Title
Процес трансформације идентитета НАТО-а након хладног рата: НАТО као актер у решавању хуманитарних криза
Creator
Popović-Mančević, Marija, 1987-, 16005735
Copyright date
2020
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 09.07.2020.
Other responsibilities
mentor
Džuverović, Nemanja, 1981-, 13707623
član komisije
Džuverović, Nemanja, 1981-, 13707623
član komisije
Mijalković, Saša, 1978-, 13911911
član komisije
Ejdus, Filip, 1979-, 13707111
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Fakultet političkih nauka
Alternative title
ǂThe ǂprocess of NATO identity transformation after the Cold War: NATO actorness in humanitarian crises
Publisher
[М. Поповић]
Format
173 листа
description
Политичке науке - Међународне студије / Political science -
International Relations
Abstract (sr)
У потражи за постхладноратовским raison d'être, НАТО се окренуо новим изазовима безбедности и изградњи нових улога које су довеле до трансформације његовог идентитета. Како је постојећа литература углавном фокусирана на разлоге, правце и политичке последице те трансформације, ова дисертација за циљ има да објасни процес трансформације идентитета, и то кроз улогу актера у решавању хуманитарних криза. То се чини ослањањем на основна полазишта теорије идентитета улоге и Гофманове драматуршке акције. У дисертацији се тврди да процесом реинтерпретације значења и представа НАТО изграђује одређене праксе, а њихов континуитет чини да оне постану део идентитета ове организације. У процесу истраживања коришћене су две методе за прикупљање података: критичка анализа дискурса, како би се утврдило како дискурси стварају значења и представе, како утичу на друштвене праксе које из тога произилазе, а онда и дефиницију онога шта/ко неко јесте, као и метода студије случаја, како би се на примерима контекстуализовао процес уоквиривања хуманитарних операција и показали одрживост и континуитет уоквиривања кроз време. Резултати истраживања показали су да је НАТО учешће у решавању хуманитарних криза ставио у оквире својих најважнијих задатака, а то су управљање кризама и сарадња у безбедности; да је своје капацитете и процедуре прилагодио потребама решавања хуманитарних криза; да је учешће у решавању криза рационализовао позивањем на моралне, нормативне и разлоге солидарности који су у основи вредносног система НАТО-а. Резултати су показали и да је улога актера у решавању хуманитарних криза континуирана активност која је у функционалном и реторичком смислу обележила период од оснивања Евроатлантског координационог центра за одговор на катастрофе (1998) па до окончања операције у Либији 2011. године, и да је данас саставни део идентитета НАТО-а, заједно са улогом одбрамбеног актера
Abstract (en)
In quest of the post-Cold War raison d'être, NATO widened its field of interest to new security challenges and new roles causing profound identity transformation. Bearing in mind that the existing literature has predominantly focused on reasons, courses and political consequences of identity transformation this thesis seeks to explain the process of identity transformation based on the role of actor in humanitarian field. It does so by relying on insights from role identity theory and Goffman’s dramaturgical action. The thesis argues that NATO, by the process of reinterpretation of meanings and representatons, structures certain practices, and the continuity of their performance makes them an integral part of NATO identity. Research design includes critical discourse analysis, (in order to explain how discourses produce meanings and representations, how they influence social practices, and eventually how they influence the definition of who one is) and case studies (in order to contextualize the process of framing of humanitarian operations, and show sustainability and continuity of framing efforts over time in specific NATO operations). The results of the research show that NATO has identified humanitarian operations as part of its strategic tasks; it further has adapted its capacities and procedures in order to respond the needs of humanitarian crises demands; and finally, NATO legitimized its actorness in humanitarian operations by invoking moral, normative and the reasons of solidarity. The results also show that actorness in resolving humanitarian crises is NATO's continuous activity that marked, functionally and rhetorically, the period between the establishment of the Euro-Atlantic Disaster Response Coordination Center (1998) and the end of the operation in Libya in 2011, which makes it now integral part of NATO's identity, along with its defense role identity
Authors Key words
Хладни рат, НАТО, трансформација идентитета, теорија идентитета улоге, драматуршка акција, уоквиривање, хуманитарне кризе, хуманитарне операције, хуманитарна асистенција, хуманитарна помоћ
Authors Key words
Cold War, NATO, identity transformation, role identity theory, dramaturgical action, framing, humanitarian crises, humanitarian operations, humanitarian assistance, humanitarian aid
Classification
327.51 NATO(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
У потражи за постхладноратовским raison d'être, НАТО се окренуо новим изазовима безбедности и изградњи нових улога које су довеле до трансформације његовог идентитета. Како је постојећа литература углавном фокусирана на разлоге, правце и политичке последице те трансформације, ова дисертација за циљ има да објасни процес трансформације идентитета, и то кроз улогу актера у решавању хуманитарних криза. То се чини ослањањем на основна полазишта теорије идентитета улоге и Гофманове драматуршке акције. У дисертацији се тврди да процесом реинтерпретације значења и представа НАТО изграђује одређене праксе, а њихов континуитет чини да оне постану део идентитета ове организације. У процесу истраживања коришћене су две методе за прикупљање података: критичка анализа дискурса, како би се утврдило како дискурси стварају значења и представе, како утичу на друштвене праксе које из тога произилазе, а онда и дефиницију онога шта/ко неко јесте, као и метода студије случаја, како би се на примерима контекстуализовао процес уоквиривања хуманитарних операција и показали одрживост и континуитет уоквиривања кроз време. Резултати истраживања показали су да је НАТО учешће у решавању хуманитарних криза ставио у оквире својих најважнијих задатака, а то су управљање кризама и сарадња у безбедности; да је своје капацитете и процедуре прилагодио потребама решавања хуманитарних криза; да је учешће у решавању криза рационализовао позивањем на моралне, нормативне и разлоге солидарности који су у основи вредносног система НАТО-а. Резултати су показали и да је улога актера у решавању хуманитарних криза континуирана активност која је у функционалном и реторичком смислу обележила период од оснивања Евроатлантског координационог центра за одговор на катастрофе (1998) па до окончања операције у Либији 2011. године, и да је данас саставни део идентитета НАТО-а, заједно са улогом одбрамбеног актера
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.