Title
Југословенски социјалистички феминизам у односу на савремене теорије настале у пресјеку питања класе и народа
Creator
Bobičić, Nađa, 1988-, 29605223
Copyright date
2020
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 30.09.2020.
Other responsibilities
mentor
Duhaček, Gordana Daša, 1951-, 13453159
član komisije
Pavlović, Vukašin, 1943-, 13443943
član komisije
Sekulić, Nada, 1962-, 12607847
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Fakultet političkih nauka
Alternative title
Yugoslav socialist feminism in relation to contemporary theories that emerged at the intersection of gender and class issues
Publisher
[Н. Бобичић]
Format
187 листова
description
Политичке науке - Културолошке науке и комуникологија / Political Science - Cultural and Communication Studies
Abstract (sr)
Развој југословенског социјалистичког феминизма, у периоду од 1975. до 1990, из угла савремених теорија насталих на пресјеку анализа рода и класе, тема је ове докторске дисертације. Како би се одредило мјесто југословенског социјалистичког феминизма у љевичарској феминистичкој историји, прати се историја динамичног осноса покретâ за женску и радничку еманципацију од краја деветнаестог вијека, преко љевичарских феминистичких струја тзв. другог таласа, до савремених тенденција.
Упоредном методом, интерпретирају се опуси Виде Томшич, Блаженке Деспот и Наде Лер-Софронић, према три критеријума: како ове ауторке реинтерпретирају класике марксизма; како објашњавају однос појмова класе и рода; и какав став имају према тзв. женском питању у оквиру радничког покрета, односно према феминистичким организацијама. На основу тога, у раду се препознају два оригинална југословенска љевичарска феминистичка приступа: самоуправни приступ женском питању, који настаје у традицији класичног марксизма, повезујући је са теоријом самоуправљања, и југословенски социјалистички феминизам, који критички приступа класичном канону, те премрежава и надграђује друготаласне лијеве приступе са теоријом и праксом самоуправљања.
Проучавање овог корпуса текстова не задржава се само на интерпретацији прошлости, већ поставља питања од кључног значаја и за савремени тренутак, која се тичу могућности савезништва између феминизма и марксизма, као и других прогресивних покрета. Такође, успоставља се, током деведесетих година прошлог и прве деценије овог вијека накратко прекинут, континуитет са љевичарском феминистичком традицијом у регионалним оквирима, чиме се интервенише у поље југословенске историје теоријске мисли и феминизма и марксизма
Abstract (en)
The subject of this PhD thesis is the development of Yugoslav socialist feminism between 1975 and 1990, from the point of view of contemporary theories that emerged at the intersection of gender and class analysis. In order to delineate the position of Yugoslav socialist feminism in the history of leftist feminisms, we trace the dynamic relationship of women's and workers' liberation movements from the end of the 19th century, via so-called second-wave leftist feminist currents, to the modern tendencies.
In particular, the thesis provides a comparative interpretation of the works by Vida Tomšič, Blaženka Despot and Nada Ler-Sofronić, according to these three criteria: how do these authors reinterpret the classics of Marxism; how do they explain the relationship of the concepts of class and gender; and what was their opinion on the so-called women's question within the workers' movement, that is, on feminist organizations. Based on this, we identify two original Yugoslav leftist approaches to feminism: the socialist self-management approach to the women's question, which emerged from the tradition of classical Marxism, linking it with the Yugoslav self-management theory, and the Yugoslav socialist feminism, which critically approaches the classical cannon, intersects and develops further on the second-wave leftist approaches in relation to the theory and practice of socialist self-management.
In addition, the study of this corpus goes beyond mere interpretation of the past. It also addresses important questions for the present moment, regarding the possibilities of forging alliances between feminism and Marxism, as well as the other progressive movements. By doing so, we aim at re-establishing a continuity with the leftist feminist tradition in the region, a contiuity that was briefly interrupted during the 1990s and 2000s, and thus, at intervening into the history of Yugoslav thought on feminism and Marxism alike
Authors Key words
југословенски социјалистички феминизам, женско питање, феминизам, класични марксизам, самоуправљање, СФРЈ, историја феминизма
Authors Key words
Yugoslav socialist feminism, the women's question, feminism, classical Marxism, socialist self-management, SFR Yugoslavia, history of feminism
Classification
141.72:316.323.72(497.1)"1975/1990"(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Развој југословенског социјалистичког феминизма, у периоду од 1975. до 1990, из угла савремених теорија насталих на пресјеку анализа рода и класе, тема је ове докторске дисертације. Како би се одредило мјесто југословенског социјалистичког феминизма у љевичарској феминистичкој историји, прати се историја динамичног осноса покретâ за женску и радничку еманципацију од краја деветнаестог вијека, преко љевичарских феминистичких струја тзв. другог таласа, до савремених тенденција.
Упоредном методом, интерпретирају се опуси Виде Томшич, Блаженке Деспот и Наде Лер-Софронић, према три критеријума: како ове ауторке реинтерпретирају класике марксизма; како објашњавају однос појмова класе и рода; и какав став имају према тзв. женском питању у оквиру радничког покрета, односно према феминистичким организацијама. На основу тога, у раду се препознају два оригинална југословенска љевичарска феминистичка приступа: самоуправни приступ женском питању, који настаје у традицији класичног марксизма, повезујући је са теоријом самоуправљања, и југословенски социјалистички феминизам, који критички приступа класичном канону, те премрежава и надграђује друготаласне лијеве приступе са теоријом и праксом самоуправљања.
Проучавање овог корпуса текстова не задржава се само на интерпретацији прошлости, већ поставља питања од кључног значаја и за савремени тренутак, која се тичу могућности савезништва између феминизма и марксизма, као и других прогресивних покрета. Такође, успоставља се, током деведесетих година прошлог и прве деценије овог вијека накратко прекинут, континуитет са љевичарском феминистичком традицијом у регионалним оквирима, чиме се интервенише у поље југословенске историје теоријске мисли и феминизма и марксизма
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.