Title
Токсични и потенцијално токсични микроелементи као показатељи различитих извора загађења у земљишту
Creator
Poznanović Spahić, Maja, 1975-, 31681127
Copyright date
2020
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Deliti pod istim uslovima 3.0 Srbija (CC BY-NC-SA 3.0)
License description
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence i ako se prerada distribuira pod istom ili sličnom licencom. Ova licenca ne dozvoljava komercijalnu upotrebu dela i prerada. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 09.03.2020.
Other responsibilities
mentor
Manojlović, Dragan, 1961-, 12573287
mentor
Sakan, Sanja, 1974-, 8863079
član komisije
Roglić, Goran, 1964-, 12672871
član komisije
Popović, Aleksandar, 1971-, 14115687
član komisije
Nikić, Zoran, 1955-, 12441959
Academic Expertise
Prirodno-matematičke nauke
Academic Title
-
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Hemijski fakultet
Alternative title
Toxic and potencial toxic microelements as an indicator of different sources of the soils contamination
Publisher
[М. Познановић Спахић]
Format
215, [106] стр.
description
Хемија - Аналитичка хемија / Chemistry
- Analytical chemistry
Abstract (sr)
У оквиру ове дисертације дефинисана је метода за диференцијацију различитих извора
загађења токсичним и потенцијално токсичним елементима у земљишту. Применом
минералошких, хемијских и статистичких метода, препоручен је нови приступ у процени
порекла, врсте и степена контаминације елементима (Аs, B, Cd, Co, Cr, Cu, Ni, Pb, Zn, Mo,
V, Ba, Be, Sb и Hg), као и ризика од загађења и употребне вредности земљишта.
Комплексна метода, примењена у овом раду, обухватала је употребу референтних
вредности - максимално дозвољених садржаја (МДК) и фонских вредности (BG), податке
о просторној расподели и саставу геолошке подлоге на којој је формирано земљиште,
методу секвенцијалне екстракције и минералошку анализу узорака; употребу
коефицијената за процену степена мобилности и потенцијалног ризика од контаминације
животне средине токсичним микроелементима и статистичку анализу резултата добијених
секвенцијалном екстракцијом (АNOVA тест, Студентов t-тест, мултикомпонентну анализу
- РСА, кластерску анализу - СА).
Применом наведених метода је извршена процена степена контаминације, потенцијалног
ризика, као и био/геодоступности и порекла токсичних елемената у земљишту на простору
Срема, Средњег Баната и Бачке (Војводина, Србија). Земљиште које је испитивано у
оквиру ове дисертације се налази у близини индустријских објеката, аутопута, а значајно
се користи и у пољопривредној производњи.
Показано је да, на испитиваном подручју, антропогене активности имају значајан утицај
на повишен садржај Cr и Ni у земљишту. Уочен је највећи утицај цементаре, кожаре, а на
једном локалитету је показан и утицај непосредне близине аутопута на њихов садржај.
Пољопривредна производња није много утицала на контаминацију овим елементима, док
је показан утицај употребе фунгицида и стајњака на садржај Cu и Co. На садржај бакра
утицај има и непосредна близина аутопута, као и рударење у области Апузена и јужних
Карпата у оквиру индустријског комплекса у Румунији. Загађење из Румуније је утицало и
на садржај Mo, Hg, Pb, Zn и Sb у испитиваном земљишту. Извори олова и цинка су, још и
саобраћај, сагоревање фосилних горива, употреба агрохемије, ђубрива, као и хабање гуме
у саобраћају и њено складиштење. Арсен највећим делом потиче од сагоревања горива и
примене агрохемије, на појединим локалитетима. Кадмијум је елемент који се, на
одређеним локалитетима, обрадивог земљишта, испитиване области, јавља у повишеним
садржајима, услед употребе ђубрива, највероватније фосфатног типа. Други извори могу
бити саобраћај и то углавном као последица корозије банкина или сагоревања горива и
хабања гума. Жива са специфичним начином везивања, односно различитим јачинама веза
у адсорпционом комплексу земљишта, поред активности у урбаној средини и сагоревања
фосилних горива, може потицати од производње целулозе, као и из цементаре. Антимон
може потицати из саобраћаја, а додатно је и загађење из индустрије текстила, утицало на
повишен садржај овог елемента. Ванадијум, баријум и берилијум су елементи који су у
земљишту испитиваног подручја првенствено природног порекла (V је у асоцијацији са
Cr, Ni, Co и Fe, те се јавља у производима распадања ултрабазита; Ве је највероватније из
К-фелдспата, а Ва је везан у биотиту, фелдспатима и амфиболима и евентуално
карбонититу, као ђубриву).
Бор је елемент чији је садржај и расподела по локалитетима детаљно испитана у оквиру
ове дисертације...
Abstract (en)
The Dissertation presents a method for the differentiation of various sources of pollution by toxic
and potentially toxic elements within the soil. By applying the mineralogical, chemical and
statistical methods, the thesis yields a new approach in the characterization of the source, risk,
and degree of pollution affecting the soil.
The complex method presented in this study includes the reference values (the maximum
allowed concentrations-MAC and background values (BG); spatial distribution and content of
the underlying geological data (bedrock underneath the soil layer); sequential extraction and
mineralogical analyses; the application of the coefficients for the assessment of the elements
mobility levels and potential environmental contamination risk. Additionally, includes statistical
analyses of the results, derived by the sequential extraction (ANOVA-test, Student t-test,
Multicomponent Analysis – RCA, Cluster analysis – CA). These methods characterize the
evaluation of the contamination level, potential pollution risk, and the bio- and geo-availability
and the origin of toxic elements in soil distributed in Srem, Central Banat, and Bačka
(Vojvodina, Serbia).The examined soil is located near industrial facilities, highway, and has a
significant role in agriculture.
