Title
Јован Ристић: биографија државника
Creator
Radović, Danijel, 1989-, 33338727
Copyright date
2020
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno 3.0 Srbija (CC BY-NC 3.0)
License description
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence. Ova licenca ne dozvoljava komercijalnu upotrebu dela. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 07.12.2020.
Other responsibilities
mentor
Rajić, Suzana, 1973-, 12865383
član komisije
Ljušić, Radoš, 1949-, 12293223
član komisije
Milanović, Jasmina, 1963-, 6200935
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filozofski fakultet
Alternative title
Jovan Ristić: the biography of statesman
Publisher
[Д. Б. Радовић]
Format
355 листова
description
Историја - Историја српског народа у новом веку / History - Modern history of the Serbian people
Abstract (sr)
Тема рада је политичка биографија Јована Ристића. Јован Ристић је рођен
1829. године у Крагујевцу. Након завршене гимназије и Лицеја у Београду провео је четири
године на студијама у иностранству (1849‒1854). По повратку у Србију брзо је напредовао у
државној администрацији. Године 1861. именован је на место српског дипломатског
представника у Цариграду. На том важном положају је остао до 1867. године. Наредне године,
након убиства кнеза Михаила, изабран је за једног од намесника малолетном кнезу Милану
Обреновићу, те је ту функцију обављао до кнежевог пунолетства 1872. године. Положај
председника Владе и министра иностраних дела заузимао је 1873, у периоду од 1878‒1880, као и
1887. године. Ресор иностраних дела заузимао је и 1875, 1876‒1878 године. Након абдикације
Милана Обреновића 1889. именован је на положај намесника краљу Александру Обреновићу
коју је обављао до државног удара младог краља 1893. године. Јован Ристић је умро 4.
септембра 1899. године. Ристић је имао велику улогу у добијању шест утврђених градова 1867.
године. Био је један од кључних чинилаца у доношењу Устава од 1869. године. Његов
најважнији државнички допринос представља рад током периода Велике источне кризе, који је
крунисан на Берлинском конгресу 1878. године, којим је Србија добила државну независност и
територијално проширење. Иза себе је оставио и мнобројна писана дела, од којих су најважнија
она која обрађују спољну политику Србије у периоду од 1848. до 1878. године
Abstract (en)
The subject matter of the paper is the political biography of Jovan Ristić. Jovan
Ristić was born in 1829 in Kragujevac. After having completed high school and Lyceum in Belgrade,
he spent four years (1849‒1854) studying abroad. After returning to Serbia, he rapidly advanced in
state administration. In 1861, he was appointed as a diplomatic representative of Serbia in
Constantinople. He remained in this important position until 1867. The following year, after the
assassination of Prince Mihailo, he was elected as one of the regents of the Prince Milan Obrenović,
who was a minor at the time, and remained in this position until the Prince reached legal age in 1872.
He held the position of Prime Minister and Minister of Foreign Affairs in 1873, from 1878 until 1880,
as well as in 1887. He held office in the Department of Foreign Affairs 1875, 1876‒1878. After the
abdication of Milan Obrenović in 1889, he was appointed as regent to King Aleksandar Obrenović, a
position he held until the coup that overthrew the young king in 1893. Jovan Ristić died on September
4, 1899. Ristić played an important part in the gain of six fortified cities in 1867. He was one of the key
factors in the adoption of the 1869 Constitution. His most essential contribution to state affairs occurred
during the Great Eastern Crisis, culminating at the Congress of Berlin in 1878, when Serbia achieved
full independence and gained territories. He left a prolific literary legacy, the most notable of which
cover the foreign policy of Serbia from 1848 to 1878
Authors Key words
Јован Ристић, државник, Србија, Берлински конгрес, кнез/краљ Милан
Обреновић, Илија Гарашанин, Народно-либерална странка, либерализам, дипломатија
Authors Key words
Jovan Ristić, statesman, Serbia, Congress of Berlin, Prince/King Milan Obrenović,
Ilija Garašanin, National-Liberal Party, liberalism, diplomacy
Classification
32:929 Ristić J.(043.3)
94(497.11)"18"(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Тема рада је политичка биографија Јована Ристића. Јован Ристић је рођен
1829. године у Крагујевцу. Након завршене гимназије и Лицеја у Београду провео је четири
године на студијама у иностранству (1849‒1854). По повратку у Србију брзо је напредовао у
државној администрацији. Године 1861. именован је на место српског дипломатског
представника у Цариграду. На том важном положају је остао до 1867. године. Наредне године,
након убиства кнеза Михаила, изабран је за једног од намесника малолетном кнезу Милану
Обреновићу, те је ту функцију обављао до кнежевог пунолетства 1872. године. Положај
председника Владе и министра иностраних дела заузимао је 1873, у периоду од 1878‒1880, као и
1887. године. Ресор иностраних дела заузимао је и 1875, 1876‒1878 године. Након абдикације
Милана Обреновића 1889. именован је на положај намесника краљу Александру Обреновићу
коју је обављао до државног удара младог краља 1893. године. Јован Ристић је умро 4.
септембра 1899. године. Ристић је имао велику улогу у добијању шест утврђених градова 1867.
године. Био је један од кључних чинилаца у доношењу Устава од 1869. године. Његов
најважнији државнички допринос представља рад током периода Велике источне кризе, који је
крунисан на Берлинском конгресу 1878. године, којим је Србија добила државну независност и
територијално проширење. Иза себе је оставио и мнобројна писана дела, од којих су најважнија
она која обрађују спољну политику Србије у периоду од 1848. до 1878. године
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.