Title
Гроф Николај Павлович Игњатијев и балканско питање: (1864-1875)
Creator
Nikolić, Maja, 1984-, 62359305
Copyright date
2020
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 22.12.2020.
Other responsibilities
mentor
Ković, Miloš, 1969-, 12781927
član komisije
Terzić, Slavenko, 1949-, 10026855
član komisije
Đurić, Đorđe, 1971-, 11670119
član komisije
Životić, Aleksandar, 1981-, 12124519
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filozofski fakultet
Alternative title
Count Nikolay Pavlovich Ignatyev and the Balkan question: (1864-1875)
Publisher
[М. Николић]
Format
365 листова
description
Историја - Модерна историја / History - Modern history
Abstract (sr)
У дисертацији је анализирана дипломатска активност Николаја Павловича Игњатијева, у преломним годинама развоја националног покрета код Срба, Бугара и Румуна, у намјери да се покаже степен утицаја једне личности и његових идеја на важне историјске догађаје и процесе. Хронолошки оквири дисертације обухватају првих десет година дипломатске мисије генерала Н. П. Игњатијева у Константинопољу (1864-1875), са неопходним освртом на раније године, почев од мисије војног аташеа у Лондону (1856), када је Игњатијев стекао прва знања о Источном питању, која ће, у вријеме руковођења Азијским департманом МИД-а (1861-1864), уобличити у сопствени програм источне политике. У Константинопољу (1864-1877), Игњатијев је настојао да неке од својих идеја примјени у дипломатској пракси.
Узимајући у обзир ширу слику руске политике на Балкану настојали смо да укажемо на разлике између званичног става руске владе и гледишта њеног амбасадора у Константинопољу, у односу према румунском питању (1864-1866), српском питању (1864-1868), грчком-бугарском црквеном спору (1864-1873), као и у периоду када је Русија на Балкану иступала као чланица Тројецарског савеза (1873). Као посљедица тих разлика, у раду су анализиране промјене Игњатијевљевог статуса у Министарству иностраних дјела, како би се утврдио стварни утицај његове дипломатије, која је, у неким фазама, чини се, била прецијењена код русофила, али и русофоба.
Abstract (en)
This dissertation analyses the diplomatic activity of Nikolay Pavlovich Ignatyev during the crucial years of the development of the national movements of Serbs, Bulgarians and Romanians, with the aim to demonstrate the degree of influence one person and his ideas can have on important historical events and processes in Balkan history. The chronological boundaries of the dissertation encompass the first ten (10) years of general Ignatyev’s diplomatic mission in Constantinople (1864 – 1875), with the necessary review of the earlier years, beginning with the mission of the military attaché in London (1856), during which N. P. Ignatyev gained his first knowledge of the “Eastern Question”, which he will, during the time of his management of the Asian department of the Ministry of Foreign Affairs (1864 – 1864) turn into his own political program in the East. In Constantinople (1864-1877), N. P. Ignatyev tried to put some of his ideas into practice.
Taking into consideration the wider picture of the Russian politics in the Balkans, we have tried to indicate the differences between the official position of the Russian government and the viewpoint of its ambassador in Constantinople, the differences in the relation toward the Romanian question (1864 – 1866), Serbian question (1864 – 1868), Graeco-Bulgarian ecclesiastical dispute (1864 – 1873), but also the differences during years in which Russia acted as a member of the League of the Three Emperors (1873). As a consequence of these differences, this work analyses the changes in Ignatyev’s status in the Ministry of Foreign Affairs in order to determine the actual influence of his diplomacy that was, during certain phases, overestimated amongst Russophiles as well as Russophobes.
Authors Key words
Игњатијев, Русија, Балкан, Порта, Источно питање, Егзархија, дипломатија
Authors Key words
Ignatiev, Russia, Balkans, Porta, Eastern Question, Exarchate, diplomacy
Classification
341.462.1:929 Ignat'ev N. P.(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
У дисертацији је анализирана дипломатска активност Николаја Павловича Игњатијева, у преломним годинама развоја националног покрета код Срба, Бугара и Румуна, у намјери да се покаже степен утицаја једне личности и његових идеја на важне историјске догађаје и процесе. Хронолошки оквири дисертације обухватају првих десет година дипломатске мисије генерала Н. П. Игњатијева у Константинопољу (1864-1875), са неопходним освртом на раније године, почев од мисије војног аташеа у Лондону (1856), када је Игњатијев стекао прва знања о Источном питању, која ће, у вријеме руковођења Азијским департманом МИД-а (1861-1864), уобличити у сопствени програм источне политике. У Константинопољу (1864-1877), Игњатијев је настојао да неке од својих идеја примјени у дипломатској пракси.
Узимајући у обзир ширу слику руске политике на Балкану настојали смо да укажемо на разлике између званичног става руске владе и гледишта њеног амбасадора у Константинопољу, у односу према румунском питању (1864-1866), српском питању (1864-1868), грчком-бугарском црквеном спору (1864-1873), као и у периоду када је Русија на Балкану иступала као чланица Тројецарског савеза (1873). Као посљедица тих разлика, у раду су анализиране промјене Игњатијевљевог статуса у Министарству иностраних дјела, како би се утврдио стварни утицај његове дипломатије, која је, у неким фазама, чини се, била прецијењена код русофила, али и русофоба.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.