Title
Положај узбуњивача у кривичном поступку
Creator
Martić, Mirjana N., 1984-, 59828745
Copyright date
2020
Object Links
Select license
Autorstvo 3.0 Srbija (CC BY 3.0)
License description
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence, čak i u komercijalne svrhe. Ovo je najslobodnija od svih licenci. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 21.10.2020.
Other responsibilities
mentor
Škulić, Milan, 1968-, 12772455
član komisije
Vuković, Igor, 1973-, 12869479
član komisije
Ristivojević, Branislav, 1972-, 8680039
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Pravni fakultet
Group
Katedra za krivično pravo
Alternative title
Whistleblowers' standing in criminal proceedings
Publisher
[М. Н. Мартић]
Format
335 стр.
description
Društvene nauke / Krivično pravo
Social sciences / criminal law
Abstract (sr)
Заштита узбуњивача је добила на значају након светски познатих случајева који су допринели да се она прошири из својих темеља радног права на кривично право. Како би истражили овај феномен, спровели смо систематичну анализу са циљем да се утврди положај узбуњивача у кривичном материјалном и процесном праву Србије. Резултати истраживања су потврдили главну хипотезу да српско кривично законодавство може да пружи адекватну заштиту узбуњивача од одмазде, уз евентуална унапређења, као и одговарајућу примену појединих института у пракси.
Истраживање је спроведено у три дела. У првом делу смо утврдили значење појма узбуњивач из теоријског и позитивно-правног аспекта у унутрашњем, компаративном и праву међународних организација, те изложили нашу диференцијалну дефиницију.
У другом делу спроведено је истраживање положаја узбуњивача у кривичном материјалном праву кроз студију кривичних дела којима се може заштити узбуњивач као пасивни субјект од одмазде и анализу најчешћих кривичних дела која се могу ставити на терет узбуњивачу. Оно је указало да увођење посебног кривичног дела којим се штити узбуњивач од одмазде, није нужно на овом ступњу. Са друге стране, сфера одговорности узбуњивача за кривично дело извршено у вези са узбуњивањем завређује пажњу законодавца с обзиром да постојећа решења имају у појединим случајевима ограничен домашај.
У трећем делу смо спровели анализу положаја узбуњивача у кривичном поступку. Резултати су показали да узбуњивач може бити значајан „процесни ресурс“ за откривање и доказивање кривичних дела која могу бити предмет узбуњивања. Из аспекта узбуњивача као окривљеног због кривичног дела учињеног у вези са узбуњивањем, подвукли бисмо да специфичност његовог положаја карактерише чињеница да евентуална осуда представља задирање у његово људско право на слободу изражавања.
Abstract (en)
The protection of whistleblowers gained importance after world-famous cases that contributed to its expansion from its foundations within labor law to criminal law. In order to investigate this phenomenon, we conducted a systematic analysis with the aim of determining the position of whistleblowers in the criminal substantive and procedural law of Serbia. The results of the research confirmed the main hypothesis that the Serbian criminal legislation can provide adequate protection of whistleblowers from retaliation, with potential room for improvements, as well as the appropriate application of certain institutes in practice.
The research was conducted in three parts. In the first part, we determined the meaning of the term whistleblower from the theoretical and positive-legal aspect in the national, comparative and law of international organizations, and presented our differential definition.
In the second part, the research of the whistleblower`s standing in criminal substantive law was conducted through the study of criminal offences that could shield the whistleblower from retaliation and the analysis of the most common crimes that whistleblowers can be charged with. The research indicated that the introduction of a special offense in odred to protect the whistleblowers from retaliation was not necessary at this stage. On the other hand, the scope of responsibility of whistleblowers for a crime committed in connection with whistleblowing deserves the attention of the legislator, given that the existing legal solutions have a limited application in some cases.
In the third part, we conducted an analysis of the position of whistleblowers in criminal proceedings. The results showed that the whistleblower can be a significant "procedural resource" for detecting and proving crimes revealed through whistleblowing. From the aspect of the whistleblower as a defendant for a crime committed in connection with the whistleblowing, we would underline that the distinction of his position is characterized by the fact that a possible conviction can constitute a violation of his human right to freedom of expression.
Authors Key words
узбуњивач, узбуњивање, заштита узбуњивача, кривични поступак, криминализација узбуњивача, узбуњивач као окривљени, слобода изражавања.
Authors Key words
whistleblower, whistleblowing, whistleblowers` protection, criminal proceedings, criminalization of whistleblowers, whistleblower as a defendant, freedom of speech.
Classification
UDK=343.1(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Заштита узбуњивача је добила на значају након светски познатих случајева који су допринели да се она прошири из својих темеља радног права на кривично право. Како би истражили овај феномен, спровели смо систематичну анализу са циљем да се утврди положај узбуњивача у кривичном материјалном и процесном праву Србије. Резултати истраживања су потврдили главну хипотезу да српско кривично законодавство може да пружи адекватну заштиту узбуњивача од одмазде, уз евентуална унапређења, као и одговарајућу примену појединих института у пракси.
Истраживање је спроведено у три дела. У првом делу смо утврдили значење појма узбуњивач из теоријског и позитивно-правног аспекта у унутрашњем, компаративном и праву међународних организација, те изложили нашу диференцијалну дефиницију.
У другом делу спроведено је истраживање положаја узбуњивача у кривичном материјалном праву кроз студију кривичних дела којима се може заштити узбуњивач као пасивни субјект од одмазде и анализу најчешћих кривичних дела која се могу ставити на терет узбуњивачу. Оно је указало да увођење посебног кривичног дела којим се штити узбуњивач од одмазде, није нужно на овом ступњу. Са друге стране, сфера одговорности узбуњивача за кривично дело извршено у вези са узбуњивањем завређује пажњу законодавца с обзиром да постојећа решења имају у појединим случајевима ограничен домашај.
У трећем делу смо спровели анализу положаја узбуњивача у кривичном поступку. Резултати су показали да узбуњивач може бити значајан „процесни ресурс“ за откривање и доказивање кривичних дела која могу бити предмет узбуњивања. Из аспекта узбуњивача као окривљеног због кривичног дела учињеног у вези са узбуњивањем, подвукли бисмо да специфичност његовог положаја карактерише чињеница да евентуална осуда представља задирање у његово људско право на слободу изражавања.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.