The results suggest that soils within the investigated area have a significant impact on the
increased content of Cr and Ni. The highest impact is registered near the cement, leather factory,
whereas in the particular samples illustrates the effect of the immediate highway vicinity.
Agricultural production has no significant impact on the aforementioned elevated content.
However, the study exhibits that the impact of the use of fungicide and manure effects
encreasing of the Cu and Co content. The highway vicinity, mining activities in the Apuseni and
South Carpathian Mts. area (Romania), also affect the elevated content of Cu. Pollution sourced
from Romania affected increased contents of Mo, Hg, Pb, Zn and Sb, as well. The other sources
of Pb and Zn can be traffic, combustion of fossil fuels, use of agrochemicals, fertilizers,
including the wear of tires of vehicles in traffic (highway). The sources of higher As content
values can be fuel combustion and use of agrochemicals in certain localities. Cd contents is
elevated on certain locations in agricultural soil. The use of phosphate fertilizer, tire wears,
corrosion of highway bumpers are potential Cd sources. Hg with its distinctive bounding in the
soil is sourced by the activity in urban areas, combustion of fossil fuels, cellulose, and cement
production. Elevated Sb originates from the traffic, local textile industry. V, Ba and Be in the
soil are those of natural geogenic origin (V is associated with Cr, Ni, Co and Fe within the
production of the weathering of ultrabasic rocks; Be originates from K-feldspar, Ba is bounded
in biotite, feldspars and carbonatites as fertilizers)
B is an element meticulously examined within this dissertation study (content and locality
distribution). This element is enriched within the surface of most layers and has no regular
spatial distribution pattern within the investigated area...
Authors Key words
токсични микроелементи, бор, степен контаминације, биодоступност,
степен еколошког ризика, земљиште, Војводина
Authors Key words
toxic microelements, Boron, contamination level, bioavailability, ecological risk,
soil, Vojvodina
Classification
543:504.5(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
У оквиру ове дисертације дефинисана је метода за диференцијацију различитих извора
загађења токсичним и потенцијално токсичним елементима у земљишту. Применом
минералошких, хемијских и статистичких метода, препоручен је нови приступ у процени
порекла, врсте и степена контаминације елементима (Аs, B, Cd, Co, Cr, Cu, Ni, Pb, Zn, Mo,
V, Ba, Be, Sb и Hg), као и ризика од загађења и употребне вредности земљишта.
Комплексна метода, примењена у овом раду, обухватала је употребу референтних
вредности - максимално дозвољених садржаја (МДК) и фонских вредности (BG), податке
о просторној расподели и саставу геолошке подлоге на којој је формирано земљиште,
методу секвенцијалне екстракције и минералошку анализу узорака; употребу
коефицијената за процену степена мобилности и потенцијалног ризика од контаминације
животне средине токсичним микроелементима и статистичку анализу резултата добијених
секвенцијалном екстракцијом (АNOVA тест, Студентов t-тест, мултикомпонентну анализу
- РСА, кластерску анализу - СА).
Применом наведених метода је извршена процена степена контаминације, потенцијалног
ризика, као и био/геодоступности и порекла токсичних елемената у земљишту на простору
Срема, Средњег Баната и Бачке (Војводина, Србија). Земљиште које је испитивано у
оквиру ове дисертације се налази у близини индустријских објеката, аутопута, а значајно
се користи и у пољопривредној производњи.
Показано је да, на испитиваном подручју, антропогене активности имају значајан утицај
на повишен садржај Cr и Ni у земљишту. Уочен је највећи утицај цементаре, кожаре, а на
једном локалитету је показан и утицај непосредне близине аутопута на њихов садржај.
Пољопривредна производња није много утицала на контаминацију овим елементима, док
је показан утицај употребе фунгицида и стајњака на садржај Cu и Co. На садржај бакра
утицај има и непосредна близина аутопута, као и рударење у области Апузена и јужних
Карпата у оквиру индустријског комплекса у Румунији. Загађење из Румуније је утицало и
на садржај Mo, Hg, Pb, Zn и Sb у испитиваном земљишту. Извори олова и цинка су, још и
саобраћај, сагоревање фосилних горива, употреба агрохемије, ђубрива, као и хабање гуме
у саобраћају и њено складиштење. Арсен највећим делом потиче од сагоревања горива и
примене агрохемије, на појединим локалитетима. Кадмијум је елемент који се, на
одређеним локалитетима, обрадивог земљишта, испитиване области, јавља у повишеним
садржајима, услед употребе ђубрива, највероватније фосфатног типа. Други извори могу
бити саобраћај и то углавном као последица корозије банкина или сагоревања горива и
хабања гума. Жива са специфичним начином везивања, односно различитим јачинама веза
у адсорпционом комплексу земљишта, поред активности у урбаној средини и сагоревања
фосилних горива, може потицати од производње целулозе, као и из цементаре. Антимон
може потицати из саобраћаја, а додатно је и загађење из индустрије текстила, утицало на
повишен садржај овог елемента. Ванадијум, баријум и берилијум су елементи који су у
земљишту испитиваног подручја првенствено природног порекла (V је у асоцијацији са
Cr, Ni, Co и Fe, те се јавља у производима распадања ултрабазита; Ве је највероватније из
К-фелдспата, а Ва је везан у биотиту, фелдспатима и амфиболима и евентуално
карбонититу, као ђубриву).
Бор је елемент чији је садржај и расподела по локалитетима детаљно испитана у оквиру
ове дисертације...
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.