Title
Вредновање геопростора за потребе планирања фотонапонских електрана у Србији
Creator
Doljak, Dejan Lj., 1988-, 61255177
Copyright date
2020
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 25.08.2020.
Other responsibilities
mentor
Filipović, Dejan, 1968-, 13523303
član komisije
Luković, Jelena, 1979-, 5440103
član komisije
Protić, Dragutin, 1974-, 12882023
Academic Expertise
Prirodno-matematičke nauke
Academic Title
-
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Geografski fakultet
Alternative title
ǂThe ǂgeospatial evaluation for planning photovoltaic power plants in Serbia
Publisher
[Д. Љ. Дољак]
Format
195 листова
description
Геонауке – Географија - Просторно планирање / Geosciences – Geography Spatial planning
Abstract (sr)
Основни циљ докторске дисертације је да се утврди методологија за процену повољности
простора за изградњу фотонапонских електрана на земљи, на примеру две јединице локалне
самоуправе у Србији: Граду Врању и општини Кладово. Предложен модел заснива се на
примени географског информационог система и методе вишекритеријумске анализе. За
вредновање простора коришћене су три групе критеријума (климатске карактеристике,
животна средина и локација) и њима припадајућих 10 фактора (ирадијација, температура
ваздуха, нагиб и, експозиција терена, педолошки састав, удаљеност од површинских вода,
близина путева, електроенергетске инфраструктуре и места потрошње). Уз помоћ
критеријума за елиминацију из поступка вредновања изузети су терени са нагибом преко 32°,
заштићена природна и културна добра, изграђене површине, површинске воде, путеви,
железница, и електроенергетска инфарструктура са заштитним појасом, као и остале
нетравнате површине. За потребе истраживања направљен је модел просторне расподеле
ирадијације. На основу индекса просторне повољности одабране су експерименталне
парцеле за које је извршена процена техничког потенцијала за фотонапонску конверзију.
Резултати спроведеног вредновања представљени су у виду карата на којима су приказане
класе повољности простора за изградњу фотонапонских електрана. Други део дисертације
представља анкетно истраживање, које има за циљ да утврди информисаност стручњака и
шире јавности у вези коришћења обновљивих извора енергије, са посебним нагласком на
фотонапонске системе. Анализом досадашњих активности у Србији на пољу коришћења
ових система, као и на основу примера добре праксе у Кини, Немачкој и Словенији,
закључено је да би доношење различитих развојних програма и финансијских механизама,
који су усмерени на конкретне локације, омогућило боље перформансе фотонапонских
електрана уз минималне трошкове и утицај на животну средину.
Abstract (en)
The main goal of the doctoral dissertation is to determine a methodology for the assessment of
spatial suitability for the development of ground-mounted photovoltaic power plants, by the
example of two local self-government units in Serbia: the City of Vranje and the municipality of
Kladovo. The proposed model is based on the application of the geographical information system
and the multi-criteria analysis method. Three groups of criteria (climatic characteristics,
environment, and location) and 10 related factors (irradiation, air temperature, terrain slope and
aspect, pedological composition, distance from surface waters, and proximity to roads, electricity
infrastructure and places of consumption) were used to evaluate the spatial suitability. With the help
of the criteria for elimination, the terrain with a slope exceeding 32°, protected natural and cultural
assets, built-up areas, surface water, road, railway and electricity infrastructure with a protective
belt, as well as other non-grassed areas were excluded from the evaluation procedure. For the
purposes of the conducted research, a model of the spatial distribution of irradiation was developed.
On the basis of the spatial suitability index, experimental plots were selected to estimate technical
potential for photovoltaic conversion. The results of the evaluation are presented in the form of
maps that shows the spatial suitability classes for the construction of photovoltaic power plants. The
second part of the doctoral dissertation is survey research aimed at establishing the awareness of
experts and the public regarding the use of renewable energy sources, with particular emphasis on
photovoltaic systems. Based on the analysis of recent activities in Serbia in the field of using these
systems, as well as on good practices in China, Germany and Slovenia concluded that adopting
different development programs and site-specific financial mechanisms would enable better
performance photovoltaic power plants with minimal cost and environmental impact.
Authors Key words
соларна енергија, фотонапонске електране, географски информациони систем,
вишекритеријумска анализа, аналитички процес хијерархије, душтвена прихватљивост,
утицај на животну средину, Град Врање, општина Кладово, Србија
Authors Key words
solar energy, photovoltaic power plants, geographic information system, multi-criteria
analysis, analytical process of hierarchy, social acceptability, environmental impact, City of Vranje,
Kladovo municipality, Serbia.
Classification
71:620.4(497.11)(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Основни циљ докторске дисертације је да се утврди методологија за процену повољности
простора за изградњу фотонапонских електрана на земљи, на примеру две јединице локалне
самоуправе у Србији: Граду Врању и општини Кладово. Предложен модел заснива се на
примени географског информационог система и методе вишекритеријумске анализе. За
вредновање простора коришћене су три групе критеријума (климатске карактеристике,
животна средина и локација) и њима припадајућих 10 фактора (ирадијација, температура
ваздуха, нагиб и, експозиција терена, педолошки састав, удаљеност од површинских вода,
близина путева, електроенергетске инфраструктуре и места потрошње). Уз помоћ
критеријума за елиминацију из поступка вредновања изузети су терени са нагибом преко 32°,
заштићена природна и културна добра, изграђене површине, површинске воде, путеви,
железница, и електроенергетска инфарструктура са заштитним појасом, као и остале
нетравнате површине. За потребе истраживања направљен је модел просторне расподеле
ирадијације. На основу индекса просторне повољности одабране су експерименталне
парцеле за које је извршена процена техничког потенцијала за фотонапонску конверзију.
Резултати спроведеног вредновања представљени су у виду карата на којима су приказане
класе повољности простора за изградњу фотонапонских електрана. Други део дисертације
представља анкетно истраживање, које има за циљ да утврди информисаност стручњака и
шире јавности у вези коришћења обновљивих извора енергије, са посебним нагласком на
фотонапонске системе. Анализом досадашњих активности у Србији на пољу коришћења
ових система, као и на основу примера добре праксе у Кини, Немачкој и Словенији,
закључено је да би доношење различитих развојних програма и финансијских механизама,
који су усмерени на конкретне локације, омогућило боље перформансе фотонапонских
електрана уз минималне трошкове и утицај на животну средину.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.