of these frescoes was
financed by heigoumenos of Studenica, Simeon.
In accordance with the conventional structure of monographic studies, the dissertation
begins with a resume of the previous research of the wall paintings of the Church of the Mother
of God. Next chapter is devoted to the historical circumstances and chronology of the
establishment of the monastery and its wall paintings.
Attention is, then, focused on the main topic of our work: research of thematic program
and iconographic and stylistic features of the wall paintings of the Church of the Mother of God.
Although two layers of frescoes are chronologically separated for more than three and a half
centuries, they can be largely considered unified. Such an approach is based on the fact that the
original iconographic programme was largely respected in the 16th century. The iconogrphic
repertoire of the Church of the Virgin Mary was presented systematically, in accordance with the
hierarchy within the sacral topography of the temple (dome and pandantives, altar, naos,
vestibules, narthex). Equal attention is paid to its typical features, seen in the context of the
development of the painted programs of Byzantine churches, as well as to some of its special
features, arising from the specific requests of the ktetor and archimandrite Sava (selection and
arrangement of individual saints, the ktetorial composition, etc.). In the chapter devoted to the
iconography of the oldest frescoes Studenica, specific features of the Gospel scenes
(Annunciation, Crucifixion) and numerous individual figures are considered. A particularly significant aspect of the oldest frescoes of Studenica are their stylistic
features. Bearing in mind the time of their creation (that is, the time after the Fourth Crusade), as
well as their high aquality, the artistic features of the original wall paintings of the Church of the
Virgin have a great significance for studying the new stylistic expression of Byzantine painting
of the 13th century, summarized in the term "monumental style". With the awareness of such
importance of frescoes, their stylistic features were examined in the broad perspective of
Byzantine painting from the end of the 12th and the first decades of the 13th century. In the end,
a special effort was made to consider the relationship of the painters from 1568, and their
advisers, with the original iconographic program. In a separate chapter, changes made within the
original thematic repertoire were considered. The attention is focues on the figure of saints who
could not be shown on the oldest frescoes, as well as on the changes in the iconography of the
original scenes (Great Feasts, Passion Cycle, Last Judgement etc).
Authors Key words
манастир Студеница, XIII век, зидно сликарство, српска
средњовековна уметност, византијска уметност, тематски репертоар, иконографија, стил
Authors Key words
Studenica monastery, 13th century, wall paintings, Serbian medieval art, Byzantine
art, thematic repertoire, iconography, style
Classification
726:27-523.42(497.11)]:75.052(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Рад представља монографску студију зидног сликарства најстаријег дела
Богородичине цркве у Студеници. Реч је о два слоја фресака. Први је изведен 1208/1209, у
оквиру ктиторског подухвата великог жупана Стефана Првовенчаног, под надзором
његовог брата, студеничког архимандрита Саве. Млађе фреске настале су 1568. године, у
оквиру велике обнове црквених споменика на подручју обновљене Пећке патријаршије.
Израду фресака финансирао је студенички игуман Симеон са братијом.
У складу са конвенционалном структуром монографских студија, у раду се најпре
доноси преглед истраживања зидног сликарства Богородичине цркве. Потом су
размотрене историјске околности и хронологија оснивања манастира, односно његовог
осликавања.
Пажња је, затим, усмерена на главни проблем рада: истраживање програмских,
иконографских и стилских одлика живописа Богородичине цркве. Иако су у питању два
слоја фресака, хронолошки међусобно удаљена више три и по века, могуће их је у великој
мери разматрати обједињено. Такав приступ заснован је на околности да је оригинални
иконографски програм у XVI веку углавном поштован. Тематски реперотоар сликарства
Богородичине цркве представљен је систематски, у складу са хијерархијом у оквиру
сакралне топографије храма (купола и пандантифи, олтар, наос, вестибили, припрата).
При томе је подједнака пажња посвећена његовим типским обележјима, сагледаним у
контексту развоја сликаних програма, као и особеностима произашлим на основу
нарочитих захтева ктитора и манастирског управитеља (особености у погледу избора и
распореда појединих светитеља; ктиторска композиција итд). У поглављу о иконографији
најстаријих студеничких фресака размотрене су поједине особености јеванђељских сцена
(Благовести, Распеће), односно бројних појединачних фигура. Посебно значајан аспект
најстаријих студеничких фресака представљају њихове стилске одлике. Имајући у виду
време њиховог настанка (епоха после Четвртог крсташког рата), односно њихов висок квалитет, ликовне особености оригиналних зидних слика Богородичине цркве имају
велики значај за проучавање новог стилског израза византијског сликарства XIII века,
сажетог у синтагми „монументални стил“. Са свешћу о таквој важности студеничких
фресака, њихове стилске одлике сагледане су, у мери у којој је то било могуће, у широкој
перспективи византијског сликарства с краја XII и првих деценија XIII века. Најзад,
посебан напор уложен је у разматрање односа сликара из 1568, односно њихових
саветодаваца, према оригиналном иконографском програму. У посебном поглављу
сагледане су измене оригиналног тематског репертоара. Реч је, најпре, о представама
светитеља који нису могли бити приказани на најстаријим студеничким фрескама, као и о
променама иконографског устројства првобитних сцена (Велики празници, Страдања
Христова, Страшни суд).
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.