Title
Могућност примене аерофотограметрије у инвентури шума Војводине
Creator
Borota, Dragan, 1978-, 23277159
Copyright date
2018
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 08.03.2019.
Other responsibilities
mentor
Pantić, Damjan, 1963-, 12634983
član komisije
Medarević, Milan, 1951-, 12347495
član komisije
Janić, Milorad, 1958-, 17190247
član komisije
Aleksić, Predrag, 1954-, 20658279
Academic Expertise
Biotehnološke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Šumarski fakultet
Alternative title
Тhe possibilities for application of aerophotogrametry in forest inventory in Vojvоdina
Publisher
[Д. М. Борота]
Format
298,[9] листова
description
Шумарство - Дендрометрија / Forestry - Dendrometry
Abstract (sr)
Фотограметерија је метод и наука прикупљања и интерпретације информација о удаљеним објектима, површини или појави, који су прикупљени таквим врстама уређаја који нису у директним контакту са датим објектом, површином или појавом која се испитује. У шумарству Србије квантитативни и квалитативни подаци о шумском фонду су се добијали углавном применом терестричких метода прикупљања података. Позитивна искуства развијених земаља у примени аерофотограметрије говоре да се може применити за добијање информација и у шумарству. Резултати ових истраживања указују да се аерофотограметријa у знатној мери као дисциплина може користити у састојинској инвентури шума. У већини случајева, посебно код шума лужњака, разлике елемената одређених тестираним методама инвентуре су статистички значајне када су у питању структурни и производни елементи добијени аерофотограметријом и терестричком инвентуром шума. Због покривености крошњама стабала, чак и у засадима топола веће старости, информације о састојини и станишту не могу се поуздано одредити са снимка. Тачност у одређивању нумеричких елемената пре свега броја стабала указују да се код вештачки подигнутих састојина топола добијају тачне процене овог елемената. Код изданачких састојина багрема долази до потцењивања броја стабала и добија се мањи број у односу на број стабала добијен тоталним премером. Када су у питању засади топола и изданачке шуме багрема, повећањем интензитета премера на снимцима износи грешака и одступања у односу на потпуни премер би се смањили у прихватљиве оквире. Код вештачки подигнутих састојина храста лужњака број стабала је значајно потцењен. Узрок лежи у чињеници да су се на бази авио снимка успешно могла идентификовати стабала која се налазе у горњем спрату, док стабала осталих врста дрвећа која се налазе у доњем спрату нису видљива због склопљености крошњи стабала храста лужњака и немогућности њихове индентификације на авио снимку. Комбинацијом терестричке и инвентуре шума на бази авио снимака постигла би се већа тачност резултата у односу на тачност која се добија премером на снимку, и као компромисно решење за састојинску инвентуру шума у Републици Србији би била комбинована инвентура, која у себи спаја позитивна својства терестричке инвентуре и инвентуре на бази аероснимака,
Abstract (en)
Photogrammetry is a method and the science of collecting and integrating information about remote objects, a surface or a phenomenom that are collected by the types of devices that are not in direct contact with the given object, surface or phenomenon being examined. In Serbia, quantitative and qualitative data on the growing stock were obtained mainly by applying a terrestrial method of data collection. The positive experiences of developed countries in the application of aerophotogrammetry indicate that it can be used to obtain information in forestry as well. Results of these studies indicate that aerial photographs can be used to a considerable extent as a discipline in the inventory of forests. In most cases, especially in the case of common oak forests, the differences in the elements determined by the tested inventory methods are statistically significant when it comes to structural and production elements obtained by aerophotogrammetry and terrestrial forest inventory. Due to the coverage of tree canopies, even in older poplar plantations, information on stands and habitats cannot be reliably determined from the image. The accuracy in determining the numerical elements, primarily the number of trees, indicates that this element is accurately estimated in the artificially established poplar stands. The number of trees in the coppice black locust stands is underestimated and a smaller number is obtained in comparison to the number of trees obtained by total measurement. When it comes to poplar plantations and coppice black locust forests, the increase in the intensity of measurement on the aerial images would result in reduction of errors and deviations in relation to the total measurement to acceptable levels. In artificially established stands of common oak, the number of trees is significantly underestimated. The reason lies in the fact that trees in the upper storey can be successfully identified based on images, while trees of other species in the lower storey are not visible due to the closure of canopy of common oak trees and thus cannot be identified on the aerial images. A combination of terrestrial and inventory based on aerial images would result in higher accuracy of the results compared to the accuracy obtained by measurement on images, and a compromise solution for the forest inventory in the Republic of Serbia would be a combined inventory that couples the positive features of the terrestrial inventory and the inventory based on aerial images, thus providing both reliable and usable information obtained in a cost-effective manner
Authors Key words
аерофотограметријa, авио снимци, састојинска инвентура шума, тотални и делимични премер, фотоинтерпретација, утрошак времена и трошкови
Authors Key words
aerial photogrammetry, aerial images, stand inventory, total (full) and partial inventory, photointerpretation, time and cost
Classification
630*58:528.74(497.113)(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Фотограметерија је метод и наука прикупљања и интерпретације информација о удаљеним објектима, површини или појави, који су прикупљени таквим врстама уређаја који нису у директним контакту са датим објектом, површином или појавом која се испитује. У шумарству Србије квантитативни и квалитативни подаци о шумском фонду су се добијали углавном применом терестричких метода прикупљања података. Позитивна искуства развијених земаља у примени аерофотограметрије говоре да се може применити за добијање информација и у шумарству. Резултати ових истраживања указују да се аерофотограметријa у знатној мери као дисциплина може користити у састојинској инвентури шума. У већини случајева, посебно код шума лужњака, разлике елемената одређених тестираним методама инвентуре су статистички значајне када су у питању структурни и производни елементи добијени аерофотограметријом и терестричком инвентуром шума. Због покривености крошњама стабала, чак и у засадима топола веће старости, информације о састојини и станишту не могу се поуздано одредити са снимка. Тачност у одређивању нумеричких елемената пре свега броја стабала указују да се код вештачки подигнутих састојина топола добијају тачне процене овог елемената. Код изданачких састојина багрема долази до потцењивања броја стабала и добија се мањи број у односу на број стабала добијен тоталним премером. Када су у питању засади топола и изданачке шуме багрема, повећањем интензитета премера на снимцима износи грешака и одступања у односу на потпуни премер би се смањили у прихватљиве оквире. Код вештачки подигнутих састојина храста лужњака број стабала је значајно потцењен. Узрок лежи у чињеници да су се на бази авио снимка успешно могла идентификовати стабала која се налазе у горњем спрату, док стабала осталих врста дрвећа која се налазе у доњем спрату нису видљива због склопљености крошњи стабала храста лужњака и немогућности њихове индентификације на авио снимку. Комбинацијом терестричке и инвентуре шума на бази авио снимака постигла би се већа тачност резултата у односу на тачност која се добија премером на снимку, и као компромисно решење за састојинску инвентуру шума у Републици Србији би била комбинована инвентура, која у себи спаја позитивна својства терестричке инвентуре и инвентуре на бази аероснимака,
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